Dok većina poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji i dalje brine kako da pokrije osnovne troškove mehanizacije, đubriva i energenata, na makroekonomskom nivou otvaraju se vrata za značajne kapitalne investicije. Erste banka je juče, 21. septembra 2026. godine, zvanično prezentovala ponudu koja deluje gotovo previše optimistično za trenutne uslove poslovanja, ali su dokumenta potpisana. U pitanju je finansijski paket vredan 22 miliona evra, čiji je primarni cilj pokretanje digitalnih i klimatskih projekata, uključujući segment koji nas najdirektnije tiče – održivu poljoprivredu i modernizaciju agrarnog sektora.
Evropski fondovi i strategija Zapadnog Balkana
Ovaj potez ne treba posmatrati kao izolovanu akciju jedne banke koja želi da iskaže društvenu odgovornost, već kao deo mnogo šireg plana koji se priprema u Briselu. Program pod nazivom „Fond za inovacije i zelenu transformaciju za Zapadni Balkan" zvanično je pokrenut još 2025. godine, a ovo predstavlja prvi sporazum te vrste potpisan specifično za Republiku Srbiju. Cilj nije isključivo davanje novca, već dublja ekonomska integracija regiona sa Evropskom unijom i podrška procesu dekarbonizacije industrije i poljoprivrede.
Poljoprivreda se u ovom kontekstu više ne posmatra kao tradicionalna delatnost zasnovana samo na zemlji i radu, već kao sektor koji mora proći kroz zelenu tranziciju kako bi opstao na jedinstvenom tržištu. Istorijski gledano, ovo je sedma finansijska operacija između Evropske investicione banke i Erste banke od 2009. godine, što svedoči o dugoročnom poverenju i stabilnosti partnerstva. Međutim, pitanje koje ostaje visoko u vazduhu jeste koliko je naš agrar zapravo spreman da isprati ove stroge zahteve bez gušenja sitnijih proizvođača koji nemaju kapacitet za brzu transformaciju.
Mehanizam kredita i bespovratnih sredstava
Od ukupnog iznosa od 22 miliona evra, struktura finansiranja je precizno definisana kako bi se smanio teret na krajnje korisnike. Erste banka će plasirati kredit Evropske investicione banke u vrednosti od 20 miliona evra, dok je preostalih dva miliona evra obezbeđeno kao bespovratna sredstva Evropske unije. Ova sredstva su namenjena malim i srednjim preduzećima i kompanijama srednje kapitalizacije, što odmah sužava krug potencijalnih korisnika u poljoprivredi na ozbiljnije igrače.
Klimatska komponenta finansijskog paketa podržaće projekte u oblastima efikasnog korišćenja resursa i održive poljoprivrede, uključujući stočarstvo i ratarstvo. Zeleno finansiranje namenjeno je projektima kompanija koji doprinose borbi protiv klimatskih promena, na primer kroz uštedu energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Bespovratna sredstva EU, koja se obezbeđuju kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, omogućiće kompanijama koje dobiju zajmove u okviru ovog sporazuma da smanje iznos otplate za 10 odsto, što je značajna olakšica za povrat investicije.
Podrška održivom rastu koji predvodi privatni sektor od suštinskog je značaja za jačanje ekonomske otpornosti zemlje i njenu integraciju u tržište EU — Ričard Amor, direktor EIB za poslovanje u zemljama proširenja
Predsednica Izvršnog odbora Erste banke Novi Sad, Jasna Terzić, naglasila je da podrška preduzetnicima i kompanijama u njihovoj transformaciji predstavlja važan deo strategije banke. Ona je dodala da je institucija posebno ponosna jer je u pitanju prvi finansijski instrument ove vrste dostupan na srpskom tržištu, koji lokalnim preduzećima donosi inovativnu podršku. Finansiranje EIB-a za digitalne projekte podržaće ulaganja u inovativne proizvode i procese, istraživanje i veštačku inteligenciju.
Kombinovanjem zajma EIB-a i bespovratnih sredstava EU pomažemo srpskim preduzećima da dođu do povoljnog finansiranja za investicije, rast i jačanje konkurentnosti, uz podršku zelenijoj i otpornijoj privredi — Džulijan Vasalo, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji
Izazovi primene i realna slika agrara
Ovde moramo biti realni i skinuti ružičaste naočare kada gledamo na ovakve vesti iz Beograda. Iako iznosi od 22 miliona evra zvuče impresivno na papiru, u praksi se radi o sredstvima za srednje kapitalizovane kompanije, a ne za porodična gazdinstva od pet ili deset hektara. Ovo je novac za one koji već imaju promet, knjigovodstvo i kapacitet da pripreme složene projekte vezane za veštačku inteligenciju i uštedu energije. Za prosečnog rataru u Vojvodini ili voćara u Šumadiji, uslovi mogu delovati nedostižno bez dodatne tehničke pomoći i edukacije.
Komponenta bespovratnih sredstava uključuje i tehničku pomoć za Erste banku radi podrške kompanijama u pripremi finansijski održivih projekata, kao i za jačanje inovacionog ekosistema Srbije. Ovo je ključni deo slagalice jer sama novčana sredstva nisu dovoljna ako ne postoji znanje kako se piše projekat koji zadovoljava kriterijume zelene tranzicije. Jasna Terzić je istakla da ovo partnerstvo omogućava srpskim kompanijama da ubrzaju digitalizaciju, unaprede održivost i ojačaju svoju tržišnu poziciju.
Podsticanjem ulaganja u inovacije, zelene tehnologije i održivu poljoprivredu doprinosimo ne samo rastu kompanija, već i dugoročnoj konkurentnosti i otpornosti srpske privrede. Međutim, opasnost vreba u tome da se sredstva koncentrišu u rukama nekoliko velikih igrača, dok mali proizvođači ostaju po strani. Grupacija EIB je u 2025. godini potpisala 100 milijardi evra novih finansiranja, što pokazuje da je novca na evropskom nivou ima, ali je pitanje distribucije uvek najteži deo posla.
Šta ovo znači za budućnost sela
Na kraju dana, ovaj sporazum je signal da se poljoprivreda u Srbiji formalno usmerava ka visokotehnološkom i ekološki održivom modelu. To je put kojim mora ići ako želimo da izvozimo u Evropsku uniju bez carinskih i ekoloških barijera koje se najavljuju. Novac postoji, instrumenti su kreirani, a banke su spremne da plasiraju sredstva uz povoljnije uslove nego što je to bio slučaj ranije.
Pitanje nije da li će se ovo desiti, već ko će biti spreman da iskoristi ovu šansu pre nego što se fondovi potroše. Poljoprivreda više nije samo zemlja i traktor, već podaci, energija i efikasnost. Oni koji to shvate prvi, imaće korist od ovih 22 miliona evra, dok će ostali gledati kako se voz odvaja od perona.
Izvor: Biznis.rs, 21. septembar 2026.
💬 0 komentara