Zamislite peradara kome u roku od nekoliko dana crkne pedeset koka, a vlasti samo sležu ramenima i kažu – pripremite se na gore. Australija, ostrvo koje se decenijama hvalilo da je ptičji grip zaobišao, upravo je dobila prvi masovni pomor divljih ptica. Ali nije u pitanju samo jedna kolonija čigri daleko tamo dole – ovo je zvono za uzbunu za svakog ko drži živinu na Balkanu.
\ \Dok australijske vlasti panično uvode karantin na farmama i testiraju obalne ptice, u Srbiji većina farmera još uvek spava mirno. A ne bi trebalo. Zato što virus H5N1 ne poznaje granice, i ono što se desilo južno od Adelejda može sutra da se desi i u okolini Kraljeva.
\ \Kako je izgledao prvi udarac
\ \Australijska ministarka poljoprivrede Džuli Kolins objavila je u petak da je testiranje potvrdilo H5N1 kod grupe od 49 mrtvih i 35 bolesnih velikih ćubastih čigri, pronađenih na stenama kod Kejp Džafa, 250 kilometara od Adelejda.
\ \Ovo nije samo još jedna vest o uginulim pticama. Radi se o prvom potvrđenom slučaju masovnog pomora na kontinentu koji je doveo u pitanje decenijsku sigurnost australijske živinarske industrije.
\ \Brojke su jasne: ukupno 74 potvrđena slučaja od Zapadne Australije do Kvinslenda, sa najvećom koncentracijom u Južnoj Australiji. I to je samo vrh ledenog brega – koliko ptica je već otpalo, a da nije testirano, niko ne zna tačno.
\ \\\ \„Ovo je prvi masovni pomor i neće biti poslednji. Virus se širi brže nego što smo modelirali“ — Džuli Kolins, ministarka poljoprivrede Australije
\
Zašto ovo nije samo australijski problem
\ \Australija i Novi Zeland su se godinama spremali za ovaj trenutak. Uveli su strožu biosigurnost na farmama, redovno testiranje obalnih ptica, vakcinaciju ugroženih vrsta i simulacije planova za reagovanje. Pa ih je virus svejedno stigao.
\ \A šta je sa nama? Većina srpskih farmi nema ni elementarnu zaštitu od prenošenja virusa sa divljih ptica na živinu. Mreže, dezinfekcione barijere, zaštitna odeća za radnike – to su stvari o kojima pričamo, ali ih retko ko dosledno primenjuje.
\ \Zamislite kolaps na tržištu jaja i piletine kakav smo videli u Evropi 2022. godine, kada su milioni komada živine morali da budu eutanazirani. To može da se desi i ovde. I nije pitanje hoće li, nego kada.
\ \Virus H5N1 posebno je opasan jer ne pogađa samo ptice – prelazi i na sisare, uključujući ljude. Australijski slučajevi su zasad ograničeni na divlje ptice, ali iskustvo iz Azije i Evrope kaže da je pitanje dana kada će se pojaviti na farmama.
\ \Konkretne mere koje moraju da se uvedu
\ \Ne postoji čarobni štapić protiv ovog virusa. Ali postoje proverene mere koje su australijske vlasti uvele još u junu, čim je detektovan prvi slučaj:
\ \Prvo – strogi karantin na svim farmama živine u radijusu od deset kilometara od svakog potvrđenog slučaja. Drugo – zabrana kretanja živine, jaja i đubriva iz zaraženih zona. Treće – masovna vakcinacija ugroženih vrsta divljih ptica, koliko je to ljudski moguće.
\ \U Srbiji imamo Pravilnik o merama zaštite od ptičjeg gripa, ali je primena na terenu mlaka. Inspekcijski nadzor je retkost, a kazne za nepoštovanje biosigurnosnih mera su smešne u poređenju sa štetom koju epidemija može da napravi.
\ \Nije vreme za opuštanje. Svaki farmer koji drži više od stotinu komada živine trebalo bi da pod hitno pregleda svoje biosigurnosne procedure. Ako ih nema – da ih uvede.
\ \Analiza: Kako se ovo uklapa u globalni mozaik
\ \Ptičji grip H5N1 više nije sezonska pojava. On postaje endemičan u populacijama divljih ptica širom sveta. Australija je bila poslednje uporište, i sada je i ono palo.
\ \Za srpsku poljoprivredu, posledice su višestruke. S jedne strane, uvoz i izvoz jaja i mesa živine biće pod strogom kontrolom. S druge strane, svaki novi slučaj u regionu – bilo u Mađarskoj, Rumuniji ili Hrvatskoj – automatski zatvara tržište za naše proizvođače.
\ \Tu je i psihološki efekat. Potrošači su postali osetljivi na vesti o ptičjem gripu. Dovoljna je jedna senzacionalistička vest u medijima da potražnja za pilećim mesom padne za trideset odsto preko noći.
\ \A najgore od svega – virus mutira. Što se više širi među sisarima, veća je šansa da razvije sposobnost prenošenja sa čoveka na čoveka. Australijske vlasti su toga svesne, zato su udarile u alarm.
\ \Poslednja reč urednika
\ \Ovo nije vest za paniku, ali jeste za ozbiljno razmišljanje. Svaki farmer koji danas nešto ne preduzme – od postavljanja mreža na prozore do redovne dezinfekcije obuće – sutra može da se suoči sa gubicima od kojih se ne oporavlja lako. Australija je dobila prvu opomenu. Pitajte se samo da li će vaša farma biti sledeća.
\ \\ \
Izvor: Agro TV, 7. avgusta 2026.
💬 0 komentara