Dok su loznički tovljači protekle sedmice mogli da računaju na četristo dvadeset dinara po kilogramu tovnog bika, njihove kolege iz Mačve gledale su kako cena jagnjadi pada na samo trista sedamdeset dinara. Na tržištu stoke u Srbiji, avgust je doneo pravi cenovni karusel – bikovi su poskupeli, svinje su varirale, a jagnjad i ovce su pojeftinile u više regiona. Ove promene, zabeležene u redovnom izveštaju STIPS-a od 12. avgusta, otkrivaju koliko je stočarsko tržište i dalje fragmentirano i podložno lokalnim udarima. Za svakog proizvođača koji prati kretanja, ovo nije samo brojka – to je signal šta mu donosi naredna nedelja.
Zašto je ova sedmica važna?
Avgust je tradicionalno period kada se stočari pripremaju za jesenje sabijanje zaliha i otkupne kampanje, ali i kada klaničari usklađuju cene sa ponudom koja često oscilira. Poslednjih godina, srpsko stočarstvo se bori sa neujednačenim prilivom grla, rastućim troškovima hrane i nestabilnim otkupnim cenama koje direktno utiču na opstanak porodičnih gazdinstava. Ovaj izveštaj STIPS-a iz 12. avgusta 2026. godine pokazuje da se trendovi ne mogu lako generalizovati – ono što važi za Podrinje, ne važi za Južni Banat ili Šumadiju. A upravo u tim regionalnim razlikama leži i najveći rizik i najveća prilika za one koji znaju da čitaju signale.
Bikovi u usponu, svinje u lavirintu
Na području Loznice, tovni bikovi SM rase preko petsto kilograma otkupljivani su po četristo dvadeset dinara po kilogramu, što je rast u odnosu na prethodni period. Ponuda je bila dobra, ali nije bilo dramatičnih promena u obimu. Međutim, već u Šapcu, situacija je drugačija – telad iste rase, do 160 kilograma, dostigla su devetsto trideset dinara, dok je tovna junad preko 480 kilograma išla po četristo trideset dinara. U Južnobanatskom regionu, cena tovne junadi pala je na četristo deset dinara, uz slabu ponudu.
Kod svinja, slika je još šarenija. U Kragujevcu su krmače za klanje poskupele na sto pedeset dinara, dok je u Mačvi tovna svinja od 80 do 120 kilograma dostigla dvesta dvadeset dinara. Ali u Podrinju ista kategorija pala je na svega sto osamdeset dinara, uz prasad od 16 do 25 kilograma po trista pedeset dinara. U Južnom Banatu tovne svinje su ostale na sto šezdeset dinara – bez ikakve promene.
Ovaj rast cena tovnih bikova u Loznici ohrabruje, ali pad cena jagnjadi u Mačvi i Kragujevcu pokazuje koliko je tržište oscilantno. Proizvođači moraju pratiti lokalne tokove, ne samo nacionalne proseke — Izveštaj STIPS-a, 12. avgust 2026.
Jagnjad i ovce – pad na više frontova
Najveći udarac u ovoj sedmici doživeli su ovčari. U Kragujevcu, cena ovaca pala je na sto sedamdeset dinara, dok su jagnjad otkupljivana po četristo trideset dinara, dviske po sto devedeset, a ovce ponovo po sto sedamdeset. U Mačvi je jagnjad još jeftinija – trista sedamdeset dinara – što je pad u odnosu na prethodni period. Braničevski region je donekle izuzetak: jagnjad su dostigla petsto dinara, ovce dvesta, ali je otkup bio slabiji nego krajem jula. U Požarevcu se nije ništa menjalo – cene su ostale na prošlonedeljnom nivou.
Ovi podaci ne govore samo o ceni – oni govore o potražnji. Kada jagnjad pojeftini u tri različita regiona istovremeno, to je signal da klaničari smanjuju otkup ili da su zalihe veće od potreba. A za proizvođače koji su se nadali boljoj sezoni, ovo je hladan tuš.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije?
Ovakve regionalne razlike nisu slučajne. One su direktna posledica fragmentiranog tržišta, slabe povezanosti proizvođača sa klaničarima i nedostatka stabilnih otkupnih kanala. Kada Loznica plaća bika 420 dinara, a Južni Banat 410, razlika od deset dinara može da znači hiljade evra gubitka za veće tovljače. Sa druge strane, pad cene jagnjadi ispod 400 dinara u Mačvi mogao bi da natera uzgajivače da smanje stado, što će se odraziti na ponudu naredne godine.
Za stočare na terenu, ove vesti su praktičan vodič. Ako imate bikove u Loznici – prodajte sada. Ako imate jagnjad u Mačvi – sačekajte ili potražite drugog kupca. Ali realnost je da većina malih proizvođača nema luksuz da bira – oni su prinuđeni da prodaju po cenama koje diktira lokalni klaničar. Zato su ovakvi izveštaji dragoceni: pokazuju gde treba jačati udruživanje i pregovaračku moć.
Tržište stoke u Srbiji i dalje je mozaik kontrasta. Dok jedni tovljači trljaju ruke zbog rasta cena bikova, drugi sklanjaju jagnjad sa pijace uz gorak ukus u ustima. I dok se ministarstva budu hvalila statistikom, svaki domaćin koji vodi računicu zna: u stočarstvu se ne živi od proseka, nego od svakog pojedinačnog kilograma. Zato pratite svoj region, cenkajte se i ne verujte u čuda – verujte u brojke.
Izvor: Agromedia, 12. avgust 2026.
💬 0 komentara