Kada glavna izvozna arterija zemlje spadne na četrdeset odsto uobičajenog nivoa, to više nije suva statistika hidrologa već direktna pretnja džepu svakog proizvođača u Vojvodini i Šumadiji. Ovog septembra 2026. godine, Dunav na granici sa Rumunijom poslao je jasnu poruku da logistika može postati veći neprijatelj od same proizvodnje useva. Dok se šlepovi nasukavaju na sprudove, Vlado Kovačević, v.d. direktora Produktne berze, upozorava da je magistrala prema luci Konstanca praktično prekinuta za teške terete. Situacija zahteva hitno preusmeravanje na kamione i železnicu, ali to uvek nosi dodatne troškove koji se na kraju moraju negde pokriti.
Suša diktira novu strukturu setve i logistike
Nisu samo reke te koje su presušile tokom ovog vrelog leta, već i zemlja koja jedva čuva ostatke vlage potrebne za završetak vegetacije. Informacije sa terena potvrđuju ono što su mnoge gazde slutile još tokom jula, da će rod kukuruza i soje biti znatno ispod proseka zbog nedostatka padavina. Suša je ponovo uzela svoj danak, pogotovo na kulturama koje zahtevaju više vode u kritičnim fazama razvoja i nalivanja zrna. S druge strane, očekivanja za suncokret su znatno povoljnija jer je ova kultura pokazala veću otpornost na nedostatak vlage u ključnim trenutnicima rasta.
Ovakvi vremenski ekstremi teraju ljude na promenu navika starih decenijama koje su se prenosile sa oca na sina. Domaći ratari više ne mogu da priušte luksuz čekanja kiše koja možda neće ni pasti tokom leta. Zbog sve učestalijih suša, proizvođači ubrzano menjaju strukturu setve i okreću se kulturama sa kraćim vegetacionim periodom. Cilj je jednostavan i brutalan – izbeći ekstremne letnje temperature koje pale usev pre žetve i ostavljaju gazdinstvo bez prihoda.
Podaci pokazuju da su površine pod pšenicom povećane za 7,5 odsto, dok su površine pod kukuruzom i sojom smanjene za 3,8 odnosno 7,5 procenata. Ovo nije samo statistički pomak na papiru, već suštinska promena filozofije gazdinstva o kojoj smo pisali u analizi o održivosti proizvodnje. Ljudi biraju sigurnost prinosa umesto potencijalno veće zarade koja nosi preveliki rizik od vremenskih nepogoda.
Šta ovo zapravo znači za čoveka koji ustaje u zoru i gleda u nebo? To znači da se strah od suše uselio u svaku poru odlučivanja o tome šta će se naći u zemlji sledeće godine. Nije više pitanje šta se isplati na berzi, već šta će stići do kraja života bez navodnjavanja. Promena strukture je način preživljavanja, a ne samo biznis kalkulacija.
Cene na berzi i globalni uticaji na domaće tržište
Na domaćem tržištu trenutno vlada veliko interesovanje za suncokret, a cene na Produktnoj berzi po kilogramu i bez PDV-a stabilno drže visoke nivoe. Za soju je potrebno izdvojiti između 55 i 56 dinara, dok se cena suncokreta kreće od 52 do 52,2 dinara po kilogramu. Standardna pšenica košta između 20 i 20,2 dinara, dok je kukuruz bez analize od 19 do 19,2 dinara što govori o manjem interesovanju. Treba napomenuti da roba sa analizom na aflatoksin postiže nešto višu cenu, što govori o strožim kontrolama kvaliteta pri izvozu. Cena ječma iznosi između 17,8 i 18 dinara, što ga čini jednom od jeftinijih opcija za ishranu stoke u ovom trenutku.
Kovačević napominje da su domaće cene u visokoj korelaciji sa kretanjima na svetskim berzama koje diktiraju globalni trendovi. Osim vremenskih prilika i logistike, ključnu ulogu igra i geopolitika u regionu. Situacija u crnomorskom regionu i smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije diktiraju globalne trendove na koje moramo obratiti pažnju kao što smo to radili u prošlim sezonama. Pa je tako cena pšenice na američkom tržištu dostigla najviši nivo u poslednje tri godine što utiče i na nas. Na pariskom Matifu cena se kretala oko 239 evra po toni, što direktno utiče na formiranje cene u našem ataru i kod otkupljivača.
Ljudi više se ne kockaju sa vlagom, okreću se sigurnijim opcijama koje stižu pre najvećih vrućina — Vlado Kovačević, v.d. direktora Produktne berze
Ova izjava najbolje oslikava trenutni mentalitet proizvođača koji su izgubili poverenje u tradicionalne kalendare setve useva. Kada se na to doda blokada Dunava, slika postaje kompleksnija i zahteva brzu reakciju svih aktera u lancu. Srbija trenutno ne može u potpunosti da iskoristi izvozne mogućnosti, pa se rešenja traže u alternativnim pravcima transporta robe. Pre svega kroz kamionski i železnički transport, koji su skuplji i sporiji od rečnog prevoza šlepovima. Ovo stvara pritisak na marže koje su ionako tanke zbog poskupljenja repromaterijala i goriva.
Šta ovo znači za srpsko gazdinstvo i budućnost
Kada sagledamo sve podatke zajedno, vidimo da se nalazimo na prekretnici koja zahteva hladnu glavu i brze poteze. Nizak vodostaj Dunava nije samo sezonski problem, već signal da moramo diverzifikovati izvozne puteve kako bismo smanjili rizik zastoja. Oslanjanje isključivo na jednu luku i jedan pravac pokazalo se kao ranjiva tačka u sistemu koji ne sme da puca. Poljoprivrednici Srbije moraju da računaju na to da će logistika biti skuplja, što znači da će otkupljivači težiti da obore cenu na polju kako bi pokrili transport.
Promena strukture setve ka pšenici i suncokretu je racionalan potez, ali nosi i svoje zamke ako se pretera sa istim kulturama. Ako svi poseju isto, sledeće godine možemo imati viškove koji obaraju cenu i čine proizvodnju neisplativom za male proizvođače. Ipak, trenutna cena kukuruza od oko 19 dinara bez analize nije motivišuća za širenje površina u uslovima rizika od suše. Geopolitička situacija oko Crnog mora nam ide u prilog kada je cena u pitanju, ali nam ne pomaže oko puta do kupca na vreme. Moramo biti svesni da globalna cena pšenice od 239 evra po toni u Parizu ne vredi mnogo ako ne možemo efikasno da utovarimo robu u Srbiji.
Ovo je trenutak kada se vidi ko je pravi domaćin, a ko samo prolaznik kroz poljoprivredu bez dugoročnog plana. Oni koji su prilagodili useve i imaju dogovoren transport van Dunava izaći će kao pobednici iz ove sezone. Država i struka moraju hitno da ponude rešenja za infrastrukturu koja ne zavisi isključivo od milosti reke i prirode.
Zaključak
Dunav je oduvek bio naš saveznik, ali ove godine je pokazao zube i naterao nas na razmišljanje. Rod je manji, izvoz je otežan, a svet oko nas igra svoje geopolitičke igre na koje ne možemo da utičemo direktno. Jedino što nam preostaje je pamet u glavi, promena navika u polju i diverzifikacija puteva ka tržištu. Ko se ne prilagodi, ostaće sa robom u silosu i dugovima u banci.
Izvor: AgroFin, 4. septembar 2026.
💬 0 komentara