Kada pčelar otvori košnicu krajem septembra i umesto teškog saća zatekne samo prazne ćelije, zna da ga zima čeka teža nego obično. Ovogodišnja priča o medu u Republici Srpskoj nije bila priča o berićetu, već o iscrpljujućoj borbi sa vremenskim nepogodama koje su neumoljivo brisale trud celog proleća. Dok su neki još uvek cepali vreće za bagremovu pašu, nebo se zatvorilo i donelo sušu koja je pokosila i pčele i živce njihovih vlasnika.
Vremenski haos koji menja pravila igre
Svaka poljoprivredna godina nosi svoje rizike, ali pčelarstvo je možda najosetljivije na promene koje se dešavaju u drugom delu sezone. Ono što je počelo kao obećavajući period za proizvodnju meda, završilo se kao ozbiljno upozorenje za sve proizvođače u regionu. Razlog leži u nagloj promeni vremenskih uslova koja je zatekla pčelinja društva u trenutku kada su trebala da stvaraju zalihe za prezimljavanje. Istorijski gledano, ciklusi suše se ponavljaju, ali njihova učestalost i intenzitet u poslednjih nekoliko godina postaju problem koji više ne možemo ignorisati.
Poljoprivrednici znaju da statistika ne znači mnogo kada ste suočeni sa suvim cvetom i nedostatkom nektara. Ove godine se to pokazalo tačnim na velikom delu teritorije Republike Srpske. Iako su početni podaci sugerisali da će sezona biti solidna, realnost na terenu je donela drugačiju sliku. Sada, kada se sezona zvanično zatvara, ostaje pitanje kako će se ovi uslovi odraziti na cenu meda i dostupnost kvalitetnog proizvoda na policama tokom zime.
Šta kažu brojke i iskustva sa terena
Podaci koji stižu iz Saveza udruženja pčelara Republike Srpske slikovito opisuju situaciju u kojoj su se našli proizvođači. Predsednik Saveza Darko Marković je za medije izneo detalje koji potvrđuju ono što se već šuška među pčelarima na sastancima. Prinosi su znatno varirali od područja do područja, što je uvek znak nestabilnosti u agroekosistemu. Na pojedinim stacionarnim pčelinjacima meda gotovo da nije bilo ni za ceđenje, što je za ozbiljnog proizvođača ekonomski udarac koji se teško nadoknađuje.
Situacija nije bila crna svuda, jer priroda retko bude jednako nepravedna prema svima. U Semberiji, kao i u okolini Banjaluke i još nekim krajevima, početak sezone doneo je solidne prinose bagremovog i lipovog meda. Međutim, ti džepovi dobre proizvodnje nisu mogli da nadoknade globalni pad prinosa uzrokovan kasnijim vremenskim uslovima. Drugi deo godine bio je veoma loš i pogodila nas je suša, što je direktno uticalo na konačan bilans.
Početak godine je u mnogim krajevima doneo veoma solidnu pašu i dobre prinose meda. Međutim, drugi deo godine bio je veoma loš. Pogodila nas je suša — Darko Marković, Predsednik Saveza udruženja pčelara Republike Srpske
Problem nije bio samo u slabijem unosu nektara tokom cvetanja kasnih medonosnih biljaka. Tokom sušnog perioda pčele su trošile ranije prikupljene zalihe, pa su pojedini pčelari morali dodatno da ih prihranjuju kako bi obezbedili dovoljno hrane za prezimljavanje. Ovo dodatno ulaganje u šećer ili pogače povećava troškove proizvodnje, čime se smanjuje ionako tanka margina profita. Suša je smanjila i dostupnost polena, koji je ključan za razvoj mladih pčela i stvaranje dugovečnih zimskih pčela.
Zbog toga još nije moguće proceniti u kojoj meri će ovogodišnje vremenske prilike uticati na prezimljavanje pčelinjih društava na proleće. Marković ocenjuje da je pčelarska godina u celini bila ispodprosečna, iako su pojedini pčelari na retkim lokacijama imali veoma dobre prinose, posebno tokom bagremove paše. Prema njegovim rečima, tamo gde su prve paše bile dobre, pčelari su ipak uspeli da proizvedu dovoljne količine meda za domaće tržište, ali je suša u drugom delu sezone pokvarila ukupan rezultat. Trenutna cena kilograma meda kreće se oko dvadeset pet KM, što je cifra koju kupci moraju da prihvate uz svest o kvalitetu.
Tržište, falsifikati i opstanak pčelara
Ono što zabrinjava više od same suše jeste stanje na tržištu koje prati ovakve situacije. Kada je ponuda domaćeg meda manja zbog loših vremenskih uslova, prostor za manipulacije postaje veći. Dodatni problem predstavlja i prisustvo falsifikovanog meda na tržištu, što, kako ističe Marković, ugrožava položaj domaćih proizvođača. Kupci često ne mogu da razlikuju pravi med od onog industrijski prerađenog, a cena postaje jedini argument, što nije u korist onih koji su uložili trud i vreme.
Ova situacija zahteva ozbiljniju kontrolu inspekcijskih organa i veću svest potrošača. Ako dozvolimo da falsifikati poplave tržište baš kada je domaća proizvodnja ugrožena prirodom, riskiramo da mnogi pčelari odustanu od ovog posla. Zdravlje pčela je direktno povezano sa zdravljem celokupne poljoprivrede, jer bez oprašivača nema ni voća ni povrća u količinama na koje smo navikli. Stoga, podrška pčelarima nije samo pitanje solidarnosti, već pitanje opstanka prehrambenog lanca.
Na kraju, ostaje nam da pratimo kako će se pčelinja društva probuditi narednog proleća. Ako su zalihe polena bile oskudne, možemo očekivati slabija društva koja će zahtevati još više pažnje i ulaganja. Poljoprivreda u regionu postaje igra sa vremenskim proročanstvima gde se greške skupo plaćaju. Istina je gorka kao što može biti i loš med, ali je moramo sagledati u oči ako želimo da sačuvamo ovaj tradicionalni zanat za generacije koje dolaze.
Izvor: Agro TV, 20. septembar 2026.
💬 0 comments