Kada šišanje ovce košta više nego što sama vuna vredi, nešto je duboko pogrešno u sistemu koji treba da štiti proizvođača. Na nedavnom skupu u Sanadu, ljudi koji čuvaju stočarsku tradiciju glasno su rekli da više ne mogu da ćute na tiho gašenje proizvodnje. Trideset i šest hiljada grla čeka odgovor države dok vuna truli na deponijama i preti okolini. Ovo nije više samo priča o gubicima, već opomena da agrarna politika mora hitno da se probudi.
Ekonomski apsurd u brojkama i činjenicama
Priča o ovčarstvu u Srbiji decenijama unazad liči na hod po mukama gde se tradicija sudara sa hladnom računicom. Nekada je ovca bila banka na četiri noge, donosila je prihod od vune, mleka i jagnjeta, a danas je situacija drastično drugačija. Stariji stočari se sećaju vremena kada se od svake životinje moglo živeti, dok sada vuna završava na smetilištima jer njena vrednost ne pokriva ni trošak šišanja. Kilogram vune trenutno košta svega 35 dinara, dok šišanje jedne ovce iznosi između 400 i 450 dinara.
Ako se zna da jedna ovca daje oko 2 do 3 kilograma vune jasno je kakva je računica i zašto proizvođači odustaju. Ova nerazumna situacija dovela je do toga da se samo pet poljoprivrednika bavi mužom ovaca u celoj Vojvodini, od kojih je većina iz južnog Banata. Takav podatak govori više o stanju u sektoru nego bilo kakav dug izveštaj ministarstva. Umesto da se lanac vrednosti zatvori kroz preradu, mi imamo situaciju gde se sirovina baca, a potencijal za mleko neiskorišćen. Odgajivači okupljeni oko Udruženja odgajivača ovaca „Čokanska cigaja" drže oko 36.000 ovaca na području severnog Potisja. To je ozbiljan kapacitet koji zaslužuje pažnju države, a ne samo povremene izjave o podršci.
Predlog premija i status vune kao otpada
Rešenje koje stočari nude nije kompleksno, ali zahteva političku volju i novac iz budžeta. Zato bi odgajivačima značajan podsticaj bio da se uvede premija za ovčije mleko isporučeno mlekari ili predato preko zadruge u iznosu od 60 dinara. Ovaj predlog je iznet direktno na skupu ovčara u Sanadu, gde su se okupili predstavnici iz opština Čoka, Ada, Senta i Kanjiža. Cilj je jasan, stimulisanje proizvodnje mleka bi vratilo ovci status korisne životinje, a ne samo izvora mesa.
Pored mleka, gorući problem ostaje zbrinjavanje vune koja se već nekoliko decenija baca na smetilišta i predstavlja opasnost po životnu sredinu. Udruženje je predložilo da se u idućoj godini iz sredstava zaštite životne sredine finansira sakupljanje vune u svakoj lokalnoj samoupravi gde je to potrebno. Ovo nije traženje milostinje, već zahtev za rešavanje ekološkog problema koji su proizvođači nasledili. Država ima instrumente da pomogne, pitanje je samo da li će neko povući potez.
"Za preradu ovčije vune postoje rešenja da se posebnom tehnologijom proizvodi biološko đubrivo. Ispitivanje je obavljeno i stočarska zadruga u Bujanovcu ima tehničke uslove za postrojenja ove prerade, ali čeka odgovor od nadležnog ministarstva za traženu pomoć u novcu, što Udruženje „Čokanska cigaja" podržava" — Miloš Milankov, predsednik udruženja
Ova izjava predsednika udruženja otvara još jedno važno pitanje vezano za birokratiju i spremnost institucija. Postoji tehnologija, postoji zainteresovana zadruga u Bujanovcu, ali nedostaje finansijska podrška ministarstva. Dok se čeka na odgovor, vuna se i dalje gomila, a potencijal za biološko đubrivo propada. Podrška udruženja ovom projektu pokazuje da su stočari spremni na saradnju ako vide konkretan rezultat.
Šta ovo znači za budućnost srpskog stočarstva
Kada se sagledaju svi podaci, postaje jasno da se nalazimo na prekretnici gde ili menjamo model ili gasimo proizvodnju. Uvođenje premije od 60 dinara za mleko moglo bi da motiviše više od onih pet poljoprivrednika koji trenutno muzu ovce u Vojvodini. To bi značilo povratak vrednosti proizvodu koji se danas gotovo i ne tretira kao roba. Bez tog koraka, teško je očekivati da će se broj proizvođača povećati ili da će mladi ostati na selu.
Problem sa vunom je takođe ogledalo odnosa države prema ekologiji i poljoprivredi. Ako stočarska zadruga u Bujanovcu čeka odgovor od nadležnog ministarstva za traženu pomoć u novcu, to govori o sporosti sistema. Tehnički uslovi su ispunjeni, ispitivanje je obavljeno, a projekat stoji u mestu. Ovo nije samo problem ovčara iz severnog Potisja, već signal da nam nedostaje strategija za preradu nusproizvoda.
U Srbiji se često dešava da rešenja postoje na papiru ili u laboratorijama, ali ne stignu do njive i štale. Predlog da se sredstva zaštite životne sredine usmere na sakupljanje vune je logičan potez koji spaja ekologiju i ekonomiju. Ipak, bez konkretne odluke i novca, ovo ostaje samo dobra ideja iznesena u Sanadu. Poljoprivrednici ne mogu da čekaju godinama dok se birokratija pokrene, jer njihova računica ne trpi odlaganje.
Zaključak urednika
Na kraju, sve se svodi na to da li neko u ministarstvu sluša šta se dešava na terenu ili se samo pišu izveštaji za javnost. Odgajivači iz udruženja „Čokanska cigaja" su izneli brojeve i predloge koji imaju smisla, od premije za mleko do prerade vune u đubrivo. Ako država ne prepozna vrednost u 36.000 ovaca i ne reši problem vune koja truje okolinu, ne treba da se čude kada broj stočara svede na nulu.
Izvor: AgroFin, 13. septembar 2026.
💬 0 komentara