Dok se većina Srbije hladi u stanovima i kancelarijama, na njivama severa, zapada i centralne Srbije odbrojavaju se poslednji dani nade za ovogodišnji rod. Republički hidrometeorološki zavod oglasio je uzbunu – novi toplotni talas, koji stiže već od 20. avgusta, doneće temperature do 42 stepena, a zemlja koja je već nedeljama bez kiše jednostavno nema više šta da da. Ovo nije prognoza, ovo je presuda za useve koji su u kritičnoj fazi zrenja.
Kada 42 stepena postanu svakodnevica
RHMZ je na osnovu Standardizovanog indeksa padavina (SPI) potvrdio ono što svaki poljoprivrednik na terenu već oseća – ekstremna poljoprivredna suša traje i ne popušta. Najteže je na severu, zapadu i u delovima centralne Srbije, gde su rezerve vlage u zemljištu ozbiljno iscrpljene. Posledice su već vidljive: usevi su u toplotnom i vodnom stresu, zrenje je ubrzano, kvalitet zrna opada, a prinosi su značajno smanjeni.
Problem je u tome što novi toplotni talas dolazi u trenutku kada biljke nemaju više kapacitet da se oporave. Prethodne nedelje bez padavina iscrpele su i poslednje rezerve, a sada sledi udar temperatura koji će trajati od četvrtka, 20. avgusta, do utorka, 25. avgusta. Dnevne temperature kretaće se od 35 do 40 stepeni, ali u centralnim i južnim krajevima lokalno se očekuje i do 42 stepena.
Posle kratkog predaha, stiže novi udar
Kratkotrajno osveženje koje je donelo samo prividnu nadu brzo je prošlo. Već od 19. avgusta temperatura ponovo raste, a sledećeg dana kreće jak toplotni talas koji će trajati gotovo čitavu sedmicu. Najtoplije će biti u centralnim i južnim krajevima, gde se lokalno očekuje oko 42 stepena.
Ovo nije više borba za prinos, ovo je borba za opstanak biljke. Kod ratarskih kultura koje su u fazi nalivanja zrna, ovakve temperature znače direktan gubitak i kvaliteta i količine. Navodnjavanje može da pomogne, ali samo ako se radi pametno — agronom iz Instituta za ratarstvo, koji je želeo da ostane anoniman
RHMZ preporučuje da se navodnjavanje, tamo gde postoje uslovi, obavlja u večernjim, noćnim i ranim jutarnjim satima. Tada su gubici vode zbog isparavanja manji, pa se bar delimično može ublažiti toplotni stres. Ali pitanje je koliko to vredi kada su vodostaji na rekama na istorijski niskim nivoima.
Reke presušuju, biološki minimum na meti
Suša ne pogađa samo useve, već i vodne resurse. Prema hidrološkom upozorenju RHMZ, Dunav, Sava i Tisa kod Titela narednih dana biće ispod niskih plovidbenih nivoa. Na Kolubari sa pritokama, Jadru, Toplici i Vlasini, kao i na pritokama Zapadne i Velike Morave, proticaji su se približili minimalnim srednjemesečnim vrednostima, odnosno biološkom minimumu.
To znači da je vode sve manje čak i za osnovne potrebe ekosistema, a kamoli za navodnjavanje. Poljoprivrednici koji se oslanjaju na prirodne vodotokove suočiće se sa ozbiljnim ograničenjima.
Dodatni rizik su i poljski požari. RHMZ upozorava na visok rizik od izbijanja i širenja požara na isušenim parcelama. Suva trava, strnjika i ostaci useva postaju lako zapaljivi materijal, a vetar može brzo da proširi vatru.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije
Ovo nije prva suša koju pamtimo, ali svaka dolazi u gorem trenutku. Prošle godine smo imali slične temperature, ali su padavine bile raspoređenije. Ove godine suša je udarila u kritičnom periodu za kukuruz, soju i suncokret. Kod kukuruza, koji je u fazi nalivanja zrna, ovakve temperature direktno smanjuju masu hiljadu zrna i ukupan prinos. Kod soje, stres izaziva opadanje mahuna i smanjenje broja zrna.
RHMZ navodi da je najveći rizik trenutno kod ratarskih kultura. Dugotrajna izloženost toploti i nedostatku vode izazvala je toplotni i vodni stres, ubrzano zrenje, pad kvaliteta zrna i smanjenje prinosa. To nisu prognoze, to su već izmerene posledice.
Ono što posebno brine je što se ovakvi toplotni talasi ponavljaju sve češće. Klimatske promene nisu više apstraktna tema sa televizije, one su svakodnevna realnost na njivama. Bez sistemskih rešenja za navodnjavanje, bez izgradnje akumulacija i bez ozbiljnije državne podrške za adaptaciju, ovakve vesti će postati pravilo, a ne izuzetak.
Poslednja reč urednika
Ovo je trenutak kada se vidi ko je ozbiljno radio na pripremi za sušu, a ko se oslanjao na sreću. Oni koji imaju sisteme za navodnjavanje i koji su ih održavali, imaće bar delimičan prinos. Oni koji su se uzdali u kišu, ove godine će teško izvući i troškove. Suša ne pravi razliku između dobrog i lošeg domaćina, ali pripremljenost pravi. I dok nebo ne pošalje kišu, preostaje nam samo da gledamo kako temperatura penje na 42 i da brojimo gubitke.
Izvor: Agro News, 19. avgust 2026.
💬 0 komentara