Kada se čaše podignu u Aleksandrovcu, to nije samo znak za slavlje već i trenutak istine za sve one koji žive od loze. Na otvaranju šezdeset prve Župske berbe, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu prof. dr Dragan Glamočić poslao je jasnu poruku da država ne namerava da ostavi vinogradare same pred izazovima koji se nagomilavaju. Dok su se nizali zvuci trubača i mirisi mladog vina, u vazduhu se osećala i težina očekivanja koja proizvođači imaju od agrarne politike. Ovo nije bio običan protokolarni nastup, već prilika da se sumiraju rezultati i najave potezi koji bi trebalo da obezbede opstanak gazdinstava.
Tradicija koja obavezuje i savremeni izazovi
Župska berba nije obična manifestacija već institucija koja od hiljadu devetsto šezdeset treće godine okuplja ljubitelje vina i one koji ga stvaraju. U tom dugom periodu od više od šest decenija, ovaj kraj je postao sinonim za srpsko vinogradarstvo i vinarstvo u celini. Danas, kada se suočavamo sa klimatskim promenama i nestabilnim tržištem, ta tradicija dobija potpuno novo značenje. Istorijski okvir nam govori da je Župa uvek bila barometar stanja u sektoru, pa tako ni ovog septembra nije bilo drugačije.
Važnost ovog događaja sada leži u sposobnosti proizvođača da se prilagode na nove uslove dok čuvaju ono što su preci stvorili. Ministar Glamočić je istakao da tehnički mandat vlade ne sme biti izgovor za zastoj u reformama. Loza ne čeka političke cikluse, niti sezonski radovi mogu biti odloženi zbog administrativnih promena. Zbog toga je prisustvo prvog čoveka resora na ovom događaju poslalo snažnu poruku kontinuiteta. Vinogradari očekuju da država prepozna njihov trud ne samo rečima, već i konkretnim merama koje će im omogućiti da prežive godine kada priroda nije naklonjena.
Brojke koje govore o snazi regiona
Na području Župskog vinogorja trenutno radi šezdeset devet registrovanih proizvođača koji imaju svoje proizvodne pogone. Tokom dve hiljade dvadeset pete godine, prijavljena proizvodnja vina iznosila je oko 2,4 miliona litara, što je pokazatelj kapaciteta koji ovaj kraj poseduje. Na teritoriji opštine Aleksandrovac registrovano je više od 4.800 poljoprivrednih gazdinstava, što čini ovu oblast jednom od najgustije naseljenih poljoprivrednih zona u Srbiji. Ovi podaci svedoče o vitalnosti ruralnog dela naše zemlje, ali i o ogromnom potencijalu koji zahteva dodatno ulaganje.
Država je prepoznala ovaj potencijal kroz konkretne finansijske mere. Tokom ove i prošle godine, poljoprivrednicima sa ovog područja isplaćeno je više od 600 miliona dinara podsticaja. Ovaj novac nije samo pomoć, već signal da se ulaganje u ovaj kraj isplati. Ministar je podsetio prisutne da je na ovom području registrovana i zaštićena oznaka geografskog porekla Tri Morave, što dodaje vrednost svakoj boci koja izađe iz ovog kraja. Interesovanje proizvođača iz Aleksandrovca za sredstva iz IPARD programa je veliko, što pokazuje spremnost za modernizaciju.
Ipak, posao nije završen jer su pred vinogradarima i vinarima brojni izazovi. Od klimatskih promena i sve češćih vremenskih ekstrema do zahtevnijeg tržišta i sve veće konkurencije, put je trnovit. Prema trenutnim podacima, ovogodišnja berba završena je na oko 46 odsto površina pod vinovom lozom, što znači da posao još uvek traje u punom jeku. Administrativne procedure često znaju da budu veći neprijatelj od suše, pa država mora da pojednostavi pristup ovim sredstvima ako zaista želi modernizaciju.
Odgovor moramo da tražimo u znanju, novim tehnologijama, investicijama i predvidljivoj agrarnoj politici — prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Ministar je naglasio da ulaganje u poljoprivredu ne podrazumeva samo podsticaje, već i stvaranje uslova da ljudi od svog rada mogu pristojno da žive. Cilj je da mladi u selima vide priliku za svoju buduću egzistenciju umesto da traže spas u gradovima. Usvojena je nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine, čiji su ciljevi jačanje domaće proizvodnje, konkurentnosti i bezbednosti hrane Srbije.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije
Kada se sagledaju svi podaci, postaje jasno da Župa nije izolovano ostrvo već ogledalo celokupne srpske poljoprivrede. Iznos od 600 miliona dinara za jedno područje zvuči impresivno, ali pitanje je da li je to dovoljno za dugoročnu stabilnost. Kao neko ko prati agrar decenijama, vidim da je ključ u kontinuitetu, a ne u jednokratnim injekcijama novca. Tehnički mandat vlade ne sme biti izgovor za pauzu u reformama, jer loza ne čeka političke cikluse.
Zaštita oznake Tri Morave je korak u pravom smeru, ali brendiranje zahteva vreme i doslednost. Proizvođači moraju da razumeju da bez kvaliteta i priče iza vina, geografska oznaka ostaje samo slovo na papiru. Interesovanje za IPARD fondove pokazuje da naši ljudi imaju volje, ali administrativne procedure često znaju da budu veći neprijatelj od suše. Država mora da pojednostavi pristup ovim sredstvima ako zaista želi modernizaciju.
Najveći problem ostaje klimatska nestabilnost koja preti da poništi sve napore. Ako se berba završava na 46 odsto površina sredinom septembra, to govori o specifičnostima godine, ali i o rizicima kojima smo izloženi. Strategija do 2034. godine zvuči ambiciozno, ali poljoprivrednici žive od danas do sutra. Oni trebaju / Oni očekuju / Oni zahtevaju i zaštitu od elementarnih nepogoda više nego dugoročne planove koji se mogu menjati sa svakom novom vladom.
Put ka opstanku kroz znanje i slogu
Na kraju, sve se svodi na to da li ćemo uspeti da zadržimo čoveka na selu. Župa je simbol, ali simbole treba čuvati delima, a ne rečima. Vinogradari su pokazali da imaju volje, sada je red na institucijama da stvore okvir u kojem će se ta volja isplatiti. Bez toga, ostajemo samo na lepim pričama o tradiciji dok nam se gazdinstava gase jedno za drugim. Samo zajedničkim radom države i proizvođača možemo obezbediti da Župa i dalje bude sinonim za kvalitetno vino i održivo ruralno življenje.
Izvor: Agro TV, 18. septembar 2026.
💬 0 komentara