Dok se laste još uvek zadržavaju nad njivama, u glavama vojvođanskih ratara već se vodi bitka za narednu sezonu. Mnogi još uvek prebiraju po klasju meke pšenice i kalkulišu gubitke od suše, ali sve glasnije se priča o tvrdom zrnu koje nudi drugačiju računicu. Odluka o tome šta će se naći u zemlji ove jeseni postala je komplikovanija nego ikada ranije. U uslovima gde klima diktira pravila igre, durum pšenica postaje sve ozbiljnija alternativa za one koji traže sigurniju zaradu.
Klimatski izazovi menjaju navike u ataru
Promene klime nisu više samo tema za vesti u kojima se pominju globalna otopljavanja i daleke katastrofe. Suše i sve nepredvidivije vremenske prilike primoravaju proizvođače da traže kulture koje mogu da donesu sigurniju ekonomsku računicu na našim prostorima. Tradicionalni modeli proizvodnje postaju rizičniji, pa se gazde okreću rešenjima koja su se ranije smatrala egzotičnim ili sporednim. Jedna od takvih kultura je tvrda, odnosno durum pšenica, za koju iskustva proizvođača pokazuju da može biti zanimljiva alternativa klasičnoj proizvodnji.
Ovo nije trenutni hir, već trend koji traje već neko vreme na terenu. Prema rečima Dušana Bilića iz somborskog preduzeća „Agrikom", ratari koji su pre tri ili četiri godine uveli durum pšenicu u proizvodnju uglavnom nastavljaju da je seju. Ljudi ne bi ponavljali grešku da im se nije isplatilo, a očigledno je da stabilnost tržišta ovog zrna prevaguje nad strahom od noviteta. Kada vidite da komšija opstaje tamo gde drugi odustaju, to menja način razmišljanja celog atara.
Računica iz Sombora i Oroma govori sama za sebe
Kada se stavi na papir, odnos prinosa i cene kod duruma izgleda paradoksalno za one naviknute na maksimizaciju tona po hektaru. Bernard Vajda, direktor preduzeća „ST. MARK" iz Oroma, kaže da se prinosi durum pšenice kreću oko dve tone po hektaru, dok meka pšenica daje oko dve i po do tri tone. Na prvi pogled, gubitak od pola tone do jedne tone po hektaru deluje kao razlog za odustajanje od ove kulture pre nego što se uopšte počne.
Ipak, ključna prednost je u tome što proizvodnja duruma, prema njegovim rečima, ne zahteva dodatno skuplje agrotehničke mere. Ova kultura ne zahteva posebne, skuplje tehnike đubrenja ili zaštite od bolesti u odnosu na konvencionalnu pšenicu, a postiže značajno višu tržišnu cenu. Troškovi proizvodnje ostaju slični, što znači da razlika u prodajnoj ceni ide direktno u džep proizvođača kao čista dobit.
Iako durum pšenica generalno ima niži prinos od meke pšenice, njena cena je viša i do 30 odsto, što na kraju poboljšava profitabilnost proizvodnje i čini je atraktivnom za uzgoj — Dušan Bilić, Agrikom Sombor
Interesovanje raste i zato što proizvođači sve češće vide konkretne rezultate kod suseda koji su već ušli u ovu proizvodnju. U uslovima kada profitna margina kod tradicionalnih ratarskih kultura postaje sve neizvesnija, upravo odnos prinosa, troškova i prodajne cene postaje presudan pri izboru kulture. Komšija koji je uspeo da proda skuplje zrno uz iste ulage postaje najbolji promoter nove setve u svakom ataru.
Šta ovo znači za budućnost srpskog ratarstva
Ovakav pomak ka durum pšenici nije samo stvar lične preferencije pojedinih gazdinstava, već signal da se agrarna politika na terenu menja odozdo. Kada ratari sami, bez subvencija koje bi ih na to terale, biraju kulture otpornije na tržišne i klimatske udare, to znači da sistem traži stabilnost. Očekuje se da će u predstojećoj jesenjoj setvi durum pšenica zauzeti veće površine u Vojvodini, posebno kod proizvođača koji traže način da ublaže posledice klimatskih rizika i obezbede stabilniju zaradu.
Međutim, treba biti oprezan sa preteranim entuzijazmom jer tržište ima svoju logiku koja se može promeniti ako ponuda naglo skoči. Ono što danas donosi trideset procenata veću cenu, sutra može postati standard ako svi pređu na isto zrno bez plana plasmana. Ipak, činjenica da agrotehnika ostaje ista dok cena raste daje dovoljno prostora za manevrisanje čak i ako cena blago koriguje nadole. Ovo je prilika da se diverzifikuje proizvodnja i smanji zavisnost od jedne kulture koja je postala previše osetljiva na vremenske kaprice. Poljoprivrednici u Somboru i Oromu su pokazali da se može gazdovati pametnije, ne nužno teže.
Moramo priznati da srpski poljoprivrednik često kasni sa reakcijom na tržišne signale, ali ovde imamo priliku da budemo korak ispred. Ako se previše ljudi naglo prebaci na durum bez ugovorenog otkupa, cena će neminovno pasti. Zato je ključno da se širenje površina odvija planski, uz dogovor sa otkupljivačima koji prepoznaju kvalitet našeg zrna. Ne smemo dozvoliti da nas euforija zavede kao što nas je već nekoliko puta zavela u prošlosti kod drugih kultura.
Zaključak
Na kraju dana, poljoprivreda nije trka u tome ko će izvući više tona iz zemlje, već ko će na kraju godine imati više dinara na računu. Durum pšenica nije čarobni štapić koji rešava sve probleme suše i tržišta, ali je dokaz da se računica može okrenuti u našu korist ako pratimo signale sa terena. Ako vam komšija kaže da mu se isplatilo uz isti trud, valja poslušati pre nego što se zaseje isto što i prošle godine.
Izvor: Agro News, 14. septembar 2026.
💬 0 komentara