Retko se dešava da novac stigne na račun pre nego što traktor prvi put upali motor za jesenju setvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdilo je da je do sada u ovoj godini isplaćeno 84,8 milijardi dinara podrške. Ovaj iznos pokriva 82,5 odsto planiranih isplata po osnovu različitih podsticaja, što znači da je likvidnost u selu znatno bolja nego u prethodnim sezonama. Ipak, iza ove dobre vesti krije se nova obaveza koja zahteva pažljivo čuvanje svakog računa za repromaterijal.
Promena pravila igre u agrarnoj politici
Kada govorimo o subvencijama u Srbiji, istorija nas je naučila da strpljenje bude prva vrlina poljoprivrednika. Do sada se čekalo zatvaranje javnog poziva pa tek onda kretala isplata, što je često značilo da sredstva stignu kada su proizvođačima najmanje potrebna. Ove godine napravljena je suštinska promena u dinamici plaćanja koja menja navike decenijama unazad. Sredstva se isplaćuju odmah po prijemu i obradi zahteva, bez čekanja na završetak javnog poziva.
Ova promena dolazi u ključnom trenutku za ratarsku proizvodnju. Septembar je mesec kada se planiraju troškovi za jesenju setvu, a novac od države često služi kao startna kapitalna injekcija. Da su ova sredstva kasnila kao ranije, mnoga gazdinstva bi morala da uzimaju kredite ili da odlažu kupovinu kvalitetnog semena i đubriva. Brzina isplate sada direktno utiče na sposobnost domaćinstava da organizuju proizvodni ciklus bez velikih kašnjenja. Psihološki teret čekanja na državni novac godinama je gušio inicijativu na selu, ali ovaj potez deluje kao da je neko finalmente čuo glas onih koji rade u blatu i kiši.
Tehnički uslovi i obaveza pravdanja sredstava
Iza brojke od 84,8 milijardi dinara stoji ozbiljna administrativna procedura koja zahteva digitalnu pismenost. Zahtevi se podnose isključivo elektronski, putem sistema eAgrar, što eliminiše fizičke šaltere ali zahteva pristup internetu i poznavanje platforme. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva sa aktivnim statusom u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Oni koji nisu sredili status u registru ostali su van ovog kruga isplate bez obzira na realnu proizvodnju.
Ono što najviše brine proizvođače nije samo dobijanje novca, već uslov pod kojim se on dodeljuje. Izmenama pravilnika koje su stupile na snagu krajem februara tekuće godine, uvedena je obaveza da korisnici podsticaja opravdaju dobijena sredstva računima za kupljeni repromaterijal. Ovo znači da novac nije poklon već namensko sredstvo koje mora biti praćeno dokumentacijom. Uputstvo za pravdanje isplaćenih sredstava za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2026. dostupno je na portalu ePodsticaji i na sajtu Uprave za agrarna plaćanja.
Mnogi se pitaju šta se dešava ako nemaju sve račune ili su deo inputa nabavili na neformalan način. Detaljno objašnjenje postupka pravdanja isplaćenih sredstava naglašava rigoroznost kontrole. Država ovim potezom šalje jasnu poruku da želi da podsticaji ostanu u legalnom toku privređivanja.
Sredstva se isplaćuju poljoprivrednicima odmah po prijemu i obradi zahteva, bez čekanja na završetak javnog poziva, ali uz obavezu opravdavanja računima — Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Nedostatak fakture za gorivo ili đubrivo više nije sitna greška koju će neko prevideti uz kafu. Sistem sada povezuje svaki dinar pomoći sa konkretnim ulazom u proizvodnju, što zatvara vrata malverzacijama ali i otežava život onima naviknutim na sivu zonu.
Šta ovo znači za domaćinstva na terenu
Ova vest ima dve strane medalje koje moramo sagledati hladne glave. S jedne strane, likvidnost od 82,5 odsto planiranih isplata do septembra je ogroman napredak u odnosu na godine kada se čekalo do zime ili proleća. Poljoprivrednik danas ima novac da plati gorivo, servis mašina i zakup zemlje na vreme. To smanjuje pritisak na porodični budžet i omogućava da se proizvodni proces odvija bez stresnih pauza uzrokovanih nedostatkom gotovine.
S druge strane, obaveza pravdanja sredstava računima uvodi novi nivo birokratskog rizika. U srpskoj poljoprivredi još uvek postoji značajan deo prometa repromaterijala koji ne ide kroz formalne kanale. Kupovina đubriva od komšije ili razmena usluga bez fakture sada postaje problematična ako se ti inputi koriste za površine na koje se traži podsticaj. Ako poljoprivrednik ne može da dokaže poreklo utroška, postoji realna opasnost od vraćanja sredstava. Ovo zahteva od proizvođača da budu mnogo disciplinovaniji u vođenju evidencije nego ikada ranije.
Sistem eAgrar ne trpi greške, a status u Registru poljoprivrednih gazdinstava mora biti aktivan u momentu podnošenja zahteva. Oni koji su zanemarili administrativni deo posla, sada plaćaju cenu kroz izostanak podrške. Država očito želi da stimuliše formalizaciju tržišta inputa kroz ovaj mehanizam kontrole. Dugoročno, ovo će očistiti sektor od neprijavljenog poslovanja, ali kratkoročno može stvoriti probleme onima koji nisu spremni na promenu navika. Potrebno je da svako gazdinstvo odmah proveri da li ima svaki račun sačuvan u arhivi, jer će inspekcija sigurno tražiti papirni trag.
Zaključak urednika
Novac je stigao brže, što je za svaku pohvalu i olakšava život na selu u ovom trenutku. Međutim, ne zaboravite da svaki dinar iz ovih 84,8 milijardi nosi sa sobom obavezu čuvanja računa. Pamet u glavu i dokumentacija u fioci, jer kontrola će sigurno doći nakon setve.
Izvor: AgroFin, 22. septembar 2026.
💬 0 komentara