Nova pravila Evropske unije o emisijama mogu spasiti ili ugasiti naše stočarske farme

Dok naši proizvođači još uvek računaju svaki dinar za hranu i energiju, u Briselu se vodi tiha bitka koja će odrediti ko sme da ostane u igri. Odbor Evropskog parlamenta za poljoprivredu i ruralni razvoj, poznatiji kao AGRI, upravo je zauzeo stav koji bi mogao da odahne velikom broju farmi širom kontinenta. Trinaestog septembra dve hiljade dvadeset i šeste godine, stigla je vest da se pravila o industrijskim emisijama mogu ublažiti, što za nas na Balkanu znači direktnu poruku o tome kakva nas budućnost očekuje ako planiramo izvoz.

Kontekst zakonodavne bitke u Briselu

Ova priča nije počela juče, već se vuče iz ranijih pokušaja da se ekološki standardi podignu na nivo koji mnoga porodična gazdinstva ne mogu da isprate. Evropski parlament je još dve hiljade dvadeset i treće godine zauzeo stav da se pravila zadrže za velike farme svinja i živine, dok nije podržao njihovo proširenje na farme goveda po tadašnjem predlogu Evropske komisije. Sada se vraćamo na tu tačku, ali sa novim predlogom koji dolazi od nemačke poslanice Kristine Singer.

Ona traži jednostavniju primenu Direktive o industrijskim emisijama na stočarske farme, uz vraćanje viših pragova za gazdinstva koja bi bila obuhvaćena ovim pravilima. Suština problema leži u tome što previše birokratije ubija poljoprivredu brže od bilo koje bolesti. Ako poljoprivrednik mora da bira između kupovine nove priključne mašine i plaćanja skupe administrativne dozvole, zna se šta će obično izabrati. Zato je potez odbora AGRI znak da su čuli glas struke, ali proces nije gotov.

Konkretne brojke i administrativno rasterećenje

Predlog koji je na stolu definiše tačne granice preko kojih farma postaje predmet strožeg nadzora. Direktiva bi se primenjivala na farme sa više od četrdeset hiljada mesta za živinu, dve hiljade mesta za tov svinja ili sedamsto pedeset mesta za krmače. Ti pragovi odnose se na kapacitet objekata, odnosno broj životinja koje farma može da primi, a ne nužno na trenutno stanje. Ovo je ključna razlika koja mnogima vraća nadu da neće morati da menjaju način rada preko noći.

Pored broja grla, borba se vodi i oko papira koji prate svaku životinju. Odbor za poljoprivredu istovremeno se zalaže za jednostavniji postupak registracije i širu upotrebu digitalnih sistema. Posebno se predlaže ukidanje dvostrukog izveštavanja u slučajevima kada su podaci već dostavljeni kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku ili na osnovu drugih propisa. U predlogu se takođe navodi da bi način praćenja i kontrole trebalo da bude prilagođen biološkim i ekonomskim specifičnostima stočarske proizvodnje.

\n

Dodatne investicije i obaveze mogle bi da utiču na konkurentnost porodičnih gazdinstava i doprinesu daljoj koncentraciji proizvodnje — Predstavnici organizacija Copa-Cogeca i ASAJA

\n

Poljoprivredne organizacije, među njima Copa-Cogeca i ASAJA, podržavaju nastojanja da se ograniči administrativno i finansijsko opterećenje manjih i srednjih proizvođača. One su ranije upozoravale da bi stroža pravila gurnula male igrače van tržišta, ostavljajući prostor samo za industrijske gigante. Važno je, međutim, da stav Odbora za poljoprivredu nije konačna odluka Evropskog parlamenta. Predlog je deo šireg zakonodavnog postupka, u kojem svoju ulogu ima i Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane, skraćeno ENVI, nakon čega sledi dalji parlamentarni postupak.

Šta ovo znači za srpskog proizvođača

Kada se skine evropski štih i pogleda realnost u našim štalamama, vidimo da nas ove odluke stižu direktno ili indirektno. Srbija teži harmonizaciji propisa sa Evropskom unijom, što znači da će ono što važi u Briselu pre ili kasnije morati da se primeni i kod nas. Ako pragovi ostanu visoki, naši veći proizvođači svinja i živine imaju šansu da opstanu bez ogromnih ulaganja u filtere i sisteme za prečišćavanje koji koštaju kao manja fabrika. Ako padnu, mnogi će morati da biraju između smanjenja kapaciteta ili gašenja rada.

Koncentracija proizvodnje je već vidljiva na našem terenu, gde manja gazdinstva nestaju brzinom kojom ne mogu da prate tržišne promene. Olakšice koje predlaže Kristine Singer nisu samo tehnička pitanja, već pitanje opstanka srednje klase u poljoprivredi. Digitalizacija i ukidanje dvostrukog izveštavanja zvuče kao muzika za uši svakom ko je proveo dane u šalterima ministarstava. Ipak, reč je o predlogu, a ne o zakonu, i uloga odbora ENVI može sve da promeni u smeru strožih kontrola.

Moramo biti svesni da ekološki zahtevi nisu neprijatelj, ali moraju biti pametni. Pravila koja ne uzimaju u obzir biološke specifičnosti stoke su pravila pisana u kabinetima, a ne na imanjima. Naši proizvođači već rade pod ogromnim pritiskom cena inputa i otkupa, pa im dodatno administrativno opterećenje može biti poslednji ekser u sanduk. Politika zelene tranzicije ne sme da zaboravi da neko mora da proizvede hranu dok se planeta spasava.

Put do konačne odluke i naša priprema

Ostaje nam da pratimo dalji tok procedure kroz Odbor za životnu sredinu i plenum Parlamenta. Do tada, naši izvoznici i oni koji to planiraju moraju da budu spremni na više scenarija. Najgore što možemo da uradimo je da čekamo poslednji trenutak da vidimo da li smo u skladu sa propisima. Informacije o kapacitetima i emisijama moraju biti tačne, bez obzira na to da li će pragovi biti podignuti ili spušteni.

Na kraju, sve se svodi na balans između zaštite životne sredine i zaštite ljudi koji tu sredinu obrađuju. Evropski parlament je pokazao spremnost da čuje agrarni lobij, ali zelena agenda je i dalje jaka sila. Naša pamet je da se pripremimo za strožu varijantu, a nadamo se onoj blažoj. Jer u poljoprivredi, kao i u životu, bolje je imati kišobran kada je vedro nego tražiti sklonište kada grmi.

Izvor: Agro TV, 13. septembar 2026.