Nekad se pitam da li priroda ima neki loš osećaj za tajming. Šećerna repa je ove godine u najosetljivijoj fazi vegetacije dočekala istovremeni udar suše i bolesti, dok su kanali za navodnjavanje u Bačkoj praktično presušili. Od 20. jula do 10. avgusta na ključnim lokalitetima palo je svega 0,8 do 6,4 milimetara padavina – količina koja ne bi napojila ni baštensku gredicu, a kamoli repu koja zahteva stabilnu vlagu. Prosečne dnevne temperature od 24,3 do 25,5 stepeni Celzijusa i vlažnost ispod 56 odsto, sa najnižih 43,2 procenta u najsušnijim danima, dovoljno govore o tome šta se dešava na njivama.
Dva fronta napada na šećernu repu
Ovo nije samo suša – ovo je kombinovani napad. Prognozno-izveštajna služba već danima upozorava na izraženu vodnu i vazdušnu sušu koja kod biljaka izaziva jak toplotni stres. Donji listovi se suše i otpadaju, čime se drastično smanjuje površina za fotosintezu. U normalnim uslovima, repa bi u ovom periodu trebalo da nakuplja šećer, a umesto toga ona troši poslednje rezerve vode da bi preživela.
Dodatni udarac stiže iz hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav. Od 4. avgusta na području Bačke na snazi je zabrana zahvatanja vode iz kanala zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava. To praktično znači da one njive koje zavise od ovog sistema više nemaju pristup vodi za navodnjavanje. Nema rezervnog plana, nema alternativnog izvora – ostaje samo da se gleda kako se listovi uvijaju i suše. Ovakva situacija se nije dogodila slučajno – poslednjih godina suša postaje pravilo, a ne izuzetak, ali retko kad je istovremeno udarila i na zdravlje biljaka.
Pegavost i gumoza – kada nema vode ni za lek
Kada se na sve to nadoveže i prisustvo bolesti, situacija postaje kritična. Pegavost lista koju izaziva Cercospora beticola i dalje je prisutna u pojedinim usevima, iako vremenski uslovi nisu bili naročito povoljni za njeno intenzivno širenje. Pregledi pokazuju velike razlike između parcela – na pojedinim njivama simptomi su registrovani na gotovo 100 odsto biljaka, dok je procenat listova sa simptomima dostizao 15 odsto.
Odluka o daljoj zaštiti ne može se donositi jednako za sve parcele. Potrebno je neposredno pregledati usev i proceniti stanje lisne mase, intenzitet pegavosti i eventualno prisustvo simptoma gumoze na korenu. — Prognozno-izveštajna služba
Pored pegavosti, registrovani su i simptomi gumoze korena, oboljenja koje izaziva fitoplazma ‘Candidatus Phytoplasma solani’. Ova bolest je posebno podmukla jer ne postoje kurativne mere – kada se infekcija dogodi, jedino što može da se uradi jeste da se biljke izvade pre nego što potpuno propadnu. Karakterističan simptom je promena na korenu: on gubi čvrstinu, postaje gumast i savitljiv, a obolele biljke lakše se čupaju iz zemljišta. Tokom juna i jula u usevima je registrovano prisustvo cikada Reptalus panzeri i Hyalesthes obsoletus, koje prenose fitoplazmu, što znači da su uslovi za širenje bolesti postojali i ranije.
Proizvođačima se preporučuje da obiđu parcele i utvrde prisustvo i zastupljenost biljaka sa simptomima gumoze. Ako se utvrdi veći intenzitet oboljenja i počne propadanje korena, treba u dogovoru sa šećeranom razmotriti mogućnost ranijeg vađenja useva. To je jedini način da se smanji gubitak koji bi nastao daljim propadanjem.
Preventiva i brza reakcija odlučuju
Ovo je godina u kojoj će se pokazati ko je ozbiljno radio preventivu i ko je spreman da brzo reaguje. Odluke o zaštiti moraju se donositi isključivo na osnovu pregleda svake pojedinačne parcele – opšta situacija u regionu više nije dovoljna. Potrebno je sopstvenim očima videti stanje lisne mase, intenzitet pegavosti i prisustvo simptoma gumoze na korenu.
Proizvođači koji su ulagali u navodnjavanje i redovno pratili stanje useva imaju veću šansu da sačuvaju prinos, ali čak i oni su suočeni sa problemom nestašice vode. Sa jedne strane, tu je suša koja već sada smanjuje potencijal prinosa. Sa druge strane, tu su bolesti koje mogu dodatno da unište ono što je ostalo. A na sve to, ograničenje navodnjavanja u Bačkoj preti da potpuno onemogući biljke da izdrže toplotni stres.
Ono što me najviše brine jeste što se ova priča ne ponavlja prvi put. Svake godine imamo sve ekstremnije vremenske prilike, a sistemi za navodnjavanje su ili zastareli ili nefunkcionalni. Država najavljuje subvencije za navodnjavanje, ali kada kanali presuše, subvencije ne mogu da nadoknade izgubljene tone repe. Potrebno je sistemsko rešenje koje će obezbediti stabilno snabdevanje vodom čak i u najsušnijim godinama, ali dok se ono ne dogodi, proizvođači su prepušteni sami sebi.
Dok čekamo zvanične procene štete, jasno je da će ova sezona šećerne repe ući u analističke knjige kao jedna od najtežih u poslednjoj deceniji. Nikakve globalne cene šećera neće pomoći onom čoveku koji na njivi ostane bez korena. Suša i bolesti ne pitaju za berzanske indekse – one udaraju tamo gde boli, a ovog avgusta udarile su snažno i istovremeno. Ostaje nada da će barem septembarski pljuskovi doći na vreme i spasiti ono što se spasti može, ali čekati kišu u poslu koji zahteva planiranje i ulaganje – to je kocka koju niko ne voli da igra.
Izvor: Agro TV, 13. avgusta 2026.
💬 0 komentara