Da li studentska lista ima snage da spase srpsku poljoprivredu od propasti

Kada čovek provede decenije gazeći blato i gledajući u nebo, nauči jedno jednostavno pravilo. Nada je skupa roba, ali bez nje se ne može preživeti ni jedna setva. Upravo tu, na tankoj liniji između opstanka i gašenja, nalazi se srpski poljoprivrednik u jesen 2026. godine. Na Studentskoj listi „Studenti pobeđuju" pojavilo se deset imena iz struke, najavljujući okvirni plan koji obećava temeljno preuređenje sektora. Pitanje koje visi u vazduhu, teže od bilo kog tereta na traktoru, jeste da li je ovo samo politička priča ili stvarna šansa da se zaustavi propadanje koje traje više od decenije.

Kontekst stagnacije i fiskalni izveštaj

Da bismo razumeli težinu ovih najava, moramo pogledati unazad i suočiti se sa brojkama. Nedavno objavljeni izveštaj Fiskalnog saveta pokazao je surovu istinu sa kojom se suočavamo svakodnevno na njivama. Srbija izdvaja značajna sredstva za poljoprivredu, novac se sliva u budžetske linije, ali sektor više od decenije stagnira bez vidljivog napretka. To nije samo statistika u Beogradu, to je realnost hiljada gazdinstava koja ne vide pomak uprkos ulaganjima.

Istorijski gledano, promene su uvek najavljivane pred izbore, ali kontinuitet je uvek bio nedostajuća karika u lancu. Poljoprivrednici su navikli na obećanja koja ispare kao jutarnja magla nad njivom čim sunce ogreje. Sada, kada se na listi za narodne poslanike nalaze ljudi koji znaju razliku između pšenice i kukuruza, očekivanja su porasla. Ključno je sada videti da li će se reči pretvoriti u zakon pre nego što sledeća suša udari.

Ko su ljudi sa liste i šta nude

Na Studentskoj listi „Studenti pobeđuju" za poslanike u Narodnoj skupštini predloženo je deset predstavnika iz oblasti poljoprivrede i poljoprivrednih nauka. Među kandidatima su poljoprivrednici Zlatko Kokanović na 17. mestu, Saša Tomas na 26. mestu, Đoka Ćurčić na 43. mestu, Milan Bogunović na 106. mestu, Dragan Bogojević na 127. mestu, Predrag Večerinac na 177. mestu i Saša Obradović na 223. mestu. Tu su i veterinar Aleksandar Vasov na 68. mestu, agronom Mladen Krstić na 134. mestu i doktor veterine Igor Cegledi na 128. mestu. Ova brojka govori da je oblast visoko na lestvici prioriteta ove izborne liste.

Poljoprivrednici sa Studentske liste kažu za Danas da će uskoro, zajedno sa studentima, predstaviti okvirni plan za razvoj poljoprivrede. Plan podrazumeva modernizaciju poljoprivrede kako bi Srbija bila konkurentnija na svetskom tržištu, unapređenje obrazovanja budućih poljoprivrednika, bolju kontrolu uvozne hrane, ali i poboljšanje položaja žena u poljoprivredi. Jedan od sagovornika Danasa i predstavnik Studentske liste ocenjuje da je neophodno da se promene u oblasti poljoprivrede sprovedu što pre. U suprotnom, upozorava, poljoprivreda bi mogla da nestane iz Srbije, dok bi zemlja postala gotovo u potpunosti zavisna od uvoza voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda.

Saša Tomas, 26. na listi, ukazuje na srž problema koja tišti svakog proizvođača. Kaže da je tačno da se za poljoprivrednu proizvodnju izdvajaju značajna sredstva, ali da je nedostatak ozbiljne strategije doveo do toga da novac namenjen poljoprivrednicima nije dobro raspoređen. Kao problem navodi i nedostatak kontinuiteta u sistemu subvencija i drugih davanja. Prema njegovim rečima, pravila se menjaju na svakih šest meseci, dok ne postoji zakon koji bi dugoročno definisao način subvencionisanja. Zbog toga, kako ističe, poljoprivrednici posluju u neizvesnosti, dodajući da sa dosadašnjom strategijom oni nemaju nikakvu budućnost.

Ovo nije samo priča o brojkama na listi ili političkim pozicijama. Ovo je vapaj ljudi koji vide kako im zemlja klizi kroz prste dok gledaju. Kada stručnjak kaže da nema budućnosti, to nije hiperbola, to je dijagnoza stanja na terenu.

Cene naših proizvoda su devastirane, dok građani s druge strane kupuju skupo, što znači da ta razlika odlazi pojedincima i interesnim grupama — Saša Tomas, poljoprivrednik i kandidat na listi

Prema njegovim rečima, dok oni ostvaruju ekstra profit, domaći proizvođači propadaju, a građani kupuju skupu hranu. Tomas upozorava i na veliki legalni i nelegalni uvoz, odnosno šverc voća, povrća i ratarskih kultura, koji, kako tvrdi, dodatno remeti domaće tržište. Kao jedno od rešenja vidi jaču kontrolu robe na granicama i navodi da Srbiji nedostaje oko 800 fitosanitarnih inspektora na graničnim prelazima.

Milan Bogunović, 106. na Studentskoj listi „Studenti pobeđuju", kaže da ne može da tvrdi da će studentski plan rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali da će pokušati da ih promeni i uvede red u ovu oblast. Kao tri najvažnije izmene studentskog plana izdvaja borbu protiv klimatskih promena, borbu protiv kartelizovanog tržišta i socijalni status poljoprivrednika.

Analiza: Borba protiv monopola i opstanak na selu

Ovo što čujemo od Tomasa i Bogunovića nije nova priča, ali retko kada dolazi sa ovakvom jasnoćom iz same struke. Problem monopola i kartela je rak-rana naše agrarne privrede koji godinama tinja. Kada cena na pijaci ne odgovara ceni na njivi, neko u sredini uzima preveliki zalogaj na račun proizvođača. Primer ovogodišnje žetve suncokreta, gde je cenu određivalo nekoliko ljudi, dok država nije reagovala ni preko Komisije za zaštitu konkurencije, govori više od hiljadu strana izveštaja.

Nedostatak osamsto fitosanitarnih inspektora je brojka koja treba da zabrine svakog ko jede domaću hranu. To nije samo birokratski problem, to je direktna pretnja zdravlju nacije i sigurnosti domaćeg proizvođača. Ako neko može da uveze robu bez kontrole, domaćin koji poštuje pravila nema šanse. Tržište ne može biti slobodno ako je jedna strana vezanih ruku dok se druga bori za opstanak.

Vraćanje mladih na selo, o kojem se mnogo priča, nemoguće je bez uređenog tržišta i sigurnosti. Milan Bogunović je u pravu kada kaže da je bez toga teško vratiti mlade na selo i očekivati opstanak. Mlad čovek ne beži od rada, beži od neizvesnosti i života bez perspektive. Kada pravila subvencija menjate na svakih šest meseci, vi ne gradite poljoprivredu, vi gradite kockarnicu. A u kockarnici uvek gubi onaj ko proizvodi hranu, a ne onaj ko deli karte.

Borba protiv klimatskih promena, pre svega suše, mora biti prioritet broj jedan za svaku ozbiljnu vlast. Poslednjih pet godina suše nisu bile slučajnost, to je trend koji se nastavlja i ubrzava. Ako država ne uključi struku da pomogne poljoprivrednicima da se prilagode, gubimo bitku pre nego što je počnemo. Modernizacija nije kupovina novog traktora, to je sistem navodnjavanja, to je sorta otporna na stres, to je znanje.

Zaključak urednika

Na kraju, sve se svodi na jedno jednostavno pitanje koje moramo sebi postaviti. Da li ćemo dozvoliti da Srbija postane zemlja koja uvozi hranu koju ume da proizvede svojim rukama? Plan studentske liste zvuči obećavajuće jer dolazi od ljudi koji znaju miris zemlje, a ne samo miris kancelarije. Ali, planovi su samo papir dok se ne pretvore u zakon i dok se ne počne sa primenom na terenu. Poljoprivreda ne trpi čekanje, ni suša ne čita političke programe niti izborne rezultate. Vreme je da se prestane sa gašenjem požara i počne sa gradnjom sistema koji će trajati duže od jednog izbornog ciklusa.

Izvor: AgroSmart, 18. septembar 2026.