Dok jedni broje profit i planiraju nove investicije, drugi gledaju u prazne džepove i pitaju se isplati li se uopšte nastaviti. Tako izgleda srpsko stočarstvo sredinom septembra 2026. godine, kada su razlike u otkupnim cenama postale drastične. One više ne zavise od kvaliteta stoke ili truda uloženog u tov, već pre svega od geografske lokacije na kojoj se nalazi vaše gazdinstvo. Oni u Šapcu slave neočekivani skok, dok se kolege u Raškom okrugu pitaju kako će pokriti osnovne troškove hraniva do zime.
\n\nJesen donosi presudne odluke za stočare
\n\nSeptembar je uvek bio preloman mesec za svakog ozbiljnog proizvođača životinja. To je trenutak kada se sumiraju rezultati letnje ispaše i kada počinju ozbiljne pripreme za zimsko držanje stoke u zatvorenim objektima. Ove godine situacija nije drugačija po kalendaru, ali ono što zabrinjava nije samo visina cene, već nepredvidivost kojom ona varira od sela do sela. Istorijski gledano, jesen bi trebalo da donese stabilizaciju nakon letnjih oscilacija, međutim, podaci sa terena sugerišu suprotno. Logistika i koncentracija velikih klanica diktiraju pravila igre mnogo više nego sam kvalitet priplodnog materijala. Poljoprivrednici se nalaze u situaciji gde ista životinja, zavisno od toga u kom je okrugu prodata, može doneti razliku u zaradi koja pokriva ili ne pokriva troškove. Ova pojava nije nova, ali njena učestalost u poslednje vreme postaje alarmantna za održivost malih gazdinstava koja nemaju rezervne fondove.
\n\nGoveda, svinje i ovce: Ko prolazi najbolje
\n\nNa tržištu goveda situacija je bila šarena, sa jasnim favoritima u Srednjem Banatu i oko Beograda. Klaničari su u Srednjebanatskom regionu ove sedmice plaćali tovnu junad telesne mase preko 480 kilograma po dominantnoj ceni od 410 dinara po kilogramu. Nešto bolje su prošli vlasnici tovnih bikova težine preko 500 kilograma u prestonici i okolini, gde je iznos dostigao 440 dinara po kilogramu uz nešto življu tražnju. Suprotno tome, u Jablaničkom regionu zabeležen je pad cena krava za klanje, koje su se otkupljivale za svega 140 dinara po kilogramu, dok su bikovi iste regije vrednovani znatno više. Raški region je pokazao specifičnost kod sitnijeg goveda, gde je otkupna cena teladi dostigla visokih 900 dinara po kilogramu, što je retka svetla tačka za odgajivače te kategorije.
\n\n\n\n\nRazlika od sto dinara po kilogramu između regiona nije statistička greška, već sistemski problem koji tera ljude da odustaju od stoke — Predstavnik udruženja stočara Zapadne Srbije
\n
Kod svinja, situacija je bila nešto povoljnija u određenim džepovima, posebno kada je reč o prasadi. U Šapcu je cena prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma porasla na 400 dinara po kilogramu, što je značajan skok u odnosu na prethodni period. Međutim, u Vranju su za istu kategoriju životinja odgajivači dobijali znatno manje, svega 300 dinara po kilogramu, što pokazuje koliko lokalna ponuda i tražnja mogu da diktiraju uslove. Tovne svinje težine preko 120 kilograma u Južnobačkom regionu otkupljivane su po 220 dinara, dok je u Šumadiji dominirao iznos od 180 dinara za istu ili sličnu kategoriju. Sitna stoka donela je možda i najveće iznenađenje u raspodeli vrednosti po geografskoj osnovi. U Sremskom regionu klaničari su i dalje plaćali jagnjad po 500 dinara po kilogramu, čuvajući taj nivo već nekoliko sedmica zaredom. Nasuprot tome, u Kraljevu su prodajne cene jagnjadi i jaradi pale na 400 dinara, dok su u Raškom regionu otkupljivači nudili svega 370 dinara za jagnjad. Loznica i Kikinda zabeležile su rast na 450 dinara, ali uz slabiju prodaju, što govori o oprezu kupaca uprkos višoj ceni.
\n\nDva tržišta u jednoj državi
\n\nOvi podaci nisu samo sve brojke u tabeli, već direktna poruka o tome gde se nalazimo kao poljoprivredna sila. Činjenica da jagnjad u Sremu vredi 500 dinara, a samo stotinjak kilometara dalje u Raškom okrugu 370 dinara, govori o nedostatku efikasne mreže za otkup i transport. Proizvođač u Raškom okrugu ne može da iskoristi sremsku cenu jer ga troškovi prevoza i posrednici gutaju, ili jednostavno nema ko da dođe po robu na njegovu adresu. Ovo stvara dva paralelna tržišta unutar jedne države, gde sreća zavisi od toga u kom ataru se vaše gazdinstvo nalazi. Poljoprivrednici moraju da shvate da oslanjanje na trenutnu otkupnu cenu bez dugoročnog ugovora postaje kockanje. Kada vidite da telad u Raškom regionu dostiže 900 dinara, a krave za klanje u Jablanici padaju na 140 dinara, jasno je da klaničari biraju ono što im se isplati u tom trenutku, prebacujući rizik na leđa proizvođača. Država bi morala da reaguje transparentnijim izveštavanjem i podsticanjem organizovanja proizvođača kako bi se ovi regionalni disbalansi smanjili. Dok se to ne desi, svaki stočar mora da bude svoj najbolji menadžer i da prati tržište aktivnije nego ikad.
\n\nTržište je nemilosrdno, ali informacija je jedino oružje koje imate protiv neizvesnosti. Pratile su vas dobre cene ove nedelje ili ne, sutra je novi dan i nova prilika da se izborite za fer vrednost svog rada.
\n\n\n\n
Izvor: Agromedia, 16. septembar 2026.
💬 0 komentara