Dve trećine godine prošlo je kao po loju, a onda je došao jul i sve preokrenuo. Kada agroekonomista Milan Prostran kaže da suša neće ugroziti snabdevanje Srbije osnovnim namirnicama, to zvuči kao dobra vest – dok ne dodate drugi deo rečenice. Jer ono što boli nije tanjir, nego izvozni račun. A izvoz je ono što ratarima donosi novac.
Prema Prostranovoj analizi, koju je preneo FoNet, domaće potrebe biće pokrivene, ali će izvoz kukuruza, soje i suncokreta pretrpeti ozbiljan udar. I dok starija generacija pamti suše iz devedesetih, ova je specifična – nije uništila sve, ali je pogodila najprofitabilnije kulture. Pitam se koliko će ove zime u hladnjačama i silosima ostati praznog prostora.
Dva lica poljoprivredne godine
Prostran je precizan: sve što je stiglo do 20. jula bilo je odlično. Pšenica, ječam, raž, ovas, uljana repica – tu nema problema. U silosima je već više od dva miliona tona pšenice, što je dovoljno da se zemlja hrani bez trzavica. Voće i povrće takođe su izvukli prolećne kiše i umerene temperature. Taj deo priče je završen, i kako Prostran kaže, nema razloga da ovi proizvodi značajnije poskupe.
Onda je došao jul. Temperature su skočile, vlaga je nestala, a usevi koji su se nadali avgustovskim kišama ostali su na suvom. Kukuruz je pretrpeo štetu, ali ne katastrofalnu. Domaće potrebe biće podmirene, ali izvoz – koji je tradicionalno jedan od stubova srpske poljoprivrede – biće smanjen. A koliko tačno, znaće se tek kada žetva odmakne, jer je kukuruz berzanska roba i njegova cena zavisi od svetskog tržišta.
Julske žege su praktično obrale rod soje – Milan Prostran, agroekonomista
Najteže je palo soji. Prostran ne bira reči: soja je pretrpela najveći pad proizvodnje. Julske temperature i nedostatak vlage praktično su uništili potencijal ove kulture. Problem je dodatno pojačan činjenicom da se soja u Srbiji uglavnom gaji bez navodnjavanja. Onaj ko misli da će ubuduće sejati soju moraće da razmišlja o sistemima za navodnjavanje – to više nije opcija, nego uslov.
Suncokret, šećerna repa i zemljište koje jede traktor
Suncokret je ove godine zasejan na više od 300.000 hektara – što je impresivna površina. Ali umesto projektovanih 3,5 tona po hektaru, procene sa terena govore o proseku od približno 2,5 tona. To je pad od skoro 30 odsto. Ipak, kvalitet zrna za sada nije sporan, pa bi domaća industrija ulja trebalo da dobije dovoljno sirovine. Žetva suncokreta je već počela, tako da ćemo uskoro imati prve konkretne brojke.
Šećerna repa se relativno dobro drži, ali je i ona osetila sušu. Konačna procena biće moguća tek nakon vađenja, koje počinje u septembru. Do tada, sve su nagađanja. Ono što me brine – i što Prostran posebno ističe – jeste stanje zemljišta za narednu poljoprivrednu godinu. Dugotrajna suša ostavila je njive ispucale i izrazito suve.
– Mene više brinu uslovi zemljišta za novu poljoprivrednu godinu. Kako uzorati njivu na ovako suvom i popucalom zemljištu i pripremiti zemljište za setvu pšenice koja počinje već u oktobru – rekao je Prostran.
To je pitanje koje svaki ratar sad postavlja sebi. Traktori će morati da kidaju beton, a gorivo neće biti jeftino. Dodajte tome nizak vodostaj Dunava, kojim se tradicionalno izvozi značajan deo naših poljoprivrednih proizvoda, i dobijete savršenu oluju za izvozni sektor.
Šta ovo znači za novčanik i strategiju
Kada saberemo sve: pšenica je obezbeđena, soja je u problemu, kukuruz će se izvoziti manje, suncokret će dati manje ulja nego što se očekivalo. Domaći bilans hrane nije ugrožen – to je tačno. Ali izvozni planovi su pali u vodu. Srbija će ove godine zaraditi manje na poljoprivredi nego što je planirala, a to znači manje para za one koji su najviše i radili.
Ono što me posebno brine jeste dugoročni efekat. Ako suša postane pravilo, a ne izuzetak, onda moramo da menjamo sistem. Navodnjavanje više nije luksuz – postalo je pitanje opstanka. Prostran to kaže jasno: onaj ko se odluči za soju moraće da ima navodnjavanje na svim površinama. Isto važi i za kukuruz, i za suncokret. A država? Subvencije za sisteme za navodnjavanje postoje, ali su spore i nedovoljne.
Dodatna dimenzija je i transport. Nizak vodostaj Dunava usporava izvoz i povećava troškove. Kada se to stavi na teret smanjenih prinosa, računica za izvoznike postaje gadna.
Poslednja rečenica – za pamćenje
Ova godina je pokazala ono što smo odavno znali, ali nismo hteli da priznamo: klimatske promene nisu stigle – one su tu. I neće nas pitati da li smo spremni. Suša će se ponavljati, a jedino što možemo jeste da se prilagodimo. A prilagođavanje ne znači samo nove tehnologije – znači i novu politiku, nove subvencije i – iznad svega – novo razmišljanje. Jer ako ove jeseni ne uzoramo na vreme, sledeće godine nećemo imati šta da žanjemo.
Izvor: Agro TV, 19. avgust 2026.
💬 0 komentara