Ne ide svaki dan predsednik države u selo Vinorača da obiđe pakovanje jaja. Ali kad je reč o porodici Đokić i njihovom Agro Đoleu, poseta Aleksandra Vučića, u pratnji ministra poljoprivrede Dragana Glamočića i ministarke privrede Adrijane Mesarović, bila je više od protokola. Jer iza ove priče stoji skoro četiri decenije rada, od malog gazdinstva iz 1988. godine do firme koja danas zapošljava oko tri stotine ljudi i drži šest farmi širom Pomoravlja.
Kako je počelo i gde smo sada
Kad su Đokići iz Jagodine krenuli osamdesetih, sve se svodilo na nekoliko kokošaka i ambiciju. Devedesete su donele sankcije, inflaciju i opšti haos u poljoprivredi – mnogi su bežali iz sela, prodavali zemlju ili jednostavno odustajali. Oni su, međutim, formalizovali posao 1995. godine osnivanjem društva sa ograničenom odgovornošću. I danas, kako i sami kažu, posao je ostao u vrednim porodičnim rukama, sa istom brigom kao na početku – samo što sada ta briga pokriva 300 porodica koje zavise od njih.
Šest lokacija na kojima posluju – Dragocvet, Bunar, Kovačevac, Ribare, Veliko Orašje i Veliki Popović – nisu slučajno izabrane. To su sela koja polako gube stanovništvo, u kojima je posao često jedina nada da mladi ne odu u grad ili inostranstvo. Agro Đole upravo tu drži ljude, daje im platu i, što je najvažnije, perspektivu.
Šta se krije iza brojki
Na farmama se gaje dve sorte kokošaka – Lohman brown i Isa brown. Kako je objasnio Nenad Živković, član Upravnog odbora kompanije, obe su odabrane zbog brzine sazrevanja, otpornosti i visoke produktivnosti. Tokom perioda eksploatacije od 52 nedelje, svaka nosilja može da sneske do 330 jaja. To je standard koji se prati širom Evrope, a kod nas ga primenjuju Đokići.
Centar za pakovanje jaja koji je predsednik obišao predstavlja poslednju kariku u lancu – od farme do potrošača. Ali ono što posebno pažnju privlači jeste činjenica da je ovo jedan od retkih primera u srpskoj jajarskoj industriji koji je izrastao isključivo iz domaćih sredstava, bez stranog kapitala.
Istu brigu nosimo kao na početku, samo što sada odgovaramo za 300 porodica – iz porodice Đokić tom prilikom
Šta ova poseta govori o stanju stvari
Ovo nije samo lepa priča za medije. Poseta predsednika jednoj farmi jaja sredinom avgusta 2026. godine nosi nekoliko poruka. Prva – država prepoznaje poljoprivredu kao stratešku granu. Druga – ovakvi primeri su retki i treba ih isticati. Ali treća, možda i najvažnija, jeste pitanje koje se nameće svakom poljoprivredniku: zašto nema više Đokića u Srbiji?
Zato što put od nekoliko koka do 300 radnih mesta nije lak. Zahteva viziju, istrajnost i, priznajmo, i malo sreće. Ali zahteva i podršku sistema – subvencije za mlade, povoljne kredite za opremu, stabilne otkupne cene. Bez toga, mnogi ostaju na nivou malog gazdinstva ili odustaju.
Analiza: dve pouke koje bi svaki proizvođač trebalo da upamti
Prva pouka je jednostavna – ne potcenjujte porodičnu tradiciju. Đokići su krenuli sa malo, ali su ostali uporni i kad je bilo najteže. Nisu prodali zemlju, nisu se povukli pred krizom. Danas imaju sopstveni brend, lanac od farme do pakovanja i stabilno tržište. To je model koji bi trebalo da prouče svi koji žele da ozbiljno uđu u proizvodnju jaja ili bilo koju drugu granu stočarstva.
Druga pouka ide na adresu države. Obilasci su lepi, fotogenični i važni za javnost. Ali ono što poljoprivrednicima treba jesu konkretne mere – niže cene hrane za životinje, povoljniji krediti za izgradnju farmi, i stabilne otkupne cene koje neće zavisiti od hira tržišta. Ako porodica Đokić može da iznedri 300 radnih mesta iz malog gazdinstva, zamislite šta bi se desilo kad bi stotinu takvih porodica dobilo priliku.
Poseta Jagodini trebalo bi da bude podsetnik da poljoprivreda ne staje – ni kad političari odu na odmor, ni kad kriza pokuca na vrata. Đokići su to dokazali. Ostaje pitanje da li će ih država pratiti sa merama koje zaista menjaju stvari, ili će ovo ostati samo još jedna lepa priča u arhivi.
Izvor: Agro TV, 13. avgust 2026.
💬 0 komentara