Dok naši proizvođači još uvek lome glavu oko cene veštačkog đubriva po džaku, preko okeana se tiho priprema revolucija koja bi mogla da promeni način na koji hranimo biljke. Kalifornijske vlasti su dale zeleno svetlo za projekat koji zvuči kao naučna fantastika, ali ima vrlo konkretnu nameru da zameni skupe inpute onim što raste u moru. Radi se o odobrenju za izgradnju najveće farme algi u Sjedinjenim Američkim Državama, a lokacija nije slučajno izabrana baš tamo gde se nalaze neki od najvrednijih voćnjaka na svetu.
\\n\\nGlobalni zaokret ka plavoj poljoprivredi
\\n\\nOva vest nije samo lokalni kuriozitet za zapadnu obalu SAD, već signal koji šalje celokupna svetska agrarna politika. Projekat kompanije Ocean Rainforest, sa sedištem na Farskim ostrvima, dobio je jednoglasnu podršku Kalifornijske komisije za obalu, što je retkost u svetu gde se ekološka dozvola čeka godinama. Kontekst ovde nije samo proizvodnja, već strateški potez administracije predsednika Donalda Trampa da podstakne razvoj komercijalne akvakulture u američkim vodama. Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) je već prethodno odredila trinaest područja, ukupne površine oko osamdeset pet kvadratnih kilometara, za razvoj akvakulture uz obale Kalifornije i Teksasa.
\\n\\nPoljoprivrednici u Srbiji često gledaju na inovacije kao na nešto što se dešava daleko, ali kada se radi o inputima poput biostimulatora, svaka promena na globalnom tržištu direktno udara na naš džep. Interesovanje za proizvodnju morskih algi u SAD raste, kako zbog njihove upotrebe u ishrani, tako i zbog sve šire primene u proizvodnji hrane za kućne ljubimce i poljoprivredi. Prema proceni Svetske banke iz 2023. godine, vrednost tržišta morskih algi mogla bi do 2030. godine da poraste za dodatnih 11,8 milijardi dolara. To nije mali novac, i jasno govori kuda vetar duva kada su u pitanju održiva rešenja za zemljište.
\\n\\nTehnički detalji i logistika proizvodnje
\\n\\nPlanirano je da se farma prostire na približno 7,8 kvadratnih kilometara saveznih voda, oko 10 kilometara od obale okruga Ventura. Kompanija namerava da uzgaja gigantsku kelp algu, vrstu morske alge koja može brzo da raste u pogodnim uslovima. Proizvedene alge biće prerađivane u luci Ventura, a krajnji cilj je da se proizvodi koriste na poljoprivrednim gazdinstvima u Kaliforniji, posebno u proizvodnji avokada i jagoda. Prema planovima kompanije, izgradnja farme odvijaće se postepeno tokom naredne decenije. Kada dostigne pun kapacitet, trebalo bi da proizvodi do 6.000 tona algi godišnje. Početak izgradnje mogao bi da usledi 2027. godine.
\\n\\nLogistika je ovde ključna, jer se radi o smanjenju transportnih troškova koji čine veliki deo konačne cene đubriva.
\\n\\n\\n\\n\\nHajde da počnemo u svom dvorištu. Da uzgajamo alge ovde, prerađujemo ih u Kaliforniji i koristimo ih na kalifornijskim farmama — Daglas Buš, direktor kompanije Ocean Rainforest za Kaliforniju
\\n
Ova izjava pogađa suštinu problema sa kojim se susreću proizvođači širom sveta, uključujući i naše voćare u Šumadiji ili na Fruškoj gori. Ted Travers, operativni direktor proizvođača avokada Simpatica, ocenio je da bi razvoj proizvoda na bazi algi na zapadnoj obali SAD mogao biti značajan za tamošnju poljoprivredu. On je ukazao da se alge koje se trenutno koriste u poljoprivredne svrhe u SAD uglavnom nabavljaju iz Atlantskog okeana, što je, kako je naveo, i finansijski i ekološki nepraktično. Za grad Venturu, koji ima oko 100.000 stanovnika, projekat bi mogao da donese novu industriju i dodatna radna mesta, dok će njegovo postepeno uvođenje pokazati da li proizvodnja algi na otvorenom moru može da postane nova grana američke poljoprivrede i akvakulture.
\\n\\nEkološki izazovi i realnost na terenu
\\n\\nNaravno, svaki veliki projekat nosi sa sobom i teret kritike, posebno kada se radi o osetljivim morskim ekosistemima. Zagovornici projekta ističu da alge mogu da apsorbuju ugljen-dioksid iz mora, koriste hranljive materije iz vode i doprinesu obnovi morskih staništa. Međutim, deo ekoloških organizacija upozorava na moguće posledice po morski ekosistem. Najveća zabrinutost odnosi se na mogućnost da se kitovi i druge morske životinje zapletu u konopce koji će se koristiti za uzgoj algi, kao i na povećanje broja plovila koja će dolaziti do farme radi održavanja i berbe. Očekuje se da će biti potrebno nekoliko stotina plovidbi godišnje.
\\n\\nIz kompanije Ocean Rainforest navode da tokom dvogodišnjeg demonstracionog projekta nijedan kit nije bio zapleten u zategnute konopce korišćene za uzgoj algi. Predstavnici Kalifornijske komisije za obalu takođe su istakli da će se koristiti zategnute i čvrste linije, za razliku od labavih ribarskih konopaca koji su jedan od poznatih uzroka zaplitanja kitova. Farma će biti postavljena dalje od obale, na području sa manjom gustinom morskih sisara, dok će sportski ribolov na toj lokaciji biti dozvoljen. Deo komercijalnog ribolova biće, međutim, ograničen, zbog čega kompanija i predstavnici ribarske industrije razgovaraju o uspostavljanju fonda za podršku ribarima. Odobrenje je dato uz uslov da se projekat razvija u fazama. Ocean Rainforest će najpre izgraditi manji deo farme, nakon čega će uslediti periodične provere američkog Armijskog korpusa inženjera i direktora Kalifornijske komisije za obalu pre eventualnog proširenja na puni kapacitet.
\\n\\nŠta ovo znači za naše gazdinstvo
\\n\\nKada skinemo medijski sjaj sa ove vesti, ostaje nam gola računica koja bi trebalo da zanima svakog ozbiljnog poljoprivrednika u Srbiji. Lokalna proizvodnja sirovine za prihranu znači stabilniju cenu i manju zavisnost od globalnih lanaca snabdevanja koji su postali nepredvidivi. Naši proizvođači avokada još uvek nisu brojni, ali proizvođači jagoda i drugog voća itekako osećaju pritisak cena inputa. Ako Amerika uspe da smanji trošak transporta algi sa Atlantika na Pacifik, to otvara pitanje zašto mi još uvek uvozimo gotove proizvode kada imamo uslove za slične inovacije.
\\n\\nPoljoprivrednici iz okoline Venture, područja poznatog po proizvodnji jagoda i avokada, sa interesovanjem prate razvoj projekta. Njihov stav je jasan – tehnologija je dobrodošla ako smanjuje troškove i povećava kvalitet zemljišta. Kod nas se često desi da inovacija ostane samo reč u nekom strateškom dokumentu, dok se u Kaliforniji već meri kvadratura mora za buduću žetvu. Ovo nije samo priča o algama, već o tome ko će kontrolisati resurse za hranu budućnosti. Da li ćemo biti samo potrošači tuđih rešenja ili ćemo naučiti da gledamo u svoje resurse, bilo da su u zemlji ili u vodi, na drugačiji način.
\\n\\nBudućnost poljoprivrede neće pripasti onima koji najviše prskaju, već onima koji najpametnije biraju čime hrane svoju zemlju.
\\n\\n\\n\\n
Izvor: Agro TV, 14. septembar 2026.
💬 0 comments