Kada kamion za otkup ne stigne na vreme, panika u štali nije pitanje trenutka već minuta. Mleko ne čeka administrativna rešenja niti političke dogovore, ono se kvari brže nego što se potpišu saglasnosti. U Loznici se ove nedelje dogodilo upravo to, ostavivši preko četiri stotine pedeset proizvođača u neizvesnosti da li će njihov trud biti naplaćen. Gradonačelnik i ministarstvo su hitno reagovali, ali ostaje gorak ukus nestabilnosti u jednom od najosetljivijih segmenata naše poljoprivrede. Ovaj incident nije samo lokalni problem, već simptom dubljih poremećaja u lancu ishrane koji zahtevaju hitnu sistemsku analizu i reakciju.
\n\nBiološki sat ne čeka administrativna rešenja
\n\nSvaki poljoprivrednik zna da je mlečna krava najzahtevnija mašina na gazdinstvu, jer ne sme da stane ni danom ni noću. Problemi sa otkupom u Mačvanskom okrugu nisu novost, ali obustava rada jedne od ključnih mlekara u regionu uvek izaziva lančanu reakciju straha. Proizvođači su navikli na kolebanja cena, ali prestanak otkupa je udarac koji direktno ugrožava likvidnost domaćinstava. Istorijski gledano, ovaj kraj je uvek bio rasadnik stočarstva, ali poslednjih godina prerada kasni za proizvodnjom. Kada se desi ovakav zastoj, to nije samo poslovni problem jedne firme, već signal da sistem zaštite proizvođača ima ozbiljne pukotine kroz koje curi poverenje. Poljoprivrednici ne mogu da obustave mužu jer su u štrajku kamioni, što dovodi do nemilosrdnog bacanja sirovine ili njenog propadanja, što su gubici koji se teško nadoknađuju.
\n\nIntervencija vlasti i pravni vakuum
\n\nNakon što je Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga alarmiralo nadležne, usledila je brza reakcija lokalne samouprave u saradnji sa državnim organima. Grad Loznica je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede odmah pristupio pregovorima, svesni da svaki dan kašnjenja znači finansijski gubitak za seljaka. U zvaničnom saopštenju se precizira da je ukupan broj ugroženih proizvođača preko 450, od kojih je 135 sa teritorije samog grada Loznice. Ovo nije mala brojka, već gotovo čitava jedna srednja mesna zajednica koja zavisi od tog prihoda. Iako zakonski okvir ograničava direktno mešanje države u privatne ugovore, pritisak javnosti i značaj sektora naterali su institucije da deluju preventivno. Razgovori su vođeni ne samo sa oštećenim poljoprivrednicima već i sa konkurentskim mlekarama koje imaju kapaciteta za preuzimanje sirovine. Kao direktan rezultat tih sastanaka, Šabačka mlekara i Mlekara Ub su aktivirane da preuzmu deo tereta. Trenutno stanje na terenu pokazuje da je polovina proizvođača sa teritorije Grada Loznice već dobila novo rešenje za plasman. To znači da je za oko 67 gazdinstava kriza privremeno zaustavljena, dok se za preostale još uvek traži održiva opcija.
\n\n\n\n\n„Kada je reč o proizvođačima koji imaju zaključene ugovore i potraživanja po osnovu već predatog mleka, ni Grad, ni Ministarstvo nemaju zakonsku nadležnost da odlučuju o međusobnim obligaciono-pravnim odnosima između privatnih privrednih subjekata i proizvođača" — Saopštenje Grada Loznice
\n
Ova rečenica iz zvaničnog dopisa najbolje oslikava pravni vakuum u kojem se poljoprivrednici često nalaze. Država može da posreduje, ali ne može da naredi isplatu duga između dve privatne strane bez sudske presude. Ovo ostavlja proizvođače u poziciji gde su njihova potraživanja ugrožena stečajem ili likvidnošću otkupljivača, bez direktnog mehanizma zaštite od strane institucija koje bi trebalo da garantuju stabilnost tržišta.
\n\nSistemski rizik i potreba za garantnim fondovima
\n\nOvakvi incidenti otkrivaju suštinsku slabost našeg agrarnog sektora gde je proizvodnja odvojena od sigurnog plasmana. Poljoprivrednici u Srbiji često rade na reč ili na ugovore koji se lako raskidaju bez ozbiljnih penala za otkupljivače. Kada Loznička mlekara stane, to nije samo njihov poslovni promašaj, već sistemski rizik koji država mora da prepozna pre nego što nastane šteta. Analiza pokazuje da je oslanjanje na jednu mlekaru u jednom okrugu previše rizično za proizvođače koji nemaju alternativu. Potrebno je razmišljati o strateškim rezervama ili fondovima garantne zaštite koji bi aktivirali isplatu u slučaju stečaja ili obustave rada otkupljivača. Trenutni model gde Grad i Ministarstvo trče da gase požar nije održiv na duge staze. Poljoprivrednicima ne treba spasavanje nakon katastrofe, već stabilne uslove koji će im omogućiti da planiraju proizvodnju mesecima unapred. Ako se ovo desi ponovo, poverenje u otkupni sistem će biti trajno narušeno, a mnogi će jednostavno prodati krave i izaći iz posla. Sigurnost proizvođača mora biti iznad interesa pojedinačnih privrednih subjekata kada je u pitanju osnovna namirnica. Nastavak komunikacije sa nadležnim institucijama je obećan, ali reči ne tove stoku niti plaćaju račune za struju u muzilistima. Ova situacija u Loznici treba da posluži kao upozorenje svima u lancu ishrane. Dok se traže rešenja za preostalih pedeset odsto proizvođača, jasno je da sistem radi na principu vatrogasne intervencije. Poljoprivreda ne može da funkcioniše ako se svaka sezona završava vanrednim sastancima umesto redovnim otkupom.
\n\n\n\n
Izvor: AgroFin, 16. septembar 2026.
💬 0 komentara