Rača otvara vrata pčelarima: „Naš med" traži pet vrsta sirovine po ceni iznad tržišne

Dok se po selima Srbije već mesecima priča o tome kako med završava u bescenje, a pčelari razmišljaju da smanje broj košnica jer im se računica ne isplati, iz Rače stiže vest koja miriše drugačije. Pogon „Naš med" objavio je da mu treba sirovina — i to ne bilo kakva, već pet različitih vrsta meda, uz otkupnu cenu višu od one koja se trenutno nudi na otvorenom tržištu. Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) tu informaciju prenosi kao konkretnu priliku za sve koji su do sada lutali između preprodavaca, sumnjivih otkupljivača i nužde da boču meda nose na vašar.

Kako se dolazi do police u lancu

Da domaći proizvod uđe u veliki trgovinski lanac, u Srbiji je oduvek bila potrebna kombinacija upornosti, strpljenja i političke volje. Do sada su se u prodavnicama Idea, Roda i Mercator mogla naći samo pakovanja bagremovog meda od jednog kilograma pod brendom „Naš med" — usko grlo kroz koje je prolazio samo deo godišnje proizvodnje. Sve ostalo završavalo je na čekanju, po skladištima ili na berzi gde cena diktira onaj ko ima dublji džep.

Prelomni trenutak bio je sastanak predsednika SPOS-a i direktora pogona u Rači sa novom direktoricom trgovinskih lanaca. Bez tog razgovora, tvrdi SPOS, ne bi bilo ni proširenja asortimana. U celom procesu, naglašavaju iz Saveza, imali su jasnu podršku ministra poljoprivrede, što je ključno za razbijanje zida između malih proizvođača i krupnog kapitala. Ranije dogovorene aktivnosti da se domaći pčelari u većoj meri pojave na rafovima sada dobijaju prvu ozbiljnu realizaciju.

Bez političkog zaleđa, takvi dogovori kod nas često završuju u fioci. Ovaj put, čini se, neko je odlučio da stvar dogura do kraja.

Pet vrsta meda i tri nova pakovanja pred kraj septembra

Pogon u Rači ne traži samo bagremov med kao do sada — to je prva velika promena. Sada su pčelarima otvorena vrata za isporuku bagremovog, livadskog, suncokretovog i lipovog meda, kao i medljikovca. Pet vrsta sirovine znači da proizvođači koji godinama nisu imali kome da prodaju, na primer, lipov ili suncokretov med, konačno imaju gde da ga plasiraju po unapred utvrđenim uslovima.

Promena ne staje na vrsti meda — menja se i ambalaža. Od kraja septembra na rafovima bi trebalo da se pojave četiri proizvoda umesto dosadašnjeg jednog: livadski med od jednog kilograma, bagremov med od 500 grama i medljikovac od 250 grama, uz postojeći bagremov od kilograma. Manja pakovanja od 500 i 250 grama, logično, ciljaju gradske sredine i kupce koji žele da probaju više vrsta pre nego što se odluče za veću količinu.

SPOS je pozvao sve zainteresovane pčelare da se jave pogonu u Rači i ponude svoj med. Iz Saveza ističu da su otkupne cene dogovorene iznad trenutno tržišnih, što je rečenica koja se u srpskom pčelarstvu čuje izuzetno retko. Za jednog pčara koji broji svaki dinar oko nabavke matica, šećera i lekova, ta razlika može da znači razliku između proširenja pčelinjaka i odustajanja od posla.

Ipak, dok se najave ne pretvore u isporuke i zvanične cenovnike, treba zadržati rezervu. Poverenje se, kako to već biva u agraru, gradi sporo, a gubi brzo.

Šta ovaj model znači za srpsko pčelarstvo

Ono što se dešava u Rači nije samo komercijalni aranžman između jednog pogona i mreže prodavnica. To je, ako hoćete, demonstracija jednog modela koji bi mogao da se primeni na mnogo širem polju. Godinama slušamo priče o tome kako se med uvozi, kako se meša, kako domaći proizvođač jedva nalazi put do kupca uprkos činjenici da je srpski med po kvalitetu među cenjenijima u Evropi. Uključivanje ministra poljoprivrede u rešavanje lanca snabdevanja šalje poruku da država poljoprivredu više ne tretira kao statističku kategoriju u tabelama, već kao granu koja traži aktivno učešće u kreiranju tržišnih uslova.

Naravno, treba biti realan. Pogon u Rači ne može da apsorbuje svu proizvodnju u zemlji, niti je to i njegov posao. Ali on postavlja standard — kada jedan otkupljivač ponudi cenu iznad tržišne, to automatski stvara pritisak na sve ostale da koriguju ponude ili da ostanu bez dobavljača. To je zdrava konkurencija koja radi u korist proizvođača, a ne samo u korist prerade i trgovine. Poljoprivrednici nisu socijalni slučajevi kojima se pomaže iz milosrđa, već privrednici koji stvaraju dodatu vrednost i zaslužuju fer odnos za svoj rad.

Ako ovaj pilot projekat zaživi, nema razloga da se isti model ne primeni i na druge poljoprivredne proizvode — od malina, preko sira, do mesa. Rača bi, ukratko, mogla da postane mali poligon za veliku promenu u agrarnoj politici.

Lopta je sada na terenu izvršenja

Sve lepo zvuči dok je u najavi. Stvarna provera dolazi tek kada se livadski, bagremov, lipov, suncokretov i medljikovac nađu na policama Idea, Rode i Merkatora u najavljenom roku i u kvalitetu koji je dogovoren. Pčelari će isporučiti sirovinu — to nije sporno. Pitanje je da li će se dogovor o ceni poštovati do poslednjeg dinara, bez naknadnih korekcija i izgovora.

Ako sve bude kako treba, otvaraju se vrata za mnogo veće promene u odnosu države, trgovine i proizvođača. Ako ne, ostaće još jedna lepa vest u arhivi, koju će pčelari zaboraviti do sledeće sezone. Lopta je sada na terenu izvršenja, a ne na terenu obećanja.

Izvor: AgroFin, 20. septembar 2026.