Kad vam neko kaže da je suncokret isplativa kultura, pitajte ga da li misli na Srbiju ili na Hrvatsku. Jer razlika, prema računici koja ovih dana kruži Viber grupama vojvođanskih ratara, nije mala – nije ni stotinu evra, već skoro hiljadu po hektaru. Uz isti prinos od 2,8 tona po hektaru, proizvođač u Srbiji bi, navodno, ostao sa 270 evra dobiti, dok bi njegov kolega u Hrvatskoj uzeo čak 1.209 evra.
Ne radi se o zvaničnoj statistici, već o tabeli koju su sami poljoprivrednici sastavili, bez navedenog autora ili metodologije. Ali kada takva računica počne da kruži među ljudima koji svaki dan rade na njivi, vredi je ozbiljno pogledati – ne kao naučni rad, već kao ogledalo raspoloženja na terenu. A to ogledalo, mora se priznati, ne pokazuje lepu sliku.
Računica koja boli
Uzmimo brojke koje tabela donosi za Srbiju. Cena suncokreta je 384 evra po toni. Prihod od prodaje, uz prinos od 2,8 tona, iznosi 1.075 evra po hektaru. Dodaju se subvencije od 300 evra, pa je ukupan priliv 1.375 evra. Onda dolaze troškovi: repromaterijal 485 evra, zakup zemljišta čak 500 evra, amortizacija 120 evra – ukupno 1.105 evra. Razlika? Samo 270 evra po hektaru.
Iako u samoj tabeli postoji manja računska greška (navedeni ukupni trošak je 955 evra, ali zbir pojedinačnih stavki daje 1.105), konačna dobit od 270 evra odgovara tom zbiru. Dakle, i sa ispravkom, računica je poražavajuća.
Pogledajmo Hrvatsku. Isti prinos, 2,8 tona po hektaru, ali cena je 580 evra po toni. Prihod je 1.624 evra, subvencije 350 evra, ukupno 1.974 evra. Troškovi su 765 evra. Dobit: 1.209 evra po hektaru. Rumunija daje 1.097 evra, Mađarska 1.006 evra. Čak i Ukrajina, koja u tabeli nema subvencije, sa cenom od 350 evra po toni i troškovima od samo 425 evra po hektaru, ostvaruje dobit od 555 evra – duplo više od Srbije.
Ova računica nije zvanična, ali svaki ratar u Vojvodini je prepoznaje u svom džepu. Kad vam zakup zemlje pojede pola prihoda, a cena suncokreta jedva pokrije troškove, onda znate zašto mladi beže sa sela. — jedan od ratara iz Vojvodine, koji je želeo da ostane anoniman
Gde je ključni problem?
Najveća razlika u ovoj računici nije u ceni suncokreta, iako je i ona značajna – 384 evra po toni u Srbiji naspram 580 u Hrvatskoj. Ključ je u zakupu zemljišta. Za Srbiju je navedeno čak 500 evra po hektaru, što je najviše među svim upoređenim zemljama. U Francuskoj i Nemačkoj zakup je 300 evra, u Mađarskoj 200, u Hrvatskoj i Rumuniji 150, a u Ukrajini samo 50 evra po hektaru.
Kad na to dodate i subvencije koje su u Srbiji 300 evra po hektaru, a u Hrvatskoj 350, razlika postaje očigledna. Ne radi se o tome da su naši ljudi lošiji ratari – isti prinos, ista tehnologija. Radi se o strukturnim problemima: visoka cena zemlje, niska otkupna cena, i subvencije koje ne mogu da nadoknade taj jaz.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu?
Ova računica, iako nezvanična, otvara bolno pitanje: zašto je srpski ratar u nepovoljnijem položaju od kolega u regionu, pa čak i od onih u Ukrajini koja je u ratu? Odgovor leži u kombinaciji faktora – visok zakup zemlje, niska otkupna cena, i subvencije koje su, iako postoje, nedovoljne da pokriju osnovne troškove.
Za poljoprivrednika na terenu, ovo nije samo teorijska vežba. To je svakodnevna borba: da li uzeti u zakup dodatni hektar po 500 evra, ili smanjiti proizvodnju? Da li se isplati sejati suncokret kada vam na kraju ostane 270 evra po hektaru, a znate da bi vam u Mađarskoj ostalo hiljadu? Ova računica objašnjava zašto sve više mladih ljudi napušta selo i zašto se proizvodnja suncokreta u Srbiji polako gasi.
Naravno, treba biti oprezan – tabela nije zvanična, metodologija je nepoznata, a podaci mogu da variraju od gazdinstva do gazdinstva. Ali ono što je nesporno jeste da ovakva računica kruži među ratarima i da odražava njihovo stvarno nezadovoljstvo. I dokle god bude ovakvih brojki, teško da će se to promeniti.
Zaključak? Dok hrvatski ratar od hektara suncokreta izvuče 1.209 evra, a mađarski hiljadu, srpski proizvođač jedva da vidi 270. I to nije pitanje lošeg rada – to je pitanje sistema koji ga ne štiti. Dok se ne reši pitanje zakupa zemljišta i otkupnih cena, ova računica će i dalje kružiti Viber grupama. Ali kao epitaf, a ne kao upozorenje.
Izvor: AgroSmart, 16. avgust 2026.
💬 0 komentara