Zamislite da stojite u voćnjaku, a termometar u hladu pokazuje 38 stepeni. Gledate u krošnje i na osunčanoj strani jabuke primećujete svetle, ožegle pege. One ne kvare samo izgled ploda – one direktno obaraju cenu koju ćete dobiti na pijaci. Dok se cela Srbija fokusira na ratarske kulture koje se suše na njivama, voćari tiho upozoravaju na katastrofu koja se odvija u višegodišnjim zasadima, a koja će se osećati ne samo ove, nego i narednih sezona. Jabuka, kao jedna od naših najzastupljenijih voćnih vrsta, pokazuje posebnu osetljivost na kombinaciju vrućine i manjka vlage, a problem nije samo u količini roda.
Kada biljka zatvori „usta"
Fiziologija voćaka ne trpi kompromise. Kada temperatura pređe granicu tolerancije, a vlage u zemljištu nestane, biljka aktivira odbrambeni mehanizam. Stome na listovima se zatvaraju – to je kao kad čovek prestane da diše da ne bi izgubio vodu. Biljka zaustavlja transpiraciju i smanjuje gubitak vlage, ali time istovremeno koči fotosintezu i unos hraniva. Proizvođači koji su prošle sezone izvukli pristojnu količinu roda, ali su na pijaci prodavali jabuke po ceni „druge" i „treće" klase, dobro znaju o čemu pričam. Kvalitet ploda, njegova veličina, boja i čvrstoća – sve to prvo nastrada, a bez prve klase nema ni dobre cene.
U 2024. godini, kako se navodi u izveštajima sa terena, situacija je bila sledeća: rod je kvantitativno bio zadovoljavajući, ali je udeo plodova prve klase bio veoma mali. Drugim rečima – ima se što brati, ali se nema šta prodati po dobroj ceni. A upravo taj scenario, upozoravaju voćari, mogao bi da se ponovi i ove godine, samo još izraženiji.
Kada vam jabuka na sunčanoj strani krošnje dobije opekotine od sunca, to nije samo kozmetički nedostatak. To je direktan udar na cenu, jer takav plod ne ide u hladnjaču, ne ide na izvoz, ide u presu ili u sopstvenu potrošnju — izjava voćara iz okoline Šapca, koji je želeo da ostane anoniman.
Nevidljiva, ali dugotrajna šteta
Ono što sušu u voćnjacima čini posebno opasnom jeste njena prikrivenost. Jednogodišnji usev, kad ga spali, vidi se odmah – njiva je žuta, kukuruz se suši, soja opada. Voćka, međutim, može da izgleda zeleno i živo, a da je već pretrpela ozbiljna fiziološka oštećenja. Ove posledice se ne ispoljavaju samo ove sezone, već mogu da utiču na rodnost u naredne dve ili tri godine. Zato voćari ne gledaju samo na trenutnu štetu, već na budućnost zasada.
Drvo koje je pretrpelo toplotni stres ima oslabljene pupoljke za narednu godinu, manje je otporno na bolesti i zahteva intenzivniju ishranu da bi se oporavilo. A ta ishrana – đubrivo, folijarna prihrana, navodnjavanje – sve to košta. Navodnjavanje u voćnjacima, doduše, nije standard. Kap po kap postoji, ali ne u svakom zasadu. Mnogi proizvođači se oslanjaju na prirodne padavine i na ono što zemljište može da zadrži, a ove godine, bar prema prvim prognozama, padavina neće biti dovoljno.
Šta ovo znači za srpsku jabuku
Ako se uzme u obzir da je Srbija i dalje ozbiljan proizvođač jabuka, sa značajnim izvozom na rusko tržište, ovakve informacije su alarm za ceo lanac – od otkupljivača do izvoznika. Kada udeo prve klase padne, automatski se smanjuje i izvozni potencijal. Jabuka koja ne može da prođe klasifikaciju za izlazna tržišta ostaje na domaćem tržištu, gubi cenu i stvara pritisak na otkupne cene. U praksi to znači da će voćar dobiti manje novca za istu količinu rada, a hladnjače će teško popuniti kapacitete za izvoz.
Ovo nije samo priča o lošem vremenu. Ovo je priča o sistemskim propustima. Subvencije za podizanje voćnjaka su postojale, ali retko ko je dobijao ozbiljnije podsticaje za izgradnju sistema za navodnjavanje. Država priča o odbrani od suše, ali na terenu se to retko oseća. Voćari su ostavljeni sami sebi, sa svojim crevima, bagerima i nadom da će oblak ipak proći baš iznad njihovog voćnjaka. Zvuči pesimistično, ali hajde da budemo realni: ako se ovakve sezone ponove još dva-tri puta, mnogi mali proizvođači će se jednostavno povući. Jabuka će ostati, ali će je gajiti samo oni koji imaju kapital da ulože u navodnjavanje, zaštitu od sunca i moderne sisteme. A to nije budućnost koju želimo.
Analiza: Gde smo pogrešili
Suša ne pita da li si veliki ili mali. Ona udara tamo gde je najtanje – u kvalitet. I dok se političari slikaju pored kombajna i brane kukuruz, voćari u krošnjama broje gubitke koji će se preliti na naredne sezone. Problem nije samo u ovoj godini, već u tome što se toplotni stres akumulira. Voćka koja je dvaput zaredom pretrpela sušu nema snage da rodi kao pre. A bez navodnjavanja, bez senki i bez sistemske podrške, svaki novi talas vrućine je korak bliže kraju jednog zasada.
Kad pogledam sve ovo, nameće se pitanje – ko je odgovoran? Država koja ne subvencioniše navodnjavanje? Voćari koji nisu uložili? Ili jednostavno klima koja se menja brže nego što smo spremni da prihvatimo? Možda je najtačnije – svi pomalo. Ali dok mi tražimo krivca, voćari će ove jeseni brati jabuke koje će, možda, biti brojne, ali retko koja će zaslužiti da se zove prvom klasom. I to je, u ovom poslu, najgora moguća kombinacija.
Izvor: AgroFin, 7. avgust 2026.
💬 0 komentara