Dok se znoj sliva niz leđa kombajnera, u Novom Sadu se tiho piše nova cenovna lista za najvažniju srpsku žitaricu. Sunce nije biralo milost ove godine, pa ni tržište neće biti velikodušno bez razloga. Prvi podaci sa Produktne berze otkrivaju igru brojeva koja će odrediti ko će ove zime spavati mirno, a ko brinuti za otplatu kredita. Situacija nije crno-bela, ali zahteva hladnu glavu i dobro procenjen rizik od strane svakog gazde koji drži do svog prihoda.
Suša je napisala scenario pre setve
Ovogodišnja proizvodnja odvijala se u uslovima koji su stavili na test svaku agrotehničku meru koju smo primenili tokom proleća. Visoke temperature i hronični nedostatak padavina tokom najosetljivijeg dela vegetacije ostavili su neizbrisive tragove na usevima širom Srbije. Već sada je jasno da ne možemo računati na rekordne rezultate, jer će prinosi biti veoma neujednačeni čak i unutar istih regiona.
Procene sa terena ukazuju da će prosečan prinos kukuruza ove godine biti ispod višegodišnjeg proseka, što je informacija koja mora da zabrine planere u ministarstvu poljoprivrede. U Vojvodini se na pojedinim područjima već beleže prinosi od svega oko tri do pet tona po hektaru, dok se na boljim parcelama očekuju znatno veći prinosi. Ova razlika govori više o kvalitetu zemljišta i dostupnosti vode nego o samom trudu proizvođača.
Cene na berzi traže ravnotežu
Prvi poslovi za kukuruz roda 2026. već daju određenu sliku o tome šta kupci misle o vrednosti ovogodišnje robe. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom poslednje nedelje avgusta prvi ugovori za novi rod zaključivani su po 19,20–19,30 dinara za kilogram bez PDV-a. Samo nedelju dana kasnije cena novog roda kretala se između 19,20 i 19,80 dinara, uz ponderisanu cenu od 19,43 dinara bez PDV-a, odnosno 21,37 dinara sa PDV-om.
Ovakav početak žetve pokazuje da kupci za sada nisu spremni da značajnije podignu cenu, ali ni proizvođači nisu naročito zainteresovani da kukuruz odmah prodaju po postojećim nivoima. To je važna činjenica za naredne mesece koja će definisati tržišne trendove. Ako se potvrde očekivanja o manjem rodu, a potražnja ostane dobra, cena bi mogla postepeno da dobija na vrednosti nakon završetka žetve.
S druge strane, ne treba očekivati nagli i veliki rast cene samo zato što je rod slabiji. Na domaće tržište utiču i stanje na evropskom i svetskom tržištu, izvoz, troškovi transporta i kretanje cena kukuruza u zemljama iz kojih Srbija ima konkurenciju. Ove godine dodatni problem predstavlja i nizak vodostaj Dunava, koji otežava transport i povećava logističke troškove za izvoz.
„Zbog toga proizvođači ove godine ne bi trebalo da donose odluku o prodaji samo na osnovu prve ponuđene cene. Ko ima mogućnost kvalitetnog skladištenja i nije prinuđen da odmah proda kukuruz radi izmirenja troškova proizvodnje, može deo roda sačuvati i pratiti tržište. Istovremeno, nije dobro ni očekivati cenu koja možda neće doći. Najsigurniji pristup je rasporediti prodaju u više navrata" — mr Mladen Pavlović, PSSS Beograd
Strategija prodaje kao pitanje opstanka
Ukoliko se tokom septembra potvrdi da su prinosi zaista značajno manji, realno je očekivati da se cena kukuruza posle glavnog talasa žetve stabilizuje iznad početnih nivoa. Kao okvirna procena, cena od oko 20–22 dinara po kilogramu bez PDV-a tokom jeseni i zime ne bi bila iznenađenje, dok bi za veći rast iznad tog nivoa bilo potrebno da se potvrdi ozbiljan manjak robe ili da dođe do jače izvozne tražnje. Ovo je trenutak kada svaki proizvođač mora da sedne sa kalkulatorom i pogleda svoje troškove skladištenja.
Mnogi naši ljudi greše kada pokušavaju da pogode vrhunce cena kao na kladionici. Tržište je nemilosrdno prema onima koji čekaju previše, ali isto tako kažnjava one koji prodaju u panici odmah po izlasku kombajna iz njive. Savet stručnjaka iz PSSS Beograda da se prodaja rasporedi u više navrata zvuči kao najrazumnija strategija u ovim nestabilnim vremenima. Niko ne može da garantuje šta će se dešavati sa kursom dinara ili cenom gasa u Evropi, ali kontrola nad sopstvenom robom je u vašim rukama.
Realnost je takva da globalni faktori često pregaze lokalne probleme. Iako mi imamo sušu i manji rod, ako je svet prepun jeftinog kukuruza, naša cena neće leteti u nebeske visine. Zato je ključno pratiti izveštaje o svetskom tržištu i ne živeti u uverenju da je naša nevolja dovoljna za skok cena. Potrebna je kombinacija manjeg roda i jake tražnje da bi se desio onaj pravi finansijski efekat koji svi priželjkuju.
Na kraju dana, poljoprivreda je igra strpljenja i informacija. Oni koji imaju silose i koji mogu da sačekaju bolji trenutak imaju prednost nad onima koji moraju da prodaju odmah zbog kredita. Ipak, čak i oni sa kapacitetima moraju biti oprezni da ne postanu špekulanti na sopstvenoj njivi. Cilj je ostvariti profit, a ne igrati rulet sa porodicom.
Ove jeseni pamet će se meriti u dinarima po kilogramu, ali i u sposobnosti da se oduprete pritisku otkupljivača. Slušajte savete struke, pratite berzanske liste, ali najviše verujte sopstvenom računu i mogućnostima vašeg gazdinstva. Tržište će uvek naći način da preusmeri tokove, ali vaš zadatak je da osigurate da deo tog toka završi u vašem džepu.
Izvor: AgroFin, 11. septembar 2026.
💬 0 komentara