Vlada Republike Srpske izdvojila 76 miliona maraka za mlade u poljoprivredi

Dok se u regionu često vode beskonačne debate o pravovremenosti isplate podsticaja i da li su uslovi konkursa realno ispunljivi, preko Drine se već mere konkretni rezultati državne podrške. U domu u Šekovićima nedavno je održana treća Konferencija mladih u poljoprivredi Republike Srpske, gde je premijer Savo Minić izneo brojke koje teraju na ozbiljno razmišljanje o budućnosti agrara. Od 2022. do kraja 2025. godine, za direktnu podršku mladima u agrarnom sektoru izdvojeno je 76 miliona konvertibilnih maraka. Ovo nije samo suva vest o potrošenom budžetu, već jasan signal kakav pravac razvoja jedna država bira kada su u pitanju opstanak sela i proizvodnja hrane.

Demografski izazov i potreba za konkretnim merama

Ovo nije bio samo suvoparan izveštaj sa konferencije za štampu koji završava u arhivi ministarstva. Demografski sunovrat sela preti celom regionu Balkana, a svaki pokušaj da se taj negativni trend zaustavi zaslužuje punu pažnju stručne javnosti i donosilaca odluka. Mladi ljudi biraju teži put, odlučuju da ostanu na ognjištima i pokušavaju da od zemlje naprave život umesto da beže u gradove ili inostranstvo u potrazi za egzistencijom. Vlada Republike Srpske prepoznala je da bez energije i hrane nema državne samostalnosti, pa su sredstva usmerena direktno u proizvodne kapacitete. Istorijski gledano, podrška mladima je uvek bila osetljiva tačka agrarne politike jer zahteva strpljenje dok investicija ne počne da rađa plodove. Potrebno je vreme da se zasadi podigne, da se stoka umnoži i da se početni ulozi vrate kroz profit.

Kako se sredstva raspoređuju i ko su korisnici

Mere nisu ostale samo na papiru ili u najavama koje se zaborave nakon izbornih ciklusa. Ove godine realizovana je i konkretna dodela traktora, što predstavlja značajnu pomoć mehanizaciji koja često predstavlja najveći trošak za početnike u poljoprivredi. Minić je istakao primer zadruge iz Šamca koja se zove „Zemlja očeva – Tera patria". Tu zadrugu su osnovala deca poginulih boraca i ona okuplja mlade ljude koji žele da rade i stvore porodicu na selu. Resorno ministarstvo sa njima kreira mere, što pokazuje da saradnja između države i proizvođača može da funkcioniše kada postoji istinska volja obeju strana. Imamo nekoliko momaka koji imaju zadruge i okupljaju mlade, što je model koji bi trebalo češće viđati u praksi. Kada se pojedinačni proizvođači udruže, lakše je doći do sredstava i lakše je plasirati robu na tržište po povoljnijim cenama. Država takođe ima manje administrativnog posla kada pregovara sa organizovanom grupom umesto sa stotinama pojedinaca. Ovaj pristup pokazuje koliko je ostala želja da se živi i radi u Republici Srpskoj uprkos teškim ekonomskim uslovima.

Energija i poljoprivredna proizvodnja su najbitnije. Svaka zajednica kada ima energiju i hranu ima samostalnost i slobodu — Savo Minić, premijer Republike Srpske

Šta ove brojke znače za region i naše gazdinstvo?

Šta ove brojke znače za nas u Srbiji i kako se one uklapaju u širu sliku agrarne politike na Balkanu? Sedamdeset šest miliona maraka je ozbiljan novac kada se prevede u dinare i rasporedi na četiri godine kontinuirane podrške. Suština nije samo u iznosu, već u kontinuitetu koji poljoprivredniku omogućava da planira proizvodnju unapred sa sigurnošću. Poljoprivrednik ne može da planira setvu ako ne zna da li će sledeće godine imati podršku za gorivo, đubrivo ili nabavku mehanizacije. Primer zadruge iz Šamca pokazuje da udruživanje nije samo fraza iz zakona o poljoprivredi koju niko ne čita. Kada se ljudi povežu oko zajedničkog cilja, država lakše prepoznaje gde da usmeri sredstva da bi imala najveći efekat na razvoj. Problem ostanka mladih na selu nije samo ekonomski, već i duboko socijalni i psihološki izazov za svaku porodicu. Ako mladić dobije traktor, a nema gde da proda mleko ili ne može da zaradi za porodicu, taj traktor će zarđati u štali. Zato je važno što se pominje kreiranje mera zajedno sa proizvođačima, a ne nametanje rešenja iz kancelarija. To znači da birokrate ne sede u Beogradu ili Banja Luci i ne izmišljaju konkurse, već slušaju ljude na terenu koji znaju svoje probleme. Ipak, ključno pitanje ostaje održivost ovakvih programa nakon isteka planiranog perioda. Da li će ova sredstva biti dovoljna da zadrže mlade i nakon 2025. godine kada ovaj ciklus podrške istekne? Potrebno je da se stvori sistem koji će funkcionisati nezavisno od trenutne političke volje ili budžetskih mogućnosti jedne godine. Poljoprivreda traži dug rok, a mandati vlada su često kratki i podložni promenama raspoloženja birača.

Novac je alat, a ne rešenje svih problema

Novac je uvek dobrodošao, ali prava mera uspeha biće broj mladih koji će i dalje biti na selu za pet godina. Ako energija i hrana znače slobodu, onda je svaka marka uložena u proizvodnju ulaganje u opstanak naroda i države. Gledaćemo da li će se ova priča iz Šekovića pretvoriti u dugoročnu strategiju ili ostati samo lepa vest za dnevnu štampu. Na kraju, bitno je samo ono što ostane u zemlji i što proizvede hranu za naredne generacije. Finansije su samo sredstvo da se postigne cilj, a cilj je živo selo i zadovoljan proizvođač.

Izvor: Agro TV, 13. septembra 2026.