Švedski primer iz Upsale: Zašto naši poljoprivrednici ne smeju rušiti stare objekte

Kada vidimo stari traktor u njivi, većina pomisli na otpad ili metal za reciklažu. Isti taj refleks imamo i kada gledamo stare hale za smeštaj useva ili magacine iz prošlog veka. Međutim, jedan projekat u švedskom gradu Upsala upravo dokazuje suprotno na velikom primeru. Zgrada za koju se nekada smatralo da joj nema spasa pretvorena je u moderni kompleks pod imenom LUMI. Ovaj poduhvat pokazuje da se uz pametno planiranje mogu sačuvati resursi i smanjiti emisije, umesto da se sve ruši i gradi ispočetka.

Kontekst cirkularne ekonomije u gradnji

Priča o objektu LUMI nije samo arhitektonsko pitanje, već signal za sve koji upravljaju imovinom i resursima. Zgrada površine 22.000 kvadratnih metara izgrađena je sedamdesetih godina prošlog veka i njene instalacije su pripadale nekom drugom vremenu. Rušenje bi značilo odbacivanje ogromne količine materijala i takozvanog ugrađenog ugljenika koji je već emitovan tokom prve izgradnje. Projekat je za kompaniju Vasakronan osmislio biro Vajt Arkitekter sa jasnim ciljem očuvanja postojećeg. Umesto demoliranja, pristupilo se sveobuhvatnoj strategiji ponovne upotrebe objekta kako bi se udahnio novi život betonskoj konstrukciji. Ovo je odgovor na pritisak vremena da se građevinska industrija, baš kao i poljoprivreda, okrene održivosti.

Tehnički detalji i brojke koje govore

Rešenje je pronađeno u zadržavanju oko 80 procenata betonske konstrukcije i celokupnog temelja postojeće zgrade. Na tu postojeću betonsku kost dograđena su tri sprata sa laganim drvenim okvirom kako bi se dodatno povećala efikasnost objekta. Novi zastakljeni atrijum dovodi dnevnu svetlost duboko u unutrašnjost i formira zajednički ulaz u središtu lokacije. Niži prizemni nivo preuređen je tako da sadrži prodavnice i kafiće, čime se doprinosi življem izgledu ulice.

\n

Projekat je pošao od drugačijeg pitanja: da li je moguće sačuvati zgradu, a ipak stvoriti moderan i fleksibilan prostor visokog arhitektonskog kvaliteta — Projektni tim, Vasakronan

\n

Princip ponovne upotrebe primenjen je u celom objektu LUMI gde su materijali iz prethodne zgrade pažljivo demontirani i procenjeni. Cigle, gipsane ploče, staklene pregrade, ormari, radijatori i ventilacioni kanali ponovo su iskorišćeni ili renovirani i ugrađeni u novi objekat. Lim sa prvobitnog krova prerađen je u karakterističnu oblogu tornja lifta u dvorištu, što daje identitet novom fasadnom rešenju. Solarni paneli integrisani u krov i fasadu proizvode obnovljivu električnu energiju na samoj lokaciji.

Brojke ilustruju obim ovog poduhvata i mogu poslužiti kao merilo za slične projekte kod nas. U okviru projekta ponovo je upotrebljeno 12.450 kvadratnih metara gipsanih ploča što iznosi 110 tona materijala. Zadržano je 70 odsto vrata, kao i 99 odsto unutrašnjih staklenih pregrada u poslovnoj zgradi. Ponovo je upotrebljena polovina spuštenih plafona i 40 odsto tekstilnih podnih obloga iz originalne konstrukcije.

Analiza primene na naša gazdinstva

Lumijev uticaj na klimu procenjen je na približno 175 kg CO₂ ekvivalenta po kvadratnom metru za LCA faze A1–A5. Ovo je oko polovine emisije ekvivalentnog projekta novogradnje, što znači da je izbegnuto 3.700 tona emisije CO₂ u odnosu na novu zgradu sa drvenom konstrukcijom. Zadržavanje strukture je takođe skratilo period izgradnje, omogućavajući ranije useljenje u zgradu i doprinoseći finansijskoj održivosti projekta. Za naše poljoprivrednike ovo je ključna poruka o efikasnosti ulaganja.

Kada planiramo nove silose ili objekte za preradu, često preskačemo opciju renoviranja postojećih kapaciteta. Ovaj primer iz Upsale pokazuje da se 80 odsto betonske konstrukcije može iskoristiti uz modernizaciju. Naši stari magacini iz doba socijalizma često imaju solidnu nosivu konstrukciju koja trpi decenijama. Umesto rušenja i novog zaduživanja, adaptacija može doneti uštedu energije i materijala sličnu ovoj švedskoj. Kišnica se u LUMI projektu sakuplja u rezervoare i ponovo koristi za ispiranje toaleta, što je tehnologija lako primenljiva na našim gazdinstvima.

Postizanje ponovne upotrebe u ovim razmerama zahtevalo je nove načine rada i detaljnu evidenciju. Svaka postojeća komponenta je pregledana i katalogizovana pre nego što je novo rešenje detaljno modelovano. Dobijeni BIM model postao je jedina građevinska dokumentacija projekta, omogućavajući proces bez upotrebe crteža. Takođe je omogućio sprovođenje kontinuiranih klimatskih procena, čime se moglo pratiti kako različite odluke utiču na projekat tokom samog toka radova.

Zaključak

LUMI je osvojio 99 od 110 mogućih poena u sistemu LEED sertifikacije, čime je postao projekat sa najvišim brojem poena u Evropi ikada. Ovo nije samo trofej za arhitekte, već dokaz da se pametnim upravljanjem imovinom štedi novac i planeta. Naša poljoprivreda mora da nauči da ceni ono što već ima pre nego što posegne za novim kreditom. Štedljivost nije samo reč, to je način opstanka na terenu.

Izvor: EKO Kuća Magazin, 20. septembar 2026.