Kikinda povećala agrarni budžet: 20 miliona dinara kroz 15 mera podrške

Kada se u prostorijama Gradske kuće čuje zvuk štampanja na ugovorima, za većinu građana to deluje kao suva birokratska procedura. Međutim, za proizvođače koji rade u ataru, taj zvuk često predstavlja jedinu nadu da će tekuća godina završiti sa profitom umesto sa gubitkom. U Kikindi su nedavno svečano potpisani ugovori o dodeli subvencija, pri čemu je iz gradskog budžeta za ovu godinu izdvojeno 20 miliona dinara namenjenih poljoprivrednicima i udruženjima. Ovaj potez lokalne samouprave dolazi u trenutku kada su ulazi izuzetno skupi, a tržište nestabilno, što čini svaki dinar podrške kritično važnim za opstanak gazdinstava na severu Banata.

Zašto lokalne subvencije danas znače više nego pre

Poljoprivreda u Srbiji se godinama oslanjala isključivo na republičke mere podrške, koje su često kasnile ili bile previše opšte da bi odgovorile na specifične probleme svake regije. Lokalne samouprave poput Kikinde prepoznale su da moraju uzeti stvar u svoje ruke ako žele da zadrže ljude na selu i spreče gašenje manjih gazdinstava. Ove godine je program donela značajna unapređenja u odnosu na prošlost, što pokazuje da gradski oci prate stanje na terenu mnogo bolje nego ranije. Istorijski gledano, ovakvi lokalni konkursi su bili retki, a sada postaju standard za ozbiljne poljoprivredne opštine u Vojvodini. Prelazak na lokalno finansiranje omogućava bržu reakciju na trenutne krize, bilo da je reč o suši, poplavama ili naglom skoku cena đubriva.

Konkretne brojke i nove mere podrške

Ukupno je raspisano 15 različitih mera koje pokrivaju širok spektar potreba, od biljne do stočarske proizvodnje. Najvažniji podatak za sve koji prate agrarnu politiku je povećanje sredstava za 50 posto u odnosu na sredstva koja su bila dodeljena prethodne godine. Ovo nije simbolično uvećanje, već realan pokušaj da se ublaži pritisak na proizvođače koji se suočavaju sa rastućim troškovima goriva i đubriva. Finansiranje je direktno usmereno na održivost proizvodnje, a ne samo na pokrivanje trenutnih gubitaka.

Ove godine imamo i dve nove mere koje su direktno odgovor na zahteve sa terena. Prva mera se odnosi na nabavku mašina za primarnu obradu zemljišta, što je ključno za mehanizaciju koja stari. Druga nova mera pokriva troškove veterinarskih usluga, koje se takođe umanjuju u okviru ovog programa poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Ove intervencije ciljaju na dugoročnu stabilnost, omogućavajući poljoprivrednicima da modernizuju mašinski park i brinu o zdravlju stoke bez dodatnog finansijskog opterećenja.

\n

Ove godine imamo i dve nove mere: mera koja se odnosi na nabavku mašina za primarnu obradu zemljišta i mera za veterinarske usluge, odnosno troškove veterinarskih usluga — Miroslava Narančić, sekretarka gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj

\n

Najzanimljivija mera je ona namenjena mladima, gde je došlo do značajne promene uslova. Na zahtev samih proizvođača izvršena je izmena starosne granice, pa se za ove subvencije sada mogu prijaviti proizvođači do 45 godina starosti. Ovo je veliki pomak jer dosadašnja granica od 40 godina često je isključivala one koji su tek sada spremni da preuzmu porodična imanja ili pokrenu ozbiljniju proizvodnju. Prilagođavanje uslova realnom stanju na tržištu rada pokazuje spremnost administracije da sluša glas struke.

Šta ovo znači za poljoprivredu severnog Banata

Kada se sabere svih 20 miliona dinara i podeli sa brojem potencijalnih korisnika, jasno je da ovo nije novac koji će nekoga učiniti bogatim, ali je tečnost koja održava krvotok gazdinstva. Subvencija za veterinarske usluge je posebno važna jer stočari često moraju da biraju između lečenja grla i kupovine hrane, a ovde država ili grad preuzimaju deo tog tereta. Uvođenje mašina za obradu zemljišta u konkursnu šemu pokazuje da se razmišlja o dugoročnoj održivosti, a ne samo o trenutnoj pomoći za repromaterijal.

Pomeranje granice za mlade poljoprivrednike na 45 godina je potez koji zaslužuje svaku pohvalu i treba da postane primer za druge opštine u Srbiji. Danas je teško naći nekoga ko sa 25 godina ima kapital za ozbiljno bavljenje poljoprivredom, pa je realnije da se ta generacija stabilizuje nešto kasnije. Ako Kikinda uspe da zadrži te ljude kroz ovakve mere, sprečiće se dalje pustošenje sela i gašenje proizvodnih kapaciteta koji su godinama građeni. Demografska obnova sela zahteva konkretne korake, a ne samo deklarativnu podršku.

Međutim, ostaje pitanje da li je 20 miliona dinara dovoljno za sve 15 mera i veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u ovom kraju. Iskustvo govori da je potražnja uvek veća od ponude, pa će mnogi ostati sa željom da su konkurisali ranije ili imali sreće u žrebu. Bitno je da se ovakvi programi nastave i sledeće godine, jer jednokratna pomoć rešava problem samo do sledeće setve ili sezone teljenja. Kontinuitet je ključan za stvaranje poverenja između proizvođača i lokalne vlasti.

Zaključak urednika

Na kraju dana, subvencije su kao lek protiv bolova – smanje patnju, ali ne leče uzrok bolesti ako nema sistema. Kikinda je pokazala dobru volju i povećala budžet za pola, što je u današnje vreme retka pojava vredna pažnje. Poljoprivrednici znaju da cene svaki dinar, ali prava sigurnost dolazi tek kada se cena na pijaci poklopi sa trudom uloženim u njivu. Lokalna podrška je dobrodošla, ali sistemsko rešavanje agrarne politike ostaje imperativ za budućnost.

Izvor: AgroFin, 20. septembar 2026.