Poljoprivrednici izašli iz Vlade praznih šaka: Nema rešenja za skupu setvu ni otkupne cene

Kada predstavnici države napuste sastanak pre nego što su poljoprivrednici stigli da kažu sve što imaju na srcu, to nije samo loš protokol, već jasna poruka o prioritetima. Tako su se prošlog ponedeljka osećali ljudi koji hrane ovu zemlju, nakon više od tri sata razgovora u zgradi Vlade Srbije koji nisu doneli nijedno konkretno rešenje. Dok napolju jesen polako kuca na vrata, u kabinetima je ostalo nerazumevanje za problem kako pokriti troškove setve kada otkupne cene ne pokrivaju ni prošlu godinu. Osećaj prevare i nemoći dominirao je među delegatima koji su očekivali mere podrške, a dobili su samo opšte fraze o stabilnosti tržišta koje u praksi ne funkcioniše za male proizvođače.

Politički timing i pritisak proizvođača

Ovaj sastanak nije bio obična rutinska provera stanja, već pokušaj da se spreči mogući kolaps proizvodnje u ključnom trenutku. Poljoprivrednici iz Stiga, Kikinde, Šumadije i Pomoravlja došli su sa jasnim zahtevima, svesni da je oktobar mesec kada se seje budućnost, ali i mesec kada su zakazani parlamentarni izbori. Istorijski gledano, agrar u Srbiji uvek postane važna tema kada se približe izbori, ali retko kada se problemi reše pre nego što glasovi budu prebrojani. Sada su se našli u situaciji da moraju da biraju između opstanka gazdinstva i političkog pritiska, dok repromaterijal poskupljuje nezavisno od izbornih ciklusa. Prisustvo predstavnika različitih regiona pokazalo je da nezadovoljstvo nije lokalizovano, već da predstavlja sistemski problem koji zahvata celu zemlju od vojvođanskih ravnica do šumadijskih brda.

Ekonomija koja ne funkcioniše

Na stolu su bili brojevi koji govore više od hiljadu reči. Mineralno đubrivo, koje je koštalo 62 dinara po kilogramu, sada se nudi za 80 dinara, što predstavlja skok koji mnoga gazdinstva ne mogu da isprate. Situacija sa suncokretom je još dramatičnija, jer je otkupna cena prošle godine bila 62 dinara po kilogramu, dok uljare sada nude svega 44 dinara. Predstavnici države, uključujući ministra poljoprivrede Dragana Glamočića i ministarku trgovine Jagodu Lazarević, nisu ponudili mehanizam koji bi obavezao otkupljivače da odmah daju konačnu cenu. Umesto toga, proizvođači moraju da prihvate minimalnu akontativnu cenu i čekaju milostinu otkupljivača kasnije. Premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut prisustvovao je delu sastanka, ali je napustio prostoriju mnogo pre kraja diskusije, što je proizvođače dodatno razočaralo. Njegova jedina konkretna ideja bila je formiranje komore poljoprivrednika, što zvuči kao birokratsko rešenje za egzistencijalni problem. Poljoprivrednici su očekivali mere koje bi zaštitile prihode, a ne nove administrativne telad. Nedeljko Savić, predsednik udruženja poljoprivrednika Stig, bio je direktan u oceni da država ne prepoznaje ozbiljnost situacije oko inputa za jesenju setvu.

\n

Iz kojih prihoda da obezbedimo novac za jesenju setvu, kada otkupnim cenama ne možemo da pokrijemo ni troškove prethodne setve — Nedeljko Savić, predsednik UP Stig

\n

Tržište kao izgovor i EU problem

Na drugoj strani, stočari su prošli još gore na ovom sastanku. Vlasnik farme krava Dejan Trajković preneo je šokantnu izjavu ministra Glamočića da je Evropska komisija odbila zahtev za uvođenje prelevmana na uvoz mleka iz EU. Umesto zaštite domaćeg proizvođača, ministar je poručio da je sve prepušteno tržištu i da ako proizvodnja mleka ne odgovara, treba je menjati. Zaključak koji su poljoprivrednici čuli bio je da moraju sve više da rade, ali da će sve manje da zarađuju. Ono što se dogodilo u Vladi Srbije otkriva suštinu problema u našem agraru već godinama unazad. Pozivanje na slobodno tržište funkcioniše samo kada je državi korisno, dok se u trenucima kada poljoprivrednici traže zaštitu od dampinga iz EU, isto to tržište koristi kao opravdanje za nečinjenje. Kada cena đubriva skoči za gotovo 30 odsto, to nije tržišna igra, već udar na standard koji direktno ugrožava prehrambenu sigurnost stanovništva. Ne može se od proizvođača tražiti da budu konkurentni na evropskom nivou, a da istovremeno rade sa cenama inputa koje su više, a otkupnim cenama koje su niže nego u regionu.

Odluka da se ne reši pitanje akontativnih cena pokazuje da država ne želi da se zameri velikim otkupljivačima i trgovačkim lancima. Poljoprivrednici ostaju taoci sistema gde oni preuzimaju sav rizik proizvodnje, dok profit ostaje u srednjem lancu. Pretnja protestima pred izbore 25. oktobra nije samo politički manevar, već poslednji krik ljudi koji su ostali bez opcija. Ako se nastavi sa ovakvim odnosom, jesenja setva bi mogla biti značajno manja, što će se odraziti na cene hleba i ulja već naredne godine. Ne postoji magično rešenje, ali postoji politička volja koja je očigledno izostala u ovom slučaju. Poljoprivrednici nisu tražili milostinju, već fer odnos i predvidljivost koja im omogućava da planiraju narednu godinu. Kada ministar kaže da promene proizvodnju ako im ne odgovara, zaboravlja da se zemlja ne menja kao odeća, ni stoka ne rađa preko noći. Ostaje nam da vidimo hoće li prazne stolice u Vladi biti popunjene konkretnim merama ili će poljoprivrednici morati da izađu na ulicu da bi ih neko konačno čuo.

Izvor: Agromedia, 15. septembar 2026.