Kada sa česme ne poteče voda, ne gasi se samo slavina, već se polako gasi i nada da će se ostati na zemlji. Na toj tankoj liniji između opstanka i odlaska, održano je šesto po redu savetovanje o seoskim vodovodima, a domaćin ovog puta bio je Sombor. Stručnjaci, predstavnici lokalnih samouprava i ljudi iz vodovodnih sistema nisu se okupili radi protokola i slikanja, već da reše gorući problem koji guši ruralnu Srbiju decenijama. Ono što se čulo u sali govori više o budućnosti našeg sela nego mnogi državni programi napisani u Beogradu, jer se ovde razgovaralo o temeljnom uslovu života.
Zašto je voda pitanje opstanka a ne samo komunalija
Ovo nije bio običan skup gde se dele zahvalnice i prazne priče. VI savetovanje pod nazivom „Seoski vodovodi u Srbiji" održano je 12. septembra 2026. godine, u trenutku kada se poljoprivreda suočava sa klimatskim promenama koje ne praštaju greške. Organizatori su znali gde tačno leži problem. Udruženje građana „Održivi razvoj seoskih vodovoda – SVOD" iz Kraljeva spojilo je snage sa JKP „Vodovod" Bezdan i Gradom Somborom kako bi stvorili platformu za delovanje. Cilj je bio jasan od prvog minuta sastanka. Trebalo je razgovarati o kvalitetu vode, infrastrukturi i onome što najviše boli – kako zadržati čoveka na ognjištu. Istorijski gledano, sela su napuštana jer nije bilo uslova za život, a voda je prvi i najvažniji uslov. Bez nje nema ni bašte, ni stoke, ni života kakav ljudi pamte iz vremena dok je selo bilo živo.
Konkretni koraci somborske lokalne samouprave
Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković izašao je pred prisutne sa brojkama koje se retko čuju u javnosti, a koje svedoče o sistemskom radu. On je podsetio sve da je od 2016. godine u deset somborskih naselja rešeno pitanje vodosnabdevanja. To nije mala cifra kada znate koliko vremena prolazi između projekta na papiru i prve čaše vode iz česme. U pojedinim selima izgrađene su nove fabrike vode, dok su u drugim izgrađene buster stanice i dovodnici koji povezuju sisteme. Posao nije gotov, ali se vidi sistem koji funkcioniše. Za Riđicu je pripremljen projekat izgradnje dovodnika vode i buster stanice, dok je planirana i izrada projekta za rešavanje vodosnabdevanja u Aleksa Šantiću. Cilj lokalne samouprave je da u narednom periodu vodosnabdevanje bude rešeno i u preostala dva naselja, čime bi se zaokružila celina.
Cilj nam je da stanovnicima naseljenih mesta obezbedimo uslove života kakve imaju stanovnici grada — Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora
Ova izjava zvuči kao politička fraza dok je ne sagledate kroz prizmu urađenog posla na terenu. Dejan Kubatov, direktor JKP „Vodovod" Bezdan, dodao je težinu ovim rečima svojom stručnom ocenom tokom panel diskusije. On je upozorio da nedostatak vode predstavlja jedan od velikih izazova budućnosti i istakao potrebu za dugoročnim i sistemskim ulaganjima u vodovodnu infrastrukturu. Kubatov je naglasio ono što poljoprivrednici znaju bolje od birokrata. Voda predstavlja osnovu kvalitetnog života, ali i važan preduslov za razvoj privrede i poljoprivrede. Tokom savetovanja predstavljena su iskustva u izgradnji i povezivanju vodovodnih sistema, proceni ranjivosti malih sistema za vodosnabdevanje, kao i iskustva mađarskog vodovoda iz Baje. Razmatrana su i pitanja ispravnosti i kvaliteta vode za piće u mesnim zajednicama i školama, sistemi i unapređenje dezinfekcije vode, kao i zakonski okvir za lokalne vodovode. Posebna pažnja posvećena je alternativnim rešenjima za prečišćavanje otpadnih voda, stanju seoskih vodovoda i kanalizacionih sistema na području Sombora, kao i mogućnostima korišćenja površinskih voda za gašenje požara.
Šta ovo znači za srpskog poljoprivrednika
Kada skinemo protokolarni deo sa ove priče, ostaje nam gola istina o kojoj retko pričamo u javnosti. Voda u selu nije samo za piće i tuširanje. Za poljoprivrednika, vodovodna mreža je često prva stepenica ka navodnjavanju ili barem sigurnosti da stoka neće ostati žedna tokom leta. Kubatov je u pravu kada kaže da je voda preduslov za razvoj privrede. Ako nemate vodu, ne možete da planirate proizvodnju, a ako ne možete da planirate, ne ulažete u gazdinstvo. Sombor je pokazao da se može raditi godinama, od 2016. do danas, i rešavati naselje po naselje. To zahteva strpljenje koje politika retko ima, jer rezultati ne stižu u jednom mandatu.
Ono što je posebno važno jeste pomen zakonskog okvira za lokalne vodovode. Mnoga sela u Srbiji imaju svoje male sisteme koji nisu legalizovani ili ne zadovoljavaju standarde. Ako država ne uredi kako ti mali sistemi mogu da funkcionišu legalno, ljudi će i dalje piti vodu sumnjivog kvaliteta ili će se seliti u gradove. Iskustvo Mađara iz Baje pokazano na skupu govori da naši susedi imaju rešenja koja mi još uvek samo razmatramo. Takođe, mogućnost korišćenja površinskih voda za gašenje požara pokazuje širinu problema. Voda je potrebna i kada gori suvo rastinje, a ne samo kada se kuva ručak. Predsednik Udruženja građana „Održivi razvoj seoskih vodovoda – SVOD" iz Kraljeva Zoran Dimitrijević ocenio je da Sombor predstavlja primer strateškog pristupa rešavanju problema vodosnabdevanja u ruralnim sredinama. Njegovo udruženje godinama radi na terenu i zna razliku između papira i realnosti.
Suština je upravo u tome da pomognemo da ljudi ostanu na selu i da kvalitetno žive tamo — Zoran Dimitrijević, predsednik Udruženja SVOD
Na kraju dana, sve se svodi na jednu jednostavnu stvar. Možete vi davati subvencije za traktore i đubrivo, ali ako čovek nema vodu u kući, on će otići tamo gde ima. Sombor je ovim skupom poslao poruku da se ruralni razvoj ne meri samo asfaltiranim putevima. Meri se onim što teče iz česme. Investicija u vodnu infrastrukturu za opstanak i razvoj ruralnih sredina nije trošak, već ulaganje u nacionalnu bezbednost. Pouzdano snabdevanje vodom predstavlja osnovu ne samo za kvalitet života stanovništva već i za razvoj poljoprivrede. Dok god budemo tretirali vodu na selu kao sporedni problem, nećemo imati ni selo ni poljoprivrednika kakvu želimo. Sombor je pokazao put, sada je na drugima da ga slede, a na državi da im ne stavlja klipove u točkove.
Izvor: Agro TV, 12. septembar 2026.
💬 0 comments