Bilo je dovoljno jedno leto bez kapi kiše da se srpska njiva pretvori u prašinu, a u Ministarstvu poljoprivrede konačno su shvatili da se bez vode ne računaju ni rod, ni profit, ni planovi. Vlada Srbije usvojila je Program izvođenja radova na zaštiti i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za 2026. godinu, a iz republičkog budžeta izdvojeno je 208 miliona dinara. Brojka zvuči ozbiljno, ali kada se razbije na stavke, jasno je da svaki dinar mora da se potrobi pametno — i da konkurencija za te pare neće biti nikad veća.
Četiri stavke, jedan budžet
Program nije donesen preko noći i nije nastao u vakuumu. Suša koja je u prethodnim sezonama odnela kukuruz, soju i povrće primorala je državu da reaguje, pa je konačno priznato ono što poljoprivrednici na jugu i istoku Srbije ponavljaju već godinama. Bez sistema za navodnjavanje nema ozbiljne proizvodnje, a bez sopstvenog izvora vode nema ni stabilnosti.
Ukupna raspodela sredstava izgleda ovako: 130 miliona dinara za komasaciju, 40 miliona za nabavku opreme za navodnjavanje, 30 miliona za bušenje i iskop bunara i 8 miliona za kontrolu plodnosti zemljišta. Na prvi pogled deluje da je komasacija favorit, ali tu leži i prvo razočaranje. Od tih 130 miliona, čak 80,7 miliona su obaveze iz ranijih programa, što znači da za nove komasacione projekte ostaje manje od polovine predviđenog novca.
Za bušenje bunara država pokriva do 80 odsto ulaganja, uz ograničenje od 10.000 dinara po dužnom metru i najviše 500.000 dinara po prijavi — Uprava za poljoprivredno zemljište
Oprema je podeljena na dva dela: 29,5 miliona dinara namenjeno je novim ulaganjima, a ostatak ide ranije odobrenim korisnicima koji su opremu već uplatili ili postavili. Isti princip važi i za kontrolu plodnosti, gde je 7,35 miliona rezervisano za nove analize. Ukratko, ko je zakasnio sa prijavom u prošlom ciklusu, ovde mu preostaje samo da čeka sledeću rundu.
Ko konkuriše i koliko može da dobije
Pristup programu nije jednak za sve, a to je važno znati pre nego što se krene u pripremu papira. Za komasaciju pare mogu da dobiju samo jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi, uz obavezu da obezbede i sopstveno učešće. Bunari su namenjeni isključivo nosiocima komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, koji su ujedno i vlasnici parcele na kojoj će se bušiti.
Ovo poslednje je izuzetno bitno, jer isključuje sve koji rade na zakupljenoj zemlji bez pismene saglasnosti vlasnika. U praksi, veliki broj malih proizvođača upravo spada u tu kategoriju i ostaće bez mogućnosti da konkuriše za bunar na tuđoj parceli. Država se tako štiti od zloupotreba, ali se istovremeno smanjuje krug potencijalnih korisnika.
Visina podrške varira zavisno od namene. Za bušenje i iskop bunara pokriva se do 80 odsto ulaganja, ali ne više od 10.000 dinara po dužnom metru i maksimalno 500.000 dinara po prijavi. Za opremu za navodnjavanje povraćaj iznosi do 60 odsto, a u područjima sa otežanim uslovima rada može da skoči na 70 odsto, uz gornji limit od dva miliona dinara po prijavi. Kontrola plodnosti zemljišta finansira se u punom iznosu, do 100 odsto, ali je ograničena na 2.000 dinara po prosečnom uzorku i najviše 20.000 dinara po prijavi.
Sve prijave idu preko Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za poljoprivredno zemljište, a isplata zavisi od rezultata konkursa. Sama prijava, dakle, nije nikakva garancija.
PDV je tihi ubica vrednosti subvencije
Iskreno, najteži deo ovog programa nije papirologija, nego novac koji farmer mora da izdvoji pre nego što mu se vrati deo troška. Uslov da se oprema mora kupiti, platiti i postaviti tokom 2026. godine znači da gazdinstvo prvo izdvaja pun iznos iz svog džepa. Za proizvođača koji godinu završava na nuli ili u minusu, to je ozbiljan udarac na likvidnost.
Tu nastaje još jedan ključni problem koji se provlači kroz ceo program. Korisnici ne mogu da računaju na povraćaj PDV-a, što u praksi znači da poljoprivrednik iz svog novca plaća pun iznos investicije, uključujući porez koji mu država nikada neće vratiti. Ako je oprema kupljena za milion dinara, a PDV je 20 odsto, farmer je dao državi 200.000 dinara koje neće videti nazad. Subvencija pokriva deo osnove, ali ne i porez, pa se stvarna vrednost podrške smanjuje.
Maksimalno se po jednoj prijavi za opremu može dobiti dva miliona dinara, što je značajan iznos za ozbiljnije sisteme kapljica ili kišenja — stručnjak za agrarnu politiku
Ograničenje od 500.000 dinara za bunar deluje primamljivo, ali treba imati na umu realne troškove. Bušenje na većim dubinama, posebno u Vojvodini i na jugu, često prelazi ovaj iznos, a pad nivoa podzemnih voda dodatno komplikuje situaciju. Bunar koji je pre deset godina koštao 300.000 dinara danas ne može da se izvede ispod 600.000, pa će mnogi poljoprivrednici shvatiti da im pokrije samo deo investicije, a ostatak moraju sami.
Šta 208 miliona zapravo znači na terenu
Posle više od dve decenije praćenja agrara, slobodno mogu da kažem: 208 miliona dinara je mnogo za jedan sastanak vlade, ali malo za sve njive Srbije. Kada se ta cifra podeli na komasaciju, opremu, bunare i analize, ostane tanko po svakoj stavci. Bunari od po pola miliona po prijavi mogu da pokriju možda 60 do 80 gazdinstava, ako bi sva sredstva išla samo na tu namenu, ali u realnosti ih bude i manje.
Pozitivno je to što je država konačno priznala značaj sopstvenih izvora vode i što je stopa subvencije za bunare podignuta na 80 odsto, što je među najvišima u regionu. Negativno je to što se veliki deo budžeta troši na zatvaranje starih obaveza, što su konkursni limiti niski u odnosu na realne troškove i što se PDV tretira kao da ne postoji.
Isključenje PDV-a iz povraćaja sredstava umanjuje realnu vrednost subvencije za desetinu ili više, zavisno od stope poreza — ekonomista poljoprivredne struke
Pravi test ovog programa neće biti broj prijava, nego broj završenih bunara koji zaista rade sledeće sezone. Ako do jeseni 2026. na srpskim njivama bude stotinu novih bunara i dvadesetak ozbiljnih sistema za navodnjavanje, onda je program uspeo. Ako se sve završi na administraciji i planovima koji stoje u fioci, onda je reč o još jednom propuštenom vozu za srpski agrar.
Šta poljoprivrednik treba da uradi sad
Vreme je da se papiri pripreme odmah, jer čekanje na poslednji mesec konkursa znači gubitak šanse. Nosioci gazdinstava koji imaju svoju parcelu treba da provere aktivan status, da pripreme dokumentaciju o vlasništvu i da kontaktiraju lokalnu upravu za detalje o bunaru i opremi. Oni koji rade na zakupljenoj zemlji neka obezbede saglasnost vlasnika unapred, inače neće moći ni da konkurišu.
Novac je na stolu, ali nije besplatan i nije dovoljan. Ko misli da će mu ova subvencija rešiti sve probleme sa vodom, taj gradi kuću na pesku. Ko je spreman da uloži sopstveno učešće, da podnese papirologiju i da investira pre žetve, taj ima realnu šansu da sledeću sušu dočeka sa zalihom vode u svom bunaru. Bunar je, na kraju krajeva, jedina prava polisa osiguranja na srpskoj njivi.
Izvor: Biznis.rs, 8. septembra 2026.
💬 0 komentara