Kad čujete da se broj novih slučajeva afričke kuge svinja smanjuje, nemojte odmah da odahnete. Jer zaraza je i dalje živa u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta. Od početka godine, 36.101 domaća svinja je uginula ili eutanazirana – to su ljudi koji su ostali bez para, bez plana i bez živine u oboru. Srem ostaje crna rupa na mapi Srbije, a onaj ko misli da je gotovo – ne prati situaciju kako treba.
Zabrane, dezinfekcije, kontrole – sve to ostaje na snazi. I tu nema popuštanja, ma koliko neki gunđali.
Virus koji neće da se povuče
Afrička kuga svinja u Srbiji nije nova pojava, ali ovog leta se spojilo sve najgore: suša, smanjena populacija divljih svinja i ljudski nemar. Nadležni situaciju opisuju kao „složenu“, a brojke im daju za pravo. Virus je potvrđen u 16 od 17 lovišta kojima gazduje JP „Vojvodinašume“ – samo Subotičke šume su zasad pošteđene. Zaraza je registrovana i u svim tim područjima gde se divlje svinje kreću, a odatle preti i domaćim životinjama.
Lovci i stočari već mesecima žive u strahu. Kombinacija ekstremne suše i smanjene populacije divljih svinja stvorila je uslove u kojima virus lakše nalazi put do sela. A kad jednom uđe u obor, ostaje samo gubitak.
Suzbijanje afričke kuge svinja zahteva zajedničko i odgovorno postupanje državnih organa, korisnika šuma i lovišta, lovočuvarskih službi, lovaca i svih građana — Vladimir Nikolić, vršilac dužnosti direktora Uprave za šume
Mere na terenu – barijere, rampe i kontrole
Predstavnici Uprave za šume i „Vojvodinašume“ obišli su Šumsku upravu Kupinovo i posavska lovišta „Kupinik“ i „Karakuša“. Na terenu se proverava primena instrukcije koja je na snazi od 20. jula. Postavljene su dezinfekcione barijere – dezinfikuju se vozila i ljudi, svaki ulazak i izlazak se evidentira. Na prilazima šumama postavljene su informativne table, a deo šumskih puteva u Sremskom okrugu zatvoren je rampama.
Izvršni direktor za lovstvo u JP „Vojvodinašume“ Branislav Stankov kaže da je u lovištu „Kupinik“ lov obustavljen na 60 dana. U ograđenom delu, kretanje je potpuno zabranjeno – osim za ovlašćene lovočuvare i zaposlene koji sprovode mere. Šumski putevi u zaraženim područjima su zatvoreni, a nije dozvoljeno ni korišćenje tih puteva kao prečica između naselja i poljoprivrednih površina.
„Svako ko bez odobrenja i evidencije uđe u zatvoreno područje rizikuje da bude sankcionisan“, upozorava Stankov. Posebno se prati stanje u Sremskom, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, kao i na području Beograda – tamo je rizik od širenja trenutno najizraženiji.
Divlje svinje – glavni krivac i glavna žrtva
Pre pojave bolesti, u 17 lovišta „Vojvodinašume“ bilo je više od 4.500 divljih svinja. Sada ih je manje od 1.500. Pad populacije nije izazvala samo bolest – tu je i redukcioni odstrel koji se sprovodi od 2021. godine, kada je afrička kuga prvi put potvrđena u lovištima ovog preduzeća. Novi biološki minimum predviđa dodatno smanjenje brojnosti za oko 30 odsto. Stankov objašnjava da cilj nije uklanjanje divlje svinje iz lovišta, već održavanje populacije na nivou koji smanjuje rizik od ponovnog naglog širenja virusa.
To je delikatna ravnoteža – dovoljno životinja da ekosistem funkcioniše, ali ne toliko da postanu neposredna opasnost za domaće svinje.
Suša tera svinje u useve – rizik raste
Ovog leta, tu je i dodatni problem – ekstremna suša. Divlje svinje, u potrazi za hranom i vodom, češće napuštaju šumska staništa i ulaze u poljoprivredne useve. To znači direktan kontakt sa poljima, a potencijalno i sa domaćim svinjama koje se drže na otvorenom. Nakon pada temperatura i povratka divljih svinja u šume, „Vojvodinašume“ će monitoringom utvrditi optimalnu brojnost za svako lovište. Redukcioni odstrel biće nastavljen, ali pod strogo kontrolisanim uslovima. Cilj je jasan: Srem više ne sme biti područje u kojem se virus održava i iz kojeg se dalje širi.
Šta ovo znači za poljoprivrednike Srbije?
Prvo – virus nije pobeđen. Samo je stavljen pod kontrolu u šumama i lovištima. Ali dokle god ima zaraženih divljih svinja, opasnost ostaje. A suša samo povećava šanse da se one približe ljudskim naseljima. Drugo – mere koje su uvedene – dezinfekcija, zabrane, rampe – deluju. Broj novih slučajeva opada. To je dokaz da sistem funkcioniše kada se primenjuje. Ali problem je u ljudskom faktoru. Onaj koji misli da se njega ne tiče, ili da će proći neprimećeno, zapravo rizikuje da ceo posao propadne.
Treće – ova situacija pokazuje koliko je važno da poljoprivrednici budu uključeni u priču. Ne samo da čekaju mere od države, već da sami preduzmu korake – ograde, dezinfekciju, prijavu svakog sumnjivog slučaja. Jer dokle god jedan seljak misli da ga se to ne tiče, virus ima otvorena vrata.
Sejov komentar
Ljudi moji, ovo nije samo veterinarska vest. Ovo je ekonomski udar na sela koja se i ovako bore. Trideset šest hiljada svinja nije samo broj – to su izgubljena ulaganja, propali planovi, prazni obori. I dok se nadležni hvale padom novih slučajeva, ja se pitam – koliko će još seljaka odustati od svinjarstva pre nego što shvatimo da je ovo borba na duge staze? Virus ne ide u penziju. Samo čeka trenutak slabosti. A na nama je da ga držimo na udaljenosti – merama, odgovornošću i, iskreno da kažem, malo više brige jedni o drugima.
Izvor: Agro News, 10. avgusta 2026.
💬 0 komentara