Kada je junsko sunce ogrejalo nemačke njive, proizvođači su se smejali ceni od petnaest evra po toni. Danas, dok jesen kuca na vrata, za istu tu robu se traži čak 240 evra. Ovo nije štamparska greška niti trenutni poremećaj, već ogledalo jedne od najtežih poljoprivrednih godina u poslednjoj deceniji. Dok naši ljudi gledaju u svoje njive i pripremaju jesenju setvu, preko granice se lomi kičma evropskog povrtarstva. Suša nije samo smanjila rod, ona je promenila pravila igre na tržištu koja će se osetiti i u našim tržnim centrima.
Rekordno smanjenje površina i nemilosrdno vreme
Problem nije nastao preko noći, već se kuvao još od prošle sezone kada je prevelika ponuda oborila cene i obeshrabrila proizvođače. Zbog toga su ove godine u severozapadnoj Evropi zasadili čak trinaest celih i sedam desetina odsto manje krompira nego 2025. godine. To je rekordno smanjenje od osamdeset dve hiljade sedamsto hektara, pa je ukupna površina spala sa 604.000 na 521.500 hektara.
Međutim, čak i da su usevi ostali na starim površinama, vreme bi napravilo haos. Ekstremna vrućina i dugotrajna suša tokom jula i avgusta usporele su rast krtola i ugrozile ispunjavanje ugovora sa prerađivačima. Samo sever Nemačke i delovi Holandije severno od velikih reka imali su nešto povoljnije uslove sa padavinama bližim uobičajenim vrednostima. Ova kombinacija manjeg broja hektara i vremenske nepogode mogla bi da dovede do jedne od najmanjih berbi u Evropskoj uniji u poslednjih deset godina.
Tržište već reaguje nervozno, a ponuda krompira namenjenog ljuštenju postaje sve ograničenija. Iako su nedavne padavine mogle donekle da poprave situaciju, za veliki broj useva stigle su prekasno. Na pojedinim parcelama moguć je dodatni porast krtola, ali stručnjaci ne očekuju da će to bitno promeniti ukupnu sliku koja se crta na kontinentu.
Razmere katastrofe u ključnim regionima
Analize britanske organizacije Energy and Climate Intelligence Unit (ECIU) pokazuju razmere katastrofe u ključnim proizvodnim regionima. Ovogodišnja suša mogla bi da smanji proizvodnju krompira u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Holandiji za oko 3,1 milion tona u odnosu na petogodišnji prosek. Kada se tome dodaju očekivani gubici u Velikoj Britaniji, ukupni manjak mogao bi da premaši 3,5 miliona tona.
Vrednost izgubljene proizvodnje u pet zemalja procenjuje se na između 498 i 818 miliona evra, dok bi samo proizvođači iz četiri zemlje evrozone mogli da izgube od 405 do 622 miliona evra. Prinosi su pali drastično, a najgore je prošla Belgija sa smanjenjem od 21 odsto u odnosu na prosek. U Francuskoj su prinosi oko 13 odsto ispod proseka, u Nemačkoj 10 odsto, a u Holandiji sedam odsto.
Na području udruženja proizvođača krompira severozapadne Evrope NEPG očekuje se rod od približno 19,5 do 20,5 miliona tona, dok je prošle godine ubrano oko 27,3 miliona tona. Velika Britanija takođe beleži rezultate slične onima iz sušne 2018. godine, oko 11 odsto ispod proseka za period od 2021. do 2025. godine. Cene već ozbiljno rastu i reflektuju ovaj manjak. Cena belgijskog krompira za preradu na slobodnom tržištu, koja je u aprilu praktično bila na nuli, porasla je na 200 evra po toni i više. Britanski prerađivači plaćaju više od 300 funti po toni kako bi obezbedili dovoljne količine, u poređenju sa približno 180 funti u februaru.
Ove sezone neće biti problem samo manjak krompira, već i nedovoljna veličina i dužina krtola, pa pozivamo trgovce da pokažu veću fleksibilnost — NEPG, udruženje proizvođača
Šta ovo znači za srpske gazde
Ono što se dešava u zapadnoj Evropi treba da bude ozbiljna opomena i za naše gazde u Vojvodini, Šumadiji i južnoj Srbiji. Kada najveći svetski izvoznik zamrznutog pomfrita, Belgija, beleži da sorta Fontane daje prosečno oko 32 tone po hektaru što je 30 odsto manje nego prošle godine, to govori o klimatskoj ranjivosti kulture. Samo polovina krtola dostigla je prečnik veći od 50 milimetara, koji prerađivači najčešće zahtevaju. Naši proizvođači često gledaju u evropske cene kao u signal za sopstvenu proizvodnju, ali ovde signal treperi crveno.
Konkurencija za raspoložive količine biće velika jer je krompir potreban prerađivačkoj industriji, ali i tržištima svežih proizvoda u južnoj i istočnoj Evropi. Dodatnu tražnju stvaraće i Velika Britanija, koja je takođe pretrpela posledice letnje suše i toplotnih talasa. Izvozni kupci će zato verovatno morati da ublaže zahteve u pogledu kalibra, oblika i dužine krompira. Količine krupnijih i dužih krtola, na kakve su kupci navikli, biće ograničene.
Za domaće proizvođače ovo može biti prilika ako imaju kvalitetnu robu, ali i rizik ako su računali na izvoz u regije koje sada same bore sa manjkom. Tržište je trenutno stabilno kada je reč o potrošnji u domaćinstvima i maloprodaji, ali ponuda postaje sve tanja. Veliki broj proizvođača, posebno u Belgiji i Francuskoj, mogao bi da ima problema da isporuči količine predviđene ugovorima. Naši ljudi moraju pažljivo vagati da li da vezuju robu ugovorima sada ili da čekaju bolju cenu na otvorenom tržištu, jer je rizik od nepostojanja robe realan.
Zaključak urednika
Ova situacija jasno pokazuje da poljoprivreda više nije igra samo zemlje i semena, već postaje borba sa klimatskim ekstremima koji ne poznaju granice. Dok evropski kolege gube stotine miliona evra, naši ljudi moraju da razmisle o otpornosti sorti i načinima navodnjavanja pre nego što bude prekasno. Cene rastu, ali pitanje je ko će imati šta da ponudi na tom talasu. U poljoprivredi se uvek smeje onaj ko na vreme predvidi oluju, a ne onaj ko je samo gleda kako dolazi.
Izvor: Agromedia, 18. septembar 2026.
💬 0 comments