Gas ponovo divlja na berzama: šta čeka naše proizvođače ove zime

Dok naši ljudi još prebiraju po džepovima od poslednjeg otkupa žita, negde daleko na svetskim berzama kucaju sat za novu sezonu. Taj sat ne otkucava vreme, već cenu prirodnog gasa koji diktira koliko ćemo platiti za đubrivo na proleće. Ne radi se ovde o suvoparnim grafikonima, već o čistom opstanku onih koji hrane ovu zemlju. Onaj ko misli da je kriza prošla, grdno se vara jer zima tek dolazi sa svojim zahtevima.

Energetski haos pred vratima zime

Priča ne počinje danas, ali se lom upravo dešava sada u ovom trenutku. Kraj septembra dve hiljade dvadeset šeste godine trebalo je da bude vreme mira dok se magacini pune, ali realnost je drugačija i mnogo opasnija. Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko šezdeset devet odsto, što je daleko ispod petogodišnjeg proseka od osamdeset pet odsto. Taj jaz od šesnaest procentnih poena tera Evropu da jeca za dodatnim uvozom baš kada je tržište najtesnije. Dok se mi ovde pitamo da li da kupimo Ureu, Evropa se otima za tečni gas sa kupcima iz Azije. To je igra gde mali proizvođač uvek izgubi na kraju lanca snabdevanja.

Razlozi su ograničena globalna ponuda i relativno niske evropske zalihe, uz geopolitičke poremećaje koji utiču na snabdevanje energentima. Upravo zato gas ostaje jedan od najvećih rizika i za evropsku industriju đubriva, a samim tim i za naše proizvođače koji zavise od uvoznih inputa. Situacija nije samo statistika na papiru, već direktna pretnja rentabilnosti svakog gazdinstva koje planira đubrenje ozimih kultura. Kada veliki igrači na tržištu počnu da paniče, cene rastu brže nego što stigne vest do sela.

Brojke koje ne lažu, ali bole

Podaci koji stižu iz međunarodnih institucija crtaju sliku koja ne obećava smirenje tenzija na tržištu. Prema najnovijim podacima Svetske banke, njen indeks cena energije u avgustu porastao je osam celih osam odsto za samo mesec dana. Prirodni gas je u toj priči povukao najjači potez sa skokom od deset celih jedan odsto. Đubrivo je u avgustu pojeftinilo jedan celu devet odsto, ali taj mesečni pad dolazi nakon prethodnog snažnog rasta cena i ne treba da zavarava. Situacija na evropskom tržištu gasa dodatno se zaoštrava, jer su veleprodajne cene prirodnog gasa porasle više od sto četrdeset odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Pritisak se već vidi na cenama mineralnih đubriva, gde indeks cena Svetske banke u prvom kvartalu dve hiljade dvadeset šeste godine povećan je za više od dvanaest odsto. U martu su cene dostigle najviši nivo od dve hiljade dvadeset druge godine. Svetska banka procenjuje da bi njen indeks cena đubriva tokom ove godine mogao da poraste više od trideset odsto. Problem nije samo u ceni gasa, jer je trgovina đubrivom takođe ugrožena. Poremećaji na Bliskom istoku pogodili su transport kroz Hormuški moreuz. Kroz ovaj koridor u normalnim okolnostima prolazi oko dvadeset odsto svetskog izvoza tečnog gasa. Između dvadeset i trideset odsto globalnog izvoza đubriva takođe zavisi od ove rute.

\n

Poljoprivrednici mogu biti izloženi dvostrukom udaru: skupljem đubrivu i istovremenom rastu troškova goriva, transporta i drugih delova poljoprivrednog lanca — FAO, izveštaj o stanju tržišta

\n

To znači da tržište istovremeno trpi pritisak sa dve strane: skuplji je energent potreban za proizvodnju đubriva, dok su otežani i transport i međunarodna trgovina gotovim proizvodima i sirovinama. Oko polovine izvoza sumpora, koji je takođe važan za proizvodnju pojedinih mineralnih đubriva, takođe prolazi kroz ovaj kritični punkt. Svaki zastoj na tom putu znači skuplju cenu na našoj kapiji.

Šta ovo znači za srpskog proizvođača

Ovde moramo biti potpuno iskreni bez ulepšavanja stvarnosti. Naša poljoprivreda nije ostrvo, iako se ponekad tako ponašamo u svojim očekivanjima. Kada Svetska banka najavljuje rast indeksa cena đubriva za više od trideset odsto, to se u lokalnoj prodavnici poljoprivredne apoteke ne preslikava uvek istog dana, ali stigne sigurno. Prirodni gas je ključni input u proizvodnji amonijaka, od koga se proizvode najvažnija azotna đubriva. Zato rast cene gasa povećava troškove proizvodnje azotnih đubriva, a preko njih i troškove proizvodnje pšenice, kukuruza i drugih kultura. Najizraženiji rast zabeležen je kod uree, koja je osnova za mnoge naše ratarske proizvođače.

Najveći problem za poljoprivredu jeste to što se posledice visokih cena đubriva ne moraju odmah videti. Kada đubrivo postane preskupo, proizvođači mogu da smanje količinu koju primenjuju, promene tehnologiju proizvodnje ili se odluče za kulture koje zahtevaju manje inputa. FAO upozorava da čak i relativno malo smanjenje upotrebe đubriva u pojedinim proizvodnim sistemima može dovesti do znatnijeg pada prinosa. Zato je ova organizacija još u maju upozorila da bi nedostatak i poremećaji na tržištu đubriva mogli da utiču na prinose i ponudu hrane tokom druge polovine dve hiljade dvadeset šeste i tokom dve hiljade dvadeset sedme godine.

Globalna poljoprivredna potrošnja mineralnih đubriva dostigla je dve hiljade dvadeset četvrte godine oko sto devedeset sedam miliona tona hraniva. Prethodna velika energetska i đubrivarska kriza već je pokazala šta se događa kada cene naglo porastu. Između dve hiljade dvadeset prve i dve hiljade dvadeset druge svetska upotreba mineralnih đubriva pala je pet celih sedam odsto, na sto osamdeset sedam miliona tona. Taj pad se ne dešava bez posledica po finalni prinos, a srpski seljak će biti taj koji će morati da balansira između uštede i rizika od smanjenog roda. Poskupljenje đubriva danas može postati problem sa količinom i cenom hrane tek nekoliko meseci kasnije, kada stigne naredna žetva.

Zaključak urednika

Ne treba biti prorok da bi se videlo da nas čeka naporna sezona gde će se svaki dinar morati okrenuti više puta pre nego što se potroši. Ipak, istorija nas uči da se poljoprivreda uvek nekako vrati u ravnotežu, samo pitanje je ko će sve preživeti do tada. Oni koji budu imali informaciju na vreme i rezervu za inpute, imaće šansu da održe proizvodnju, dok će ostali morati da se snalaze kako znaju.

Izvor: AgroSmart, 21. septembar 2026.