Kad vam kažem da suša više nije samo problem poljoprivrede, verovatno pomislite – znam, i energetika je pogođena. Ali jeste li svesni koliko duboko se ova suva 2026. godina urezuje u srpsku ekonomiju? Manji rod, rekordno nizak Dunav, hidrocentrale koje jednu trećinu snage daju, a troškovi transporta rastu – sve to zajedno stvara pritisak na cene hrane, inflaciju i na kraju na BDP. Dok se u Evropskoj uniji već računaju gubici od 180 milijardi evra, u Srbiji još uvek nemamo celovitu procenu. A vreme curi.
Suša nije samo poljoprivredni problem
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Novu ekonomiju kaže ono što mnogi na terenu već osećaju – reč je o elementarnoj nepogodi čije će se posledice tek sagledavati. Najteže su pogođeni kukuruz, suncokret, soja i voće. Smanjen prinos direktno utiče na ponudu hrane i, logično, na rast njenih cena. Ali tu nije kraj. Nizak vodostaj Dunava otežao je rečni transport – brodovi prevoze manje tereta, što diže cenu po toni robe. Ti logistički troškovi prelivaju se kroz ceo lanac, od proizvođača do potrošača.
Poremećaji nisu izolovani na Srbiju. Suša i visoke temperature pogađaju veliki deo Evrope, uključujući Nemačku, jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. To znači da se domaća privreda istovremeno suočava sa problemima u sopstvenoj proizvodnji i sa slabijim okruženjem na glavnim izvoznim tržištima. Dvostruki udarac, reklo bi se.
Đerdap na trećini snage, Dunav presušio
Energetski sektor je možda i najbolniji pokazatelj razmere problema. Krajem jula proizvodnja u hidroelektrani Đerdap 1 pala je na približno trećinu uobičajene dnevne proizvodnje. Početkom avgusta Đerdap 1 i Đerdap 2 radili su sa svega 20, odnosno 30 odsto kapaciteta. Podsetiću – ove dve hidroelektrane u normalnim okolnostima obezbeđuju oko 18 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji.
Nizak nivo Dunava otežao je i dopremanje energenata, dok su problemi sa vodom za hlađenje uticali na rad termoelektrana u Kostolcu. Slične probleme beleže i širom Evrope – niski vodostaji ograničavaju hidroenergetsku i nuklearnu proizvodnju, kao i rečni transport. Kad vam kažu da suša udara na energetiku, ne misle samo na manje struje iz vode – misle i na skuplju struju, skuplji transport i na kraju skuplju hranu.
Smanjen prinos kukuruza, voća i drugih kultura direktno utiče na ponudu hrane i rast njenih cena — Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta
Evropa već broji 180 milijardi evra gubitka
Dok u Srbiji još uvek nemamo zvaničnu procenu ukupne ekonomske cene suše, Evropska unija je već izračunala svoj ceh. Prema analizi Triodos banke, ekstremne vrućine, suša i prateći poremećaji mogli bi da smanje BDP EU u 2026. za oko jedan odsto – što je približno 180 milijardi evra. To je gotovo jednako stopi ekonomskog rasta koju je EU očekivala ove godine.
Evropska komisija je ovogodišnji rast procenjivala na oko 1,1 odsto. To znači da bi ekstremni vremenski uslovi mogli da ponište veliki deo očekivanog privrednog napretka. Najveći udar očekuje se kroz pad produktivnosti rada, slabiju poljoprivrednu proizvodnju, skuplju hranu i energiju i probleme u transportu.
Šta ovo znači za Srbiju – i za svakog poljoprivrednika
Dosadašnje procene privrednog rasta Srbije za 2026. kretale su se oko tri do 3,5 odsto. Republički zavod za statistiku preliminarno je procenio da je BDP u drugom kvartalu porastao 3,6 odsto međugodišnje. Ali najveći deo štete od suše na kukuruzu, suncokretu, soji, voću i drugim kulturama postaje vidljiv tek tokom leta i jeseni. Puni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu industriju i BDP mogao bi da se pokaže u narednim kvartalima.
Profesor Savić kao jedan od sektora koji bi mogao da ublaži negativan efekat izdvaja građevinarstvo. Ali doprinos drugih delatnosti je znatno neizvesniji. Suša zato više nije samo pitanje visine prinosa i prihoda poljoprivrednika. Ako manja ponuda hrane bude praćena skupljim transportom i energijom, posledice bi se mogle videti kroz rast cena i slabiji privredni rezultat Srbije u 2026. godini.
Za nas na terenu – poljoprivrednike koji gledaju u osušeno klasje i broje gubitke – ove makroekonomske brojke nisu apstraktne. One znače da će pritisak na cene inputa, energije i transporta biti još veći sledeće sezone. I da će se odluke koje donosimo danas, o setvi, navodnjavanju, skladištenju, odražavati na celu godinu koja dolazi.
Zato, kad sledeći put čujete da je suša "samo poljoprivredni problem", setite se Đerdapa na 20 odsto kapaciteta, brodova koji plove poluprazni i cene hrane koja polako, ali sigurno, raste. Suša udara na sve – i vreme je da se ponašamo u skladu s tim.
Izvor: Agro News, 17. avgust 2026.
💬 0 komentara