Globalna trgovina menja pravila: ko će platiti cenu novih carina za električna vozila

Kada se u Briselu i Nju Deliju dogovaraju carine, na kraju se uvek postavi jedno pitanje – ko plaća račun na kraju meseca. Dok svet gleda u ekološke ciljeve, iza zatvorenih vrata vode se žestoke bitke za tržišne udele, a brojke koje se pominju u pregovorima mogu da promene cenu svake mašine koju uvozimo. Globalna trgovina električnim vozilima postala je poligon za testiranje nove ekonomske diplomatije, gde se savezi sklapaju brže nego što se zakoni usvajaju.

Geopolitički šah na četiri točka

Ovo nije samo priča o automobilima, već o tome kako veliki blokovi štite svoje proizvođače od jeftinije konkurencije. Evropska unija i Indija su zaključile pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini još 27. januara 2026. godine, ali pravi efekti se tek očekuju. Evropska komisija je 11. septembra podnela Savetu EU predloge za potpisivanje, što znači da smo na pragu istorijske promene u toku robe između ova dva giganta. Obezbeđivanje povoljnijih uslova kupovine ovih vozila postalo je intenzivna trka, jer subvencije kupcima postaju sve ređi resurs.

U pozadini ovih dešavanja krije se strah od preplavlivanja tržišta. Evropska unija i Indija zauzimaju oprezan pristup kada je reč o otvaranju svojih tržišta za uvoz električnih vozila. Niko ne želi da naglo otvori kapije i ugrozi domaću industriju, pa se zato uvode komplikovani sistemi kvota i vremenskih rokova. Smanjenje carina na uvoz električnih vozila koja ispunjavaju određene kriterijume počelo bi tek u petoj godini primene Sporazuma o slobodnoj trgovini.

Brojke koje diktiraju pravila igre

Prema predloženim uslovima sporazuma, smanjenja bi stupala na snagu 1. januara svake godine, što donosi predvidivost, ali i duga čekanja. EU bi u petoj godini njegove primene carinu na do pedeset hiljada električnih vozila proizvedenih u Indiji smanjila na osam odsto, sa planom da je do devete godine ukine. Godišnja kvota bi se postepeno povećavala, sve do dvesta dvadeset pet hiljada vozila od četrnaeste godine.

Indija, sa druge strane, ima znatno više stope koje polako spušta. U petoj godini primene sporazuma carinu na do dvadeset hiljada električnih vozila iz EU smanjila bi sa sadašnjih čak sto deset na trideset odsto. Carina bi se potom smanjivala za četiri procentna poena godišnje, na deset odsto u desetoj godini, dok bi godišnja kvota od četrnaeste godine dostigla devedeset hiljada vozila. Indija bi iz povlašćenog režima isključila automobile čija je vrednost manja od dvadeset hiljada evra, štiteći tako svoje proizvođače jeftinijih modela.

Paralelno sa ovim, odnosi sa Kinom ostaju najnapetiji deo slagalice. Brisel traži od Pekinga da dobrovoljno ograniči izvoz hibridnih vozila proizvedenih u Kini na oko petnaest odsto tržišta EU. Uvoz kineskih hibrida porastao je sa tri hiljade osamsto vozila u oktobru 2024. na pedeset hiljada u julu 2026. godine, uz istovremeni pad prosečnih cena. EU je na kineska električna vozila na baterije 2024. uvela dodatne carine od do četrdeset pet odsto.

\n

Brisel kao mogući model navodi sporazum sa Japanom iz 1986. godine, kada je Tokio pristao na dobrovoljno ograničavanje izvoza automobila u Evropu — Izveštaj Financial Timesa

\n

Šta ovo znači za nas na Balkanu

Ovi trgovinski ratovi i savezi nisu daleka priča za nas u Srbiji. Kada se veliki dogovaraju o carinama, to direktno utiče na cenu tehnologije koja stiže i do naših gazdinstava. Traktori i poljoprivredne mašine sve više zavise od električnih komponenti i hibridnih pogona, a svaka nova carinska barijera u EU se preliva na naše tržište. Ako EU štiti svoje tržište od kineskih vozila sa carinom od četrdeset pet odsto, to znači da će i tehnologija koju mi uvozimo biti skuplja ili uslovljena istim pravilima.

Posebno je zanimljiv potez ka Kanadi, gde su Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kanadski premijer Mark Karni pokrenuli inicijativu za stvaranje strateškog saveza. Kanada je početkom ove godine sklopila sporazum sa Kinom koji omogućava uvoz četrdeset devet hiljada električnih vozila iz Kine u Kanadu uz znatno sniženu carinsku stopu od 6,1 odsto. Sada se ispostavlja da najviše koristi od ovog sporazuma ima „Tesla", koja ponovo isporučuje električne automobile iz svoje fabrike u Šangaju u Kanadu.

Američkom predsedniku Donaldu Trampu ne dopada se ovaj mogući savez, pa je odmah zapretio višim carinama Evropskoj uniji. Ova nestabilnost stvara rizik za sve izvoznike u regionu koji zavise od stabilnih trgovinskih ruta. Ko će imati koristi ubuduće i kako će se odvijati trgovinska saradnja Kina-EU-Kanada-Kina, videćemo u 2027. godini, a možda i pre.

Turska kao upozorenje za sve izvoznike

Ni u našem komšiluku nema mira za auto-industriju i carine. Komisija Svetske trgovinske organizacije utvrdila je da dodatne carine koje je Turska uvela na električna i pojedina hibridna vozila krše pravila međunarodne trgovine. STO je 28. jula objavila izveštaj od sto dvadeset dve stranice u vezi sa sporom koji je pokrenula Kina povodom turskih poreza.

Komisija je preporučila Turskoj da svoje mere uskladi sa obavezama proisteklim iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini. Iako odluka ne nalaže Ankari da isplati odštetu Kini, poruka je jasna – jednostrane mere se više ne tolerišu lako. Ovo je lekcija za sve nas koji mislimo da možemo proizvoljno menjati uvozna pravila bez posledica. Svetska trgovinska organizacija polako vraća autoritet, ali procesi su spori i bolni za one koji naprave grešku.

Na kraju, sve se svodi na to da u velikoj igri globalne trgovine, male zemlje moraju biti posebno oprezne. Dok se EU, Indija, Kina i Kanada nadmudruju oko procenata i kvota, nama ostaje da pratimo kako će se ti talasi odraziti na cenu goriva, mašina i izvozne šanse. Trgovina je postala oružje, a carine su metci koji se ispaljuju unapred. Oni koji ne prate pravila igre, naći će se na meti pre nego što shvate da je rat već počeo.

Izvor: Biznis.rs, 20. septembar 2026.