Kad vam broj uginulih i eutanaziranih svinja pređe trideset šest hiljada, a bolest je i dalje prisutna u sedam okruga, teško je biti optimista. Ipak, iz Uprave za šume stižu reči koje poljoprivrednici i lovci na terenu retko čuju – „ohrabruje nas što prethodnih dana beležimo sve manje novih slučajeva zaraze“. Da li je to znak da smo konačno stali na put afričkoj kugi svinja, ili samo predah pred novi talas?
Sedam okruga, 62 sela, jedna neumoljiva bolest
Prema poslednjim podacima, afrička kuga svinja (AKS) zabeležena je u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta širom Srbije. Vršilac dužnosti direktora Uprave za šume Vladimir Nikolić prilikom obilaska Šumske uprave Kupinovo i lovišta „Kupinik“ i „Karakuša“ izneo je brojke koje odzvanjaju – od početka godine uginulo je ili je eutanazirano 36.101 grlo. To je više od trideset hiljada svinja koje su nestale iz naših torova i šuma. I sve to, podsetimo se, u periodu kada se od 20. jula primenjuje instrukcija koja je stupila na snagu 19. jula – mera koja je trebalo da zaustavi širenje zaraze.
Mere na terenu: barijere, rampe i dezinfekcija
Nikolić je prilikom obilaska potvrdio da se propisane mere poštuju. „Postavljene su dezinfekcione barijere, obavlja se dezinfekcija vozila i ljudi, evidentira se ulazak i izlazak svakog lica, a na prilazima šumama postavljene su informativne table“, rekao je on. U šumama Sremskog okruga kojima gazduje Javno preduzeće „Vojvodinašume“ deo puteva je zaprečen, odnosno zatvoren rampama, dok su na ostalim postavljene barijere sa dezinfekcijom.
Posebna pažnja, kako je istakao, usmerena je na Sremski, Mačvanski i Kolubarski okrug, kao i na područje Beograda. Upravo su to područja gde je rizik od daljeg širenja najizraženiji. Divlja svinja je, podsetio je Nikolić, veoma podložna ovoj zarazi, ali istovremeno može biti i ključni faktor u njenom prenošenju.
Apelujem na građane da poštuju postavljene zabrane i uputstva i da se privremeno uzdrže od ulaska u šume na područjima na kojima su mere na snazi. Samo disciplinovanim i zajedničkim postupanjem možemo da sprečimo dalje širenje bolesti. — Vladimir Nikolić, vršilac dužnosti direktora Uprave za šume
Sa druge strane, izvršni direktor za lovstvo u „Vojvodinašumama“ Branislav Stankov doneo je podatke koji zabrinjavaju. Od 17 lovišta kojima gazduje ovo preduzeće, AKS je registrovana u 16. Jedino lovište koje je za sada pošteđeno nalazi se na krajnjem severu Vojvodine, na području Subotičkih šuma. Najsloženija situacija, prema njegovim rečima, vlada u Sremu – u lovištu „Kupinik“ lov je obustavljen na 60 dana, dok su u ograđenom delu uvedene najrigoroznije mere. Kretanje je potpuno zabranjeno svim licima osim ovlašćenim lovočuvarima i zaposlenima koji vode evidenciju.
Populacija divljih svinja prepolovljena
Jedan od najdrastičnijih pokazatelja ozbiljnosti situacije jeste broj divljih svinja u lovištima „Vojvodinašuma“. Ranije ih je bilo više od 4.500, dok je danas ta brojka pala na manje od 1.500. Na to smanjenje uticala je sama bolest, ali i redukcioni odstrel koji se sprovodi od 2021. godine, kada je AKS prvi put zabeležena u ovim lovištima. Stankov je najavio da novi biološki minimum predviđa dodatno smanjenje brojnosti za oko 30 odsto.
„Cilj nije uklanjanje vrste iz lovišta, već održavanje populacije na nivou koji lovišta mogu da podnesu i koji smanjuje rizik od novog naglog širenja virusa“, objasnio je Stankov. On je ukazao i na uticaj ekstremne suše – divlje svinje su leti aktivnije i, u potrazi za hranom i vodom, češće napuštaju šume i ulaze u poljoprivredne useve. To dodatno povećava rizik od kontakta sa domaćim svinjama i širenja zaraze.
Šta ovo znači za stočare i poljoprivrednike
Brojke koje smo čuli govore da se bolest, iako usporena, još uvek širi. Sedam okruga, 62 naselja – to su mesta gde svaki stočar mora da bude na oprezu. Mere koje se primenjuju u šumama i lovištima jesu neophodne, ali one ne štite direktno gazdinstva koja drže svinje u zatvorenom sistemu. Tu na scenu stupa biosigurnost na samom imanju – dezinfekcija, zabrana nekontrolisanog ulaska, odvajanje domaćih svinja od kontakta sa divljim.
Ono što posebno brine jeste činjenica da je AKS u Srbiji prisutna već pet godina, a da i dalje ne uspevamo da je iskorenimo. Dok u nekim evropskim zemljama, poput Češke ili Belgije, uspevaju da lokalizuju i eliminišu žarišta, kod nas se bolest održava i povremeno izbija u novim područjima. Delimično je to posledica ogromne populacije divljih svinja, delimično nedovoljne kontrole kretanja ljudi i vozila, ali i činjenice da virus izuzetno dugo opstaje u spoljašnjoj sredini.
Stankov je najavio da će se nakon pada temperatura i povratka divljih svinja u šumska staništa monitoringom utvrditi optimalna brojnost za svako lovište. „Nastavićemo sa strogo kontrolisanim redukcionim odstrelom kako Srem više ne bi bio područje u kome se virus održava i odakle se dalje širi“, rekao je on.
Ako se pogleda situacija na terenu, jasno je da bez aktivnog učešća lovaca, stočara i lokalnih zajednica nema ni uspeha. Bolest ne poznaje granice ni administrativne podele – ona samo traži domaćina. A domaćin je, nažalost, i dalje tu. Ostaje nada da će ohrabrujući trendovi iz prethodnih dana potrajati i da će brojke koje danas pratiti kroz 62 naselja uskoro postati samo statistički podatak iz prošlosti.
Izvor: Agromedia, 11. avgust 2026.
💬 0 komentara