source_name: Biznis.rs
source_url: https://biznis.rs/novac/banke/banka-engleske-zadrzala-referentnu-kamatnu-stopu-na-375-odsto/
pub_date: 2026-09-17
rewritten: true
# Londonska kamatna stopa i skok goriva: Šta to znači za srpsko gazdinstvo
Kada London donese odluku o kamatama, to se uvek oseti i na njivama u Vojvodini ili Šumadiji, samo što sa zakašnjenjem i često jačim udarom. Ove septembarske vesti iz Velike Britanije nisu samo suva ekonomija za bankare, već direktna najava onoga što nas čeka kod pumpi i u kreditnim odborima banaka. Dok se mi ovde borimo sa žetvom i pripremom za setvu, globalni finansijski tokovi već povlače konce koji će definisati cenu dizela i stabilnost dinara u narednih godinu dana.
Globalni talas koji stiže do naših njiva
Ne smemo zaboraviti da živimo u otvorenom ekonomskom sistemu gde nema izolovanih ostrva stabilnosti. Odluka Banke Engleske da zadrži referentnu kamatnu stopu na 3,75 odsto doneta je u četvrtak, 17. septembra 2026. godine, i šalje jasan signal da se veliki igrači pripremaju za dužu borbu sa inflacijom. Ovo nije lokalni britanski problem, već deo šire slike gde i Američke federalne rezerve i Evropska centralna banka dižu cenu zaduživanja. Za srpskog poljoprivrednika, ovo znači da je jeftin novac postao prošlost, a da će pristup kreditima za mehanizaciju ili obrtna sredstva biti otežan i skuplji nego pre tri godine. Istorijski gledano, svaki put kada centralne banke sveta krenu u zatezanje monetarne politike, agrarni sektor prvi oseti pritisak kroz rast inputa.
Brojke koje diktiraju realnost na terenu
Podaci koji stižu sa ostrva su više nego jasni i zahtevaju ozbiljnu pažnju svakog ko planira budžet gazdinstva. Inflacija u Velikoj Britaniji porasla je sa 2,9 odsto u julu na 3,1 odsto u avgustu, što je znatno iznad cilja Banke Engleske od 2,0 odsto. Razlog za ovaj skok nije samo monetarne prirode, već je direktno povezan sa ratom na Bliskom istoku koji dodatno podiže cene energenata. Zbog eskalacije sukoba, prosečna cena benzina i dizela povećana je za gotovo četvrtinu, što je udarac koji se odmah preslikava na troškove transporta i proizvodnje hrane.
Trgovci na finansijskim tržištima trenutno očekuju povećanje kamatne stope za 0,25 procenata već u novembru.
Ovo nije kraj, jer se očekuje još tri povećanja tokom naredne godine, do nivoa od 4,75 odsto. Banka Engleske se tako nalazi između dva pritiska, potrebe da spreči da visoka inflacija postane trajni problem i rizika da više kamate dodatno oslabe ekonomiju i tržište rada. Istovremeno, slabi tržište rada u kombinaciji sa visokim rastom cena osnovnih proizvoda i usluga stvara pritisak na životni standard britanskih domaćinstava. Ovi podaci pokazuju da stabilnost nije zagarantovana nigde u svetu.
Britanski premijer Endi Burnam ranije je najavio da je spreman da donese teške odluke kako bi obuzdao inflaciju i zadržao ekonomiju na stabilnom putu — prenos Guardian-a
On je takođe najavio mere za ublažavanje pritiska na životne troškove u okviru budžeta koji će biti predstavljen narednog meseca.
Kako se ovo odražava na džep srpskog proizvođača
Morate razumeti da cena goriva na svetskom tržištu diktira cenu goriva na našim pumpama, bez obzira na domaće akcize. Ako je dizel u Britaniji poskupeo za 25 odsto zbog geopolitičkih tenzija, ne možemo očekivati da će kod nas ostati isti, jer sirovina dolazi sa istog izvora. Poljoprivrednici koji su računali na određenu cenu koštanja po hektaru za narednu sezonu moraju odmah da revidiraju te kalkulacije i uvećaju ih za značajan procenat.. Kada svetske banke podižu kamate, kao što su to učinile Federalne rezerve prvi put od 2023. godine, to povlači lančanu reakciju. Naša Narodna banka često mora da prati te trendove kako bi zaštitila kurs dinara, što direktno poskupljuje kredite u domaćoj valuti.
Ovo znači da je likvidnost ključna reč za narednih dvanaest meseci.
Ona gazdinstva koja imaju višak gotovine i manje zavise od kredita biće u prednosti, dok će ona sa visokim zaduženjima osetiti pritisak otplate. Inflacija koja je iznad cilja od 2,0 odsto u velikim ekonomijama uvek se na kraju slije u cenu veštačkog đubriva i zaštitnih sredstava. Mi u Srbiji to najbolje znamo iz prakse, jer smo već godinama suočeni sa visokim rastom cena osnovnih proizvoda i usluga. Ne treba čekati zvanične izveštaje ministarstava da bi se videlo da se steže omča oko troškova proizvodnje. Pametniji već sada traže načine da optimizuju upotrebu goriva i da fiksiraju cene inputa dok je to još moguće.
U suštini, ovo je upozorenje da se era jeftine energije i lakog novca završava brže nego što smo mislili. Dok se London i Vašington bore sa svojim inflatornim spiralama, mi na Balkanu moramo biti još oprezniji jer smo manje tržište i ranjiviji. Nemojte se oslanjati na sreću, već na čvrstu kalkulaciju koja uključuje i najgori scenario sa cenom dizela. Gazdinstvo se ne vodi emocijama, već hladnom glavom koja prati signale sa svetskih berzi pre nego što oni stignu do naše kase.
Izvor: Biznis.rs, 17. septembar 2026.
💬 0 komentara