Vetar zna da pamti putanju. Svake sezone isto prolazi preko bačkih oranica i nosi ono najvrednije — tanki sloj crnice za koji su se generacije seljaka grčevito borile. U Adi su konačno odlučili da mu stanu na put, ne betonom, već drvećem. Opština je sa Ministarstvom zaštite životne sredine pokrenula akciju sadnje nešto više od dve hiljade sadnica na potezu od izlaska iz varošice do krivine pred ulazom u Sterijino. Zvuči kao obično ozelenjavanje, ali za nas koji živimo od zemlje, ovo je mnogo više od lepšeg pejzaža.
Vetar ne pita za administrativne granice
Vojvodina je ravna kao dlan. Ravnica je blagoslov za kombajne i traktore, ali prokletstvo kada severac odluči da pokaže mišiće. Poslednjih godina svedoci smo ubrzanih klimatskih promena koje donose sušnija leta i olujne udare vetra koji lome useve neposredno pred žetvu, kada je ulog najveći.
Zeleni pojasevi nisu nikakva novotarija. Naši dedovi su znali za njihovu vrednost još pre sto godina, ali smo ih u jurnjavi za svakim slobodnim metrom oranice često žrtvovali. Sada se klatno polako vraća nazad, jer je postalo jasno da bez zaštite od vetra nema stabilnog prinosa ni očuvane vlage u zemljištu. Ada nije izolovan slučaj, već signal da se lokalne samouprave konačno bude i shvataju da je ekologija direktno vezana za ekonomiju gazdinstva.
Plan koji ima rok i srce
Radovi neće početi odmah, jer administracija ima svoj ritam koji zna da iritira ljude navikle na brze poteze u ataru. Prvo mora biti okončan postupak javne nabavke, što je zakonska obaveza kojoj se Opština Ada pridržava u saradnji sa resornim ministarstvom. Tek posle toga mašine i ljudi izlaze na teren, na pomenutom potezu od izlaska iz Ade do krivine pred Sterijinom.
Dinamika sadnje neće zavisiti samo od volje izvođača, već i od milosti vremena. Sadnice traže odgovarajuće uslove da bi primile, a jesen je upravo ono doba kada se ovakvi poslovi tradicionalno obavljaju u Vojvodini.
Cilj je da projekat bude završen do kraja dve hiljade dvadeset šeste godine, što znači da ne sme biti odugovlačenja. U zemlju će biti postavljeno nešto više od dve hiljade sadnica, što će vremenom izrasti u ozbiljan vetrozaštitni pojas. Nije reč o brojci u nekom izveštaju, već o dve hiljade budućih stabala koja će usporiti vetar, zadržati sneg zimi i vlažnost tokom letnjih žega.
Lokalna samouprava najavljuje da ovim činom ne smatra posao završenim.
Formiranje novih zelenih pojaseva ima dodatni značaj imajući u vidu ubrzane klimatske promene i sve veću potrebu za povećanjem zelenih površina — Predstavnici lokalne samouprave Ada
U narednom periodu očekuje se nastavak ulaganja u zelene pojaseve na celom području opštine. Cilj je stvaranje otpornijih prostora za život, što indirektno pomaže i onima koji žive od zemlje. Kada se formira bolja mikroklima, i pčele imaju gde da se sklone od jakog vetra, a i usevi manje trpe od fizičkih oštećenja.
Šta ovo znači za njivu i pčelinjak
Kao neko ko je obišao stotine gazdinstava od Subotice do Šida, moram da kažem da je ovo potez koji zaslužuje svaku pohvalu, ali i pažljivo praćenje. Vetrozaštitni pojasevi su u agraru ono što su osigurači u kućnoj instalaciji — ne vidiš ih dok sve radi, ali kada zatrebaju, spasavaju imovinu.
Za pčelare iz ovog kraja ovo može biti dvostruki dobitak, jer šireći pašu i zaklon istovremeno, smanjujemo stres kod pčelinjih društava tokom jakih vetrova koji umeju da poremete letenje i donesu gubitke na pčelinjaku. Međutim, dve hiljade sadnica je početak, a ne kraj priče. Prava zaštita zahteva kontinuitet na duže staze, a ne jednokratnu akciju koja se završi sa prvim prolećem.
Poljoprivrednici znaju da vlaga beži iz zemlje kada vetar neprestano struže po površini, a ovakvi projekti direktno utiču na smanjenje evapotranspiracije. Ako Opština Ada ispuni obećanje i nastavi ulaganja u narednom periodu, to će se dugoročno odraziti na stabilnost prinosa u ovom delu Bačke. Ne smemo zaboraviti da su klimatske promene već postale realnost sa kojom se suočavamo svake sezone, pa je svaka sadnica vojnik u odbrani naše proizvodnje.
Ovo nije estetsko uređenje prilaza naselju, već investicija u buduću sigurnost hrane i životne sredine.
Zaključak urednika
Na kraju, sve se svodi na to da li ćemo zemlju tretirati kao neprijatelja koga treba savladati ili kao saveznika koga treba čuvati. Ada je napravila prvi korak u pravom smeru, podižući zeleni bedem koji će štititi i njive i domove. Ostaje nam da se nadamo da će druge opštine pratiti ovaj primer, jer vetar ne pita za granice kada krene da nosi našu crnicu.
Izvor: Agro TV, 15. septembar 2026.
💬 0 komentara