Rističević traži obustavu pravdanja podsticaja: Suša menja pravila igre

Dok se seljaci po Srbiji pitaju hoće li od kukuruza ostati bar slama, iz parlamenta stiže vest koja bi mogla da odahne jednima, a zakomplikuje drugima. Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, najavio je da će tražiti obustavu obaveze pravdanja podsticaja računima. Ne zato što je birokratija sama po sebi problem – već zato što je suša ove godine pregazila svaku normalnu proceduru.

Sednica na kojoj će se razmatrati posledice nepovoljnih vremenskih uslova još nije zakazana, ali je pitanje već na stolu: da li će država popustiti remen onima kojima je usev propao pod vrelim suncem, ili će ostati pri pravilima koja su pisana za normalne godine?

Suša kao okidač za promenu pravila

Kada zemlja pukne do metra dubine, a u silosima ostane prazno mesto, svaki administrativni teret postaje udarac na već ranjenog čoveka. Rističević to dobro zna, pa je iz svog kabineta poručio da će od ministra poljoprivrede zatražiti hitnu obustavu pravdanja podsticaja računima. Ovo je prva godina otkako su obveznici osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji u obavezi da isplaćena sredstva opravdaju fiskalnim isečcima za seme, đubrivo i pesticide.

Ministarstvo je na portalu ePodsticaji uvelo opciju „Pravdanje sredstava“ još u proleće, a oni koji ne dostave dokaze u roku mogu da očekuju povraćaj celokupnog iznosa. I to je pravilo koje sada – pred izgorelim njivama – stoji na ispitu.

Detalji inicijative – šta Rističević traži i zašto

Ono što je posebno važno jeste da se sednica Odbora neće baviti samo sušom i podsticajima. Na stolu će biti i uređenje vodotokova, uključujući reku Ibar, o čemu je nedavno govorio predsednik Srbije. Aleksandar Vučić je najavio da država razmatra promenu vodotoka Ibra na svojoj teritoriji zbog odnosa prištinskih vlasti prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Ali u ovom trenutku, mnogo goruće pitanje za poljoprivrednike koji su već podneli zahteve za subvencije jeste kako da sačuvaju novac koji su dobili, a da ne budu kažnjeni zbog elementarne nepogode. Rističević, čini se, pokušava da preskoči birokratsku barijeru i omogući ljudima da lakše dišu dok prebrajaju gubitke.

\n

U ovakvim uslovima, nemoguće je tražiti od ljudi da sakupljaju račune kada su im usevi uništeni do temelja. Politika ne sme da bude gluvonema za realnost na terenu. — Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu

\n

Drugi glasovi iz poljoprivrednih krugova podsećaju da je samo pravdanje uvedeno kao mera suzbijanja zloupotreba, ali da u vanrednim situacijama pravilo mora da se prilagodi. „Niko ne kaže da treba ukinuti kontrolu, ali kada ti se njiva pretvori u prašinu, niko ne može da očekuje da si kupio đubrivo koje nisi ni upotrebio“, kaže jedan od sagovornika upoznatih sa radom Odbora.

Analiza – gde je granica između pomoći i kontrole

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je suša postala glavna tema svakog razgovora u selima širom Srbije. Od Bačke do Pomoravlja, žitarice su podbacile, a kukuruz je na mnogim mestima nepovratno izgubljen. U takvoj atmosferi, svaki potez države dobija na težini. Ono što je pre mesec dana izgledalo kao razumna mera protiv rasipanja budžetskog novca, sada deluje kao cinično insistiranje na proceduri.

Sa druge strane, ministarstvo poljoprivrede je tek ove godine uvelo sistem pravdanja, i to nakon višegodišnjih kritika da se subvencije troše nenamenski – na putovanja, gorivo ili čak nameštaj. Postavlja se pitanje: ako se obustavi ova obaveza, hoće li to otvoriti vrata masovnim zloupotrebama? Ili je reč o pukom ljudskom pristupu u vanrednim okolnostima?

Iz perspektive proizvođača, odgovor je jasan: suša ne pita da li imaš račun za seme. Ali država ne može da zatvara oči pred budžetskim novcem. Ovo je klasičan sukob između birokratske procedure i egzistencijalne stvarnosti. I u ovom sukobu, Rističević je stao na stranu onih koji su ostali bez krova nad usevom.

Zanimljivo je i to što se sednica Odbora tek očekuje – nema datuma, a vreme curi. Poljoprivrednici koji su već dobili podsticaje već su u proceduri pravdanja, a neki su i pred istekom roka. Ako sednica ne bude zakazana uskoro, inicijativa bi mogla da ostane mrtvo slovo na papiru. Tu se krije i najveća opasnost: da politička volja stigne prekasno.

Ono što se ne sme zaboraviti jeste širi kontekst: poljoprivreda Srbije već godinama kaska iza onoga što joj treba. Bilo da je reč o otkupnim cenama, subvencijama ili navodnjavanju – muke su iste. Ovaj potez Rističevića može da se shvati kao signal da bar neko u parlamentu sluša šta se događa na terenu. Pitanje je samo da li će ga ministarstvo poslušati i da li će ovaj potez biti deo šire strategije ili samo izolovana epizoda.

Zaključak – dok se suši njiva, ne može da se suši ni pomoć

Rističević je podigao ruku u pravo vreme, ali će tek vreme pokazati da li će ta ruka stvoriti stvarnu promenu ili će ostati kao još jedna politička najava koju progutaju procedure. Za poljoprivrednike koji sada prebrojavaju gubitke, svaki dan bez odgovora je dan duže u neizvesnosti. A u ovakvoj godini, neizvesnost je poslednje što im treba.

Izvor: Agromedia, 13. avgust 2026.