U svetu agrara gde manifestacije često ugase svetlo nakon treće ili četvrte godine, jer nestane entuzijazma ili finansija, održati jubilej od trideset godina pravi je podvig. Banoštor je to uspeo, pokazujući da se na severnim obroncima Fruške gore vinogradarstvo ne neguje samo u vinogradima, već i u svesti ljudi. Prošlog vikenda, tačnije 6. septembra 2026. godine, centar ovog mesta ponovo je zaiskrio od čaša, pesme i mirisa komine, dok su se stare i nove generacije vinara rukovale preko punih bačvi.
Statistika koja govori više od hiljadu reči o selu
Kada govorimo o razmerama u srpskom selu, brojke često govore više od hiljadu reči i otkrivaju pravu sliku opstanka. Prema podacima Turističke organizacije Beočin, Banoštor danas ima oko sedamsto stanovnika, što na prvi pogled deluje kao statistika koja polako nestaje u zaborav. Međutim, u tom istom mestu radi više od dvanaest registrovanih vinarija, što predstavlja izuzetno visoku koncentraciju proizvodnih kapaciteta na tako malom prostoru. Ovaj odnos broja ljudi i broja vinarija govori nam da ovde vino nije samo poljoprivredni proizvod, već osnovni ekonomski oslonac i identitet zajednice.
Takva gustina proizvodnje retko se viđa u drugim delovima Vojvodine, gde su vinogradi često razbacani na velikim površinama bez jasnog centra okupljanja. Upravo taj spoj vinogradarske tradicije, domaćih proizvoda i geografskog položaja uz Dunav predstavlja temelj za dalje razvijanje vinskog turizma u ovom delu opštine Beočin. Dok mnoga sela čekaju državne subvencije da bi preživela zimu, Banoštor je napravio sopstveni brend koji privlači posetioce iz Novog Sada, Beograda, pa i inostranstva.
Kako institucije i narod zajedno dišu u praksi
Ovogodišnja manifestacija nije bila samo privatna proslava lokalnih proizvođača, već rezultat šireg dogovora između različitih nivoa vlasti i udruženja. Organizatori su bili Opština Beočin, Turistička organizacija opštine Beočin, Mesna zajednica Banoštor i Klub vinogradara i vinara „Sveti Trifun". Bez podrške Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Turističke organizacije Vojvodine, teško da bi ovakav skup zadržao kontinuitet kroz tri decenije.
Program je bio bogat i raznovrstan, prilagođen kako stručnoj publici, tako i porodicama koje traže beg od gradske vreve. Posetioci su mogli da vide izložbu vina banoštorskih i gostujućih vinarija, ali i da probaju proizvode od mesa, meda i druge domaće specijalitete. Zanatski proizvodi i domaća radinost sa teritorije opštine Beočin dobili su svoje mesto pod suncem, čime je naglašena važnost diverzifikacije prihoda na selu.
Cilj nam nije bio samo da prodamo vino, već da pokažemo da Banoštor živi i diše zajedno sa lozom — Predstavnik Organizacionog odbora
Najuzbudljiviji deo programa svakako je bio veliki defile vinogradara, praćen demonstracijom tradicionalne prerade grožđa. Ovaj čin nije bio samo folklor, već jasna najava ovogodišnje berbe i signal tržištu da stižu nova vina. Kulturno-umetnički program pratio je dešavanja tokom celog dana, stvarajući atmosferu praznika kakvu retko viđamo u ruralnim sredinama.
Lekcija za sve koji planiraju razvoj poljoprivrede
Kada analiziram ovakve događaje kroz prizmu onoga što se dešava na terenu širom Srbije, vidim nekoliko ključnih lekcija koje moramo naučiti. Prvo, održivost manifestacije zavisi od toga da li iza nje stoje ljudi koji od toga žive, a ne samo entuzijasti koji se okupljaju vikendom. U Banoštoru je jasno da dvanaest vinarija ima ekonomski interes da manifestacija uspe, jer im to donosi direktne kupce i promociju ruralnog turizma.
Drugo, uloga lokalne samouprave i pokrajine je presudna, ali ne sme biti gušeća kada se radi o inicijativi odozdo. Podrška Pokrajinskog sekretarijata ovde je došla u pravom trenutku, omogućavajući da se logistika podnese bez da proizvođači ostanu bez sredstava za narednu sezonu. Često viđamo da država uzme sav kredit za uspeh, a kada dođe do problema, proizvođač ostaje sam da se snalazi na tržištu. Ovde se čini da je partnerstvo funkcionisalo onako kako bi trebalo da funkcioniše u normalnom agrarnom sistemu.
Ipak, ostaje pitanje kako dalje razvijati ovakve centre bez da se izgubi autentičnost i preoptereti infrastruktura. Pozicioniranje Banoštora kao atraktivne destinacije za ljubitelje vina i autentičnog vojvođanskog ambijenta zahteva stalno ulaganje u puteve i smeštaj. Putevi, parking, smeštajni kapaciteti, sve to mora da prati rast posete, inače će ljudi jednom doći iz radoznalosti, ali se neće vratiti da potroše novac.
Na kraju dana, kada se spuste zavese i opere poslednja čaša, ostaje utisak da je Banoštor uradio ono što mnogi veći centri nisu. Očuvali su dignitet proizvođača i pokazali da se poljoprivreda može slaviti sa ponosom, a ne samo kao teret. Trideset godina je dovoljno vremena da se stvori institucija, ali i dovoljno vremena da se neko umori od istog posla. Činjenica da su ovogodišnji dani protekli u znaku najave nove berbe govori da energije još uvek ima.
Za nas koji pratimo agrarnu politiku, ovo je dokaz da male sredine mogu biti pokretači velikih promena ako se udruže oko zajedničkog interesa. Nije potrebna fabrika da bi selo opstalo, ponekad je dovoljno dvanaest vinarija i ljudi koji veruju u svoj zemljoradnički znoj. Banoštor je pokazao put, sada je na drugima da vide da li umeju da hodaju njime bez posrtanja.
Izvor: Agro TV, 6. septembar 2026.
💬 0 komentara