Dijalog u tehničkom mandatu: Da li razgovor ministra Glamočića sa vojvođanskim ratarima menja stvarnost?

Dok se prašina sa kombajna polako sleže, a knjige za ovu proizvodnu godinu polako zatvaraju, Ministarstvo poljoprivrede retko kada postane poprište burnih dešavanja koja odjeknu javnošću. Ipak, šesnaestog septembra 2026. godine, tišina u kabinetima prekinuta je sastankom koji bi mogao imati dalekosežne posledice po sektor. U vreme kada vlada radi u tehničkom mandatu, svaki dogovor nosi poseban teret odgovornosti i neizvesnosti. Ministar prof. dr Dragan Glamočić prihvatio je poziv predstavnika Saveza agrarnih udruženja Vojvodine, Mikloša Nađa i Ervina Kobrehela, ne radi formalnog protokola i rukovanja za fotografije, već radi suštinskog razgovora o goloj egzistenciji onih koji hrane zemlju. Ovo nije bila uobičajena poseta, već pokušaj da se most između birokratije i njive učini čvršćim u trenutku kada je poljoprivredi stabilnost najpotrebnija.

Politika u senci izbora i realnost u ataru

Svako ko pomno prati agrarnu politiku Srbije svestan je da period tehničkog mandata vlade nosi specifičnu težinu koja se direktno odražava na selo. Odluke se u ovakvim okolnostima donose znatno opreznije, često uz zadršku, što proizvođače ostavlja u stanju hronične nesigurnosti. Strah od toga da li će dogovorene mere biti ispoštovane do kraja ili će pasti u zaborav sa promenom vlasti, stalno je prisutan. Upravo u tom osetljivom kontekstu, sastanak u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dobija na dodatnom značaju. Glamočić je svestan da papiri potpisani u Beogradu ne znače mnogo ako ne odgovaraju stvarnosti u atarima od Subotice do Šida. Istorijski gledano, odnos države i strukovnih udruženja često je ličio na monolog, gde je ministarstvo objavljivalo mere, a poljoprivrednici tek naknadno saznavali da li uopšte mogu da konkurišu za njih ili su uslovi previše restriktivni. Ovaj put, naglasak je stavljen na dvosmernu komunikaciju pre nego što se završe knjige za ovu godinu, što je korak ka većoj transparentnosti.

Struktura koja prenosi glas sedam hiljada gazdinstava

Ono što izdvaja Savez agrarnih udruženja Vojvodine od mnogih drugih organizacija jeste konkretna struktura koju su izneli pred ministra, a koja se ne može ignorisati. Ne radi se o udruženju na papiru koje postoji samo kada treba potpisati pismo podrške ili organizovati skup. Savez okuplja šezdeset sedam udruženja, što je ozbiljna brojka koja pokriva veliki deo vojvođanske ravnice i garantuje reprezentativnost. Kroz tu mrežu prolazi informacija ka približno sedam hiljada i petsto poljoprivrednika, što čini značajan uzorak za donošenje odluka. Možda još važniji podatak je činjenica da je u neposrednom radu sa proizvođačima profesionalno angažovano dvadeset savetodavaca. To su ljudi koji nisu zatvoreni u kancelarijama, već na terenu, i koji mogu da kažu ministru tačno gde je problem pre nego što vest stigne na televiziju. Glamočić je priznao da vremenske prilike nisu bile milostive svuda jednako. Postoje razlike između Banata, Bačke i Srema, kao i između pojedinih kultura. Neki delovi Vojvodine bili su više pogođeni nedostatkom i nepovoljnim rasporedom padavina, dok su drugi delovi zemlje i poljoprivredne kulture prošli bolje. Upravo iz tog razloga važno je imati neposredne informacije sa terena, koje doprinose sagledavanju specifičnosti proizvodnje u različitim područjima.

\n

"Neposredna i redovna komunikacija sa poljoprivrednicima i predstavnicima udruženja od velikog je značaja za sagledavanje stanja na terenu i dalje unapređenje mera podrške" — prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede

\n

Na sastanku su bili prisutni i ključni ljudi za isplatu novca, državni sekretar Atila Juhas i vršilac dužnosti direktora Uprave za agrarna plaćanja Nemanja Lečić. Njihovo prisustvo nije slučajno, već šalje jasnu poruku da se razgovor tiče i finansijskih tokova. Dogovor je postignut da Ministarstvo i Savez nastave da redovno sarađuju i razmenjuju informacije, ali i da se ovakav model saradnje podstiče i u komunikaciji sa drugim udruženjima poljoprivrednih proizvođača. To znači da bi kanal koji koristi sedam hiljada i petsto vojvođanskih gazdinstava mogao postati standard za celu Srbiju, umesto dosadašnjeg haosa u komunikaciji.

Da li je dijalog dovoljan za opstanak gazdinstva

Kao neko ko decenijama piše o agraru, moram da postavim pitanje koje svaki proizvođač sebi postavlja kada ugasi televizor i ostane sam sa svojim računima. Da li je dogovor o komunikaciji dovoljan da pokrije troškove goriva i đubriva koji su ove godine izjeli marginu profita? Organizovanost kroz dvadeset savetodavaca je svakako korak napred, jer informacija u poljoprivredi vredi koliko i usev u zemlji. Međutim, sedam hiljada i petsto proizvođača je samo kap u moru u odnosu na ukupan broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini, a kamoli u celoj državi. Pravi test će biti da li će se model saradnje zaista proširiti na druga udruženja, ili će ostati privilegija odabranih koji imaju direktan pristup ministru. Priznanje ministra da su rezultati različiti u Banatu, Bačkoj i Sremu pokazuje da država konačno počinje da razume da Vojvodina nije monolitna celina. Ne može se istom merom tretirati njiva koja je izgorela od suše i ona koja je plivala u vodi. Prisustvo direktora Uprave za agrarna plaćanja sugeriše da bi ove informacije mogle uticati na način na koji se budu delile subvencije ili pomoć za osiguranje, što je ključno. Ipak, reči o jačanju saradnje moraju se pretvoriti u konkretne izmene u pravilnicima pre naredne setvene sezone. Poljoprivrednici ne trebaju još jedan sastanak, već predvidljivost i sigurnost.

Na kraju dana, svaki sastanak u ministarstvu je samo onoliko dobar koliko su rezultati koje donese na selo i u džep proizvođača. Model Saveza agrarnih udruženja Vojvodine pokazuje da organizacija ima smisla, ali država mora da izađe u susret sa stvarnim slušanjem, a ne samo formom. Ako Glamočić i njegov tim u tehničkom mandatu uspeju da uspostave ovaj kanal kao trajnu instituciju, a ne samo sezonsku aktivnost koja se zaboravi posle žetve, to bi bio veći rezultat od bilo koje jednokratne pomoći. Poljoprivreda ne trpi improvizaciju, a ni politika ne bi smela da se igra sa egzistencijom onih koji rade najteži posao.

Izvor: Agro TV, 16. septembra 2026.