Deveti sajam pčelara u Vranju otkrio plan za izvoz u Kinu i novu mašinu

Miris svežeg voska u Vranju bio je jači od bilo kakve zvanične izjave dok se otvarao deveti sajam. Okupili su se proizvođači da čuju šta država nudi, ali i da priznaju strah od nestanka pčela. Ministar Dragan Glamočić je bio tu, što pokazuje da sektor nije zaboravljen, barem na papiru. Ipak, pravi razgovori vođeni su u hodnicima, daleko od bine i mikrofona.

Zašto jug Srbije diktira tempo pčelarstva

Nije slučajno što se ova priča vodi baš na jugu, gde je registrovano više od 22.000 košnica samo na području grada. Za lokalne porodice to nije hobijsko bavljenje, već glavni oslonac koji održava domaćinstva tokom cele godine. Istorijski gledano, pčelarstvo je uvek bilo sigurna luka za seljaka, ali danas tradicija sama po sebi više ne garantuje opstanak.

Potrebna je nauka uz rame, jer stari načini više ne prolaze u vreme klimatskih promena. Ako pčela nestane, nestaje i deo naše poljoprivredne budućnosti, što učesnici nisu želeli da čekaju. Zbog toga zaštita pčelinjih društava postaje pitanje važno za čitav poljoprivredni sektor, a ne samo za ljubitelje meda.

Investicije, paraziti i tržište koje se menja

Jedan od najvećih izazova su promene vremenskih uslova koje direktno udaraju na džep proizvođača širom regiona. Ranije cvetanje biljaka i duži sušni periodi menjaju uslove paše, pa se događa da čak i snažna društva ostanu bez nektara. Pored klimatskih nedaća, posebna pažnja posvećena je i vari, parazitu koji predstavlja jedan od ozbiljnijih problema u savremenom pčelarstvu.

O savremenim metodama zaštite pčela govorio je dr Klaus Valner iz Nemačke, uz naglasak na redovno praćenje zdravstvenog stanja. On je insistirao na pravovremenim tretmanima i odgovarajućoj primeni registrovanih sredstava kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Na sajmu je ukazano i na značaj saradnje pčelara i poljoprivrednika prilikom primene sredstava za zaštitu bilja. Nepravilna upotreba pesticida može imati ozbiljne posledice po pčelinja društva, zbog čega je poštovanje propisa od velikog značaja.

Kada se spuste zavese sa sajma i kada se ministarska kola udalje od Vranja, ostaje pitanje šta od ovoga stiže do košnice u ataru. Investicija od 31 milion dinara u pogon „Naš med“ je solidan korak, ali pitanje je koliko će to oboriti cenu pakovanja za malog proizvođača. Priča o izvozu u Kinu zvuči obećavajuće već godinama, ali realnost je da sertifikati i logistika i dalje predstavljaju zid.

Dok se na terenu vodi borba sa prirodom i hemijom, ekonomske teme takođe su zauzele značajno mesto u predavaonicama. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović govorio je o mogućnostima širenja tržišta za domaći med. Razgovaralo se i o sledljivosti, deklarisanju i kontroli kvaliteta meda, kao i o mogućnostima jasnijeg isticanja domaćeg porekla proizvoda.

\n

Ne možemo više da čekamo da se tržište samo otvori, moramo aktivno da guramo naš med tamo gde ga cene, a Kina je prilika koju ne smemo da propustimo — Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije

\n

Šta ovo znači za pčelara na terenu

Ono što me kao urednika najviše brine je jaz između onoga što se priča u sali i onoga što se dešava na paši. Dr Klaus Valner je rekao svoje o vari, ali da li prosečni pčelar ima novca za ta registrovana sredstva koja su često skuplja? Saradnja sa poljoprivrednicima oko pesticida je ključna, ali dok ne bude kazni za one koji prskaju usred cvetanja, pričaće se o tome još decenijama.

Oznaka „100% iz Srbije“ je dobra stvar, ali samo ako država bude rigorozno kažnjavala one koji tu etiketu lepe na uvozni med. Organizatori su ocenili da je sajam prerastao u značajnu regionalnu manifestaciju koja povezuje pčelare, stručnjake, proizvođače opreme i potrošače. To je tačno, ali manifestacije ne pune košnice nektarom niti džepove dinarima na duže staze.

Potrebna je sistemska podrška koja traje duže od trajanja sajma, a ne samo prisustvo ministra na otvaranju. Pčelarstvo nije samo proizvodnja meda, već važan deo poljoprivrede od koje zavisi oprašivanje biljaka i očuvanje biodiverziteta. Svi to znaju, ali retko ko to zaista finansira na način koji menja stvarnost na terenu.

Zaključak

Vranje je pokazalo da ima volje i znanja, a sada je red na institucijama da pokažu da imaju i sluha. Ako se nastavi samo sa sajmovima bez konkretnih mera za zaštitu od pesticida i realnom podrškom izvozu, ostaćemo samo na lepim rečima. Pčela ne razume politiku, ona radi svoj posao, ali ako joj čovek ne olakša uslove, nema te mašine od 31 milion dinara koja će nadoknaditi nestanak društava.

Izvor: Agro TV, 19. septembar 2026.