Zemlja nikada ne laže, ali vreme sve češće vara one koji joj slepo veruju. Prošle nedelje su njive oko Bečeja postale poprište važnog susreta gde se slavila dugovečnost jedne ideje koja hrani kontinent. Kompanija KWS organizovala je tradicionalni Dan polja, okupivši ljude koji znaju da cena semena nije samo broj na fakturi. Ovaj skup obeležio je jubilej od sto sedamdeset godina postojanja firme koja je postala sinonim za semenarstvo u ovom delu Evrope.
Od šećerane do globalnog giganta za genetiku
Kada se priča o agraru, retko ko zaviri duboko u istoriju kompanija koje nam prodaju inpute, a brojke umeju da budu zapanjujuće kada se stave u kontekst. KWS je osnovan daleke 1856. godine u nemačkom mestu Klajn Vancleben, što znači da su počeli sa radom pre nego što je Srbija zvanično postala kneževina kakvu danas poznajemo iz udžbenika. Iz prvobitne fabrike šećera, ova organizacija se transformisala u međunarodnu semensku kuću koja danas posluje u više od sedamdeset zemalja širom planete.
Teško je zamisliti kontinuitet u poslu koji traje gotovo dva veka, posebno u industriji koja zavisi od prirode i njenih hirova. Danas ova kompanija zapošljava oko pet hiljada ljudi, što govori o kapacitetu koji daleko prevazilazi okvire lokalnog tržišta. Za srpskog poljoprivrednika, ovo nije samo statistika, već potvrda da iza vreće semena stoji institucija koja je preživela svetske ratove, ekonomske krize i tehnološke revolucije. Stabilnost dobavljača u nesigurnim vremenima poljoprivredne proizvodnje često vredi koliko i sama genetika koju kupujete.
Hibridi na testu i izazovi koji nas čekaju
Pod sloganom „KWS Field Experience", proizvođači su imali priliku da tokom obilaska oglednih parcela vide rezultate različitih hibrida i sorti u realnim uslovima proizvodnje. Posebna pažnja bila je posvećena kukuruzu, suncokretu, uljanoj repici, žitaricama i šećernoj repi, kulturama koje čine okosnicu ratarstva u Vojvodini. Nije bilo reči o obećanjima u katalozima, već o biljci koja je prošla kroz stresove ove konkretne vegetacije.
Direktor KWS-a za Srbiju Miodrag Stanković istakao je da kompanija kontinuirano unapređuje hibride, ulaže u istraživanje i selekciju i razvija genetiku koja treba da odgovori na buduće potrebe poljoprivrednika. Kao jedan od ključnih izazova izdvojio je promene uslova proizvodnje, uključujući klimatske promene, ekstremne vremenske prilike, nove bolesti i štetočine, kao i potrebu za većom efikasnošću proizvodnje. Ovo nije fraza za saopštenje za štampu, već dijagnoza stanja na terenu koju svaki ratar prepoznaje.
Takva saradnja omogućava bolje razumevanje potreba proizvođača i razvoj rešenja koja treba da odgovore na izazove buduće proizvodnje — Miodrag Stanković, direktor KWS-a za Srbiju
Dan polja bio je i prilika za razmenu iskustava sa proizvođačima, pri čemu je Stanković naglasio značaj poverenja i direktnog kontakta sa poljoprivrednicima. U KWS-u navode da oplemenjivanje biljaka zahteva dugoročan pristup, zbog čega se na novim hibridima i sortama za buduće uslove proizvodnje radi već danas. To znači da ono što ćemo sejati za pet godina, neko je zamislio i počeo da stvara danas.
Šta genetika znači za džep i opstanak gazdinstva
Ovde dolazimo do suštine koja često izostane u zvaničnim izveštajima sa skupova ove vrste. Kada direktor velike kompanije govori o klimatskim promenama, on zapravo govori o riziku koji prebacuje sa njihove strane na stranu proizvođača. Genetika jeste napredovala, ali cena tog napretka se meri u dinarima po pakovanju, a povrat investicije zavisi od toga da li će gradobija pogoditi baš vaš atar. Sto sedamdeset godina iskustva je impresivno, ali za malog proizvođača u Srbiji, presudna je cena otkupa na kraju sezone.
Ipak, ne može se osporiti činjenica da bez kvalitetnog semena nema ni razgovora o prinosu. U vremenu kada su ekstremni vremenski događaji postali norma, a ne izuzetak, oslanjanje na proverene hibride postaje pitanje opstanka, a ne samo profita. Saradnja kakvu najavljuje KWS mora da podrazumeva i transparentnost oko očekivanih rezultata, a ne samo marketing tokom Dana polja. Poljoprivrednici nisu samo kupci, oni su partneri koji snose najveći teret rizika u celom lancu ishrane.
Ako se istorija ponavlja, oni koji se prilagode novim uslovima prvi, opstaće. Rad na novim sortama danas je jedini način da se obezbedi hrana sutra, ali ta strategija mora biti dostupna i onima sa manjim posedima. Ne sme se desiti da vrhunska genetika postane luksuz za krupne igrače, dok porodična gazdinstva ostaju prepuštena slučaju i jeftinijim, manje stabilnim rešenjima. Pristup tehnologiji ne sme biti privilegija, već alat za opstanak svih koji rade na zemlji.
Poverenje se gradi u brazdi, ne u kancelariji
Na kraju, sve se svodi na ono što je Stanković i naglasio – poverenje i direktan kontakt. Brojke o zaposlenima i zemljama poslovanja su važne za investitore, ali ratara zanima da li će nikati i da li će roditi. Jubilej od sto sedamdeset godina je dokaz da su u KWS-u nešto radili kako treba, ali prava mera tog uspeha biće u žetvama koje tek dolaze na njivama oko Bečeja i širom Srbije. Budućnost poljoprivrede ne piše se u laboratorijama Nemačke, već se potvrđuje u zemlji Srbije.
Izvor: Agro TV, 5. septembar 2026.
💬 0 komentara