Niška tvrđava domaćin okupljanja koje bi moglo da promeni pravila igre za proizvođače juga Srbije

Zamislite čoveka koji u pet ujutru izvodi krave na pašu, vinogradara koji žuri da oberu grožđe pre nego što padne kiša, povrtara koji ne zna kome da proda salatu po iole fer ceni. Svi oni imaju jedno isto pitanje koje ih muči više od same proizvodnje, a odgovor bi mogao da se rodi osamnaestog septembra dve hiljade dvadeset šeste u Barutani niške Tvrđave. Tamo će biti lansirana platforma odrzivapoljoprivreda.rs i predstavljen priručnik koji bi trebalo da postane kompas za sve koji tragaju za tržištem, a ne znaju gde da se okrenu.

Zašto jug Srbije zaslužuje drugačiji pristup

Poljoprivreda na jugu Srbije oduvek je imala specifičnu težinu koja se ne može meriti istim aršinom kao u Vojvodini ili Šumadiji. Manji posedi, razbijene parcele, udaljenost od velikih otkupnih centara i činjenica da se većina proizvođača drži porodične tradicije — sve to pravi poseban svet koji zahteva drugačije rešenje. Dok se u ravnici priča o hiljadama hektara i industrijskoj proizvodnji, na jugu se priča o litrima mleka koje neko muze rukama, o gajbama paprika koje putuju do pijace na kamionu bez rashladne komore.

Ta razlika nije dekoracija, ona je suština problema. Kada poljoprivrednik iz okoline Niša, Leskovca ili Pirota ne zna kome da se obrati za savet, kada nema pristup informacijama o cenama i tražnji, on ne gubi samo jedan poslovni potez. Gubi čitave sezone, a ponekad i volju da ostane na imanju. Zato je svaki pokušaj povezivanja, svaka inicijativa koja proizvođače izvlači iz četiri zida njihove ekonomije, korak u pravom smeru. Istorija srpskog agrara puna je projekata koji su zvučali veličanstveno na papiru, a završili u fioci. Sada je prilika da se dokaže da ovaj put može biti drugačiji.

Šta konkretno donosi okupljanje u Nišu

Program je zakazan za osamnaesti septembar u prostoru Barutane, u srcu niške Tvrđave, sa početkom u sedamnaest časova. Okupljanje je otvoreno za sve aktere agrara — od malih proizvođača koji drže do deset krava, do velikih kompanija koje izvoze žitarice. Centralna tačka biće predstavljanje Priručnika o održivim poslovnim modelima u poljoprivredi, dokumenta koji bi trebalo da posluži kao vodič kroz lavirint propisa, subvencija i mogućnosti plasiranja robe.

Pored toga, lansira se platforma odrzivapoljoprivreda.rs, zamišljena kao digitalno čvorište na kojem bi proizvođači mogli da pronađu kupce, razmene iskustva i saznaju šta se traži na tržištu. Najznačajniji deo čitave priče je AgroBiz mreža, prostor za povezivanje proizvođača sa novim kupcima i partnerima, jer bez konkretnog plasmana sve ostaje samo slovo na hartiji. Posle zvaničnog dela programa predviđen je umrežavanje uz koktel, a organizatori su posebno naglasili su da žele razgovor o problemima, ali i praktična rešenja za otporniju proizvodnju.

\n

Cilj nije samo druženje, već pokretanje konkretnih poslovnih saradnji koje će doneti profit — Predstavnici Razvojnog biznis centra Kragujevac

\n

Ovakva izjava nije dekoracija. Ona pokazuje da organizatori razumeju jednostavnu istinu — poljoprivrednik ne želi još jedan seminar o Evropi i integracijama, već partnera koji će mu kupiti robu po pristojnoj ceni. Implementaciju projekta „Snaga građanskog učešća za održivu poljoprivredu u Srbiji" vodi Razvojni biznis centar Kragujevac, a partneri su organizacije ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar Stanište. Finansijsku podršku obezbedila je Evropska unija, što celom poduhvatu daje težinu koja se ne može ignorisati.

Da li će ovaj projekat zaista promeniti nešto na terenu

Kao neko ko decenijama prati agrarnu politiku, moram da postavim pitanje koje svi misle, a retko ko izgovara glasno. Da li će još jedna platforma i još jedan priručnik promeniti cenu otkupa ili olakšati plasman robe na jugu Srbije? Iskustvo nas uči da su alati korisni samo ako ih neko ume i želi da koristi. Poljoprivrednici u Srbiji često nemaju vremena da uče nove digitalne sisteme dok se bore sa osnovnim egzistencijalnim problemima — od lošeg semena, preko previsokih inputa, do otkupljivača koji nameštaju cenu.

Ipak, ova inicijativa ima jednu specifičnost koja je izdvaja od brojnih prethodnih. Fokus na građansko učešće znači da bi glas poljoprivrednika trebalo da bude jači u kreiranju budućih politika, a to je nešto što se godinama traži i nikada ne dobija. Ako platforma odrzivapoljoprivreda.rs postane mesto gde se realno traže rešenja, a ne samo objavljuju saopštenja za medije, onda ima smisla. Problem srpske poljoprivrede nikada nije bio u nedostatku projekata, već u nedostatku kontinuiteta i praćenja rezultata nakon što se evropsko finansiranje završi.

Moramo biti svesni još jedne stvari. Održivost ne znači samo ekološku prihvatljivost, ona podrazumeva i ekonomsku isplativost, a bez nje nema budućnosti nijednog gazdinstva. Ako poljoprivrednik ne može da zaradi od svog rada, nikakav priručnik mu ne može pomoći da ostane na imanju i prenese ga deci. Zato je ključno da AgroBiz mreža funkcioniše kao prava berza poslovnih prilika, a ne kao još jedna adresa u imeniku koja se zaboravi posle godinu dana. Južna Srbija ima potencijal koji je decenijama zapostavljan, a ovakvi skupovi mogu biti okidač za promenu samo ako se usmeri pravo.

Vreme je da se izađe iz usamljenosti i krene u akciju

Na kraju, sve se svodi na volju pojedinca da izađe iz svoje zone komfora i proba nešto novo. Pozivam sve poljoprivrednike iz niškog regiona i šire da dođu u Nišku tvrđavu osamnaestog septembra i vide o čemu se radi. Najgore što mogu da urade je da ignorišu priliku za povezivanje, jer u današnje vreme usamljeni gazda teško opstaje na tržištu koje diktiraju veliki igrači. Ostavite po strani skepticizam, dođite da čujete šta se nudi, pa sami procenite da li vam to koristi. Poljoprivreda je oduvek bila rizik, ali neinformisanost je mnogo veći rizik od bilo kog poslovnog poduhvata.

Izvor: Agro News, 16. septembar 2026.