Na novosadskoj Produktnoj berzi se protekle nedelje odigrala tiha drama koja govori više o stanju srpskog agrara nego svi zvanični bilteni zajedno. Kupci su u jednoj ruci držali sve deblje čekove, a u drugoj prazne ponude — i tako do kraja radne sedmice. Kukuruz i pšenica su, makar simbolično, našli ravnotežu. Soja nije. U njoj se krije priča o prinosu koji je možda podbacio, o proizvođačima koji su naučili lekciju o strpljenju, i o preradi kojoj hitno treba sirovina.
Septembar kao čvor sezone
Početak jeseni uvek donosi onu specifičnu napetost između silosa koji se prazne i njiva koje još daju. Ovog puta taj čvor je zategnutiji nego inače. Stari rod se drži iznad očekivanja, a novi ulazi sporo, delom zato što žetva kasni, delom zato što su ratari procenili da se isplati sačekati. U takvoj atmosferi svaka cifra na berzanskom izveštaju dobija težinu koju inače nema.
Berza je, inače, mesto gde se cena ne dogovara — ona se otkriva. A ono što se otkrilo do 6. septembra 2026. jeste slika tržišta u kojem prodavna strana drži karte, a kupovna moli za partiju. Istorijski, septembar donosi pad zbog priliva novog roda, ali ove godine ta logika ne važi za sve kulture. Kod soje, recimo, važi potpuno suprotno pravilo — i tu nastaje glavna nepoznanica.
Kukuruz: stabilan, ali bez spektakla
Trgovanje kukuruzom novog roda odvijalo se u rasponu od 19,20 do 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponderisana cena od 19,43 dinara po kilogramu predstavlja rast od 1,13 odsto u odnosu na prethodni period — solidan signal, ali ne i spektakl. Stari rod 2025. jedva je dočekao kupca: berzanski ugovor za kukuruz bez analize na aflatoksin zaključen je tek krajem sedmice po ceni od 19,70 dinara po kilogramu bez PDV-a, pošto je ceo početak nedelje proveo u rasponu gde su se kupci i prodavci gledali preko zida, ali nisu progovarali.
Za prosečnog ratara iz Bačke ili Srema ovo znači jedno — cena je tu, ali razlika između starog i novog roda je minimalna. To nikada nije dobar znak. Obično nova žetva donese jeftiniju robu, a ovde gotovo da nema diskonta. Ili je kvalitet novog roda problematičan, ili su očekivanja proizvođača toliko visoka da tržište prosto ne može da ih ispoštuje.
Pšenica: mlinovi vape, ponuda šuti
Pšenica je protekle nedelje pokazala drugačije pulsiranje. Tražnja je bila pojačana, ponuda oskudna, a cene su se kretale u rasponu od 20,00 do 20,50 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponderisana cena je iznosila 20,19 dinara po kilogramu bez PDV-a, što sa PDV-om daje 22,21 dinara — rast od 0,42 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Na prvi pogled, skroman pomak. Ali brojke varaju kad se uzme u obzir koliko je robe zapravo bilo na platformi.
Mali obim ponude znači da ova cena nije tržišna — ona je cenovni indikator koji mlinovi plaćaju kad im se ukaze prilika. Posebno je zanimljiva pšenica sorte Ikona sa minimalno 16 odsto proteina, koja je prometovana po 22,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. To je ozbiljna premijum cena, ali je i logična — pekarska industrija ne može bez pšenice sa visokim sadržajem proteina, a takve robe na tržištu nema dovoljno.
Soja: drama sezone bez ijednog zaključenog ugovora
Ako negde na berzi postoji čist signal da se nešto ozbiljno dešava na terenu, onda je to tržište soje. Tokom cele posmatrane sedmice ponuda sojinog zrna u potpunosti je izostala. Kupci su postepeno podizali cene u svojim tražnjama, pokušavajući da obezbede sirovinu za preradu — cenovni nivo je dogurao od 55,00 do 56,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. Međutim, kada ponuda ne postoji, najviša cena je besmislena. Trgovanje sojom jednostavno nije realizovano.
Ovakva situacija u ovo doba godine nije uobičajena. Proizvođači soje obično u septembru već imaju jasnu sliku o prinosu i donose odluke o prodaji. Činjenica da to sada ne rade — da čak i ponuda od 56 dinara nije dovoljna da otvori silose — govori o dve stvari. Ili su prinosi podbacili pa se čuva svaki kilogram, ili su proizvođači toliko uvereni u dalji rast da odbijaju da prodaju po trenutnim uslovima. Ko god je u pravu, za preradu je ovo ozbiljan problem.
Ječam i suncokret: različiti ritmovi istog tržišta
Stočni ječam je protekle sedmice bio potpuno miran. Na početku su kupci bili spremni da plate od 17,80 do 18,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je ponuda bila od 18,00 do 18,30 dinara. U drugoj polovini sedmice kupci su se jednostavno povukli, pa kupoprodajnih ugovora nije bilo. To ukazuje na zasićenje — stočna hrana trenutno nije prioritet otkupljivačima, verovatno zbog zaliha iz prethodne sezone.
Suncokret je, za razliku od ječma, beležio kontinuiranu tražnju. Berzanski ugovori su zaključivani u rasponu od 52,00 do 52,20 dinara po kilogramu bez PDV-a, a prosečna cena je iznosila 52,16 dinara — za 0,21 odsto više nego sedmicu ranije. Skroman rast, ali stabilan, što uljaricama daje pouzdanu osnovu u sezoni punoj neizvesnosti.
Šta brojke govore čoveku na njivi
Za proizvođača kukuruza ovi podaci su umereno ohrabrujući — rast od 1,13 odsto na novom rodu je solidan, ali ne spektakularan. Glavna poruka je da razlika između starog i novog roda ne postoji, što znači da tržište novom rodu ne daje premiju, ali ga barem ne kažnjava.
Za ratare koji drže pšenicu, sa druge strane, ovo je signal da sačekaju. Mlinovi vape, ponuda je mala, a cena Ikone od 22,20 dinara pokazuje koliko pekarska industrija zapravo vredi kvalitet. Ali ovo važi samo za one koji imaju robu i skladišni prostor — oni koji su pšenicu prodali odmah po žetvi, ovu priliku su propustili.
Soja je, međutim, potpuno druga priča. Činjenica da kupci dižu cenu do 56,50 dinara i da nema ko da proda, govori da proizvođači drže informaciju koja trgovcima nije dostupna. Ili su prinosi lošiji nego što se priča, ili je strpljenje postalo najvrednija roba na srpskom tržištu. Ko je drži — ima prednost. Ko je prodao — možda će zažaliti.
Sejin stav: tržište nagrađuje pametne, ne strpljive
Brojke sa Berze su samo ogledalo onoga što se dešava u njivama i glavama ljudi. Kukuruz i pšenica su pronašli neku vrstu ravnoteže, makar i klimavu. Soja je postala igra živaca između proizvođača koji veruju u više i industrije kojoj treba sirovina juče. Moj savet je da svaki gazda pogleda svoje dvorište pre nego što donese odluku na osnovu berzanskog proseka — vaš kukuruz i vaša soja nisu isti kao kod komšije, pa ni cena za njih ne mora da bude. Ko zna kada treba izaći iz trke, pobedio je. Ko čeka najviši vrh, često ostane sa praznim rukama i punim silosom.
Izvor: AgroFin, 6. septembar 2026.
💬 0 komentara