Banja Luka u decembru postaje mesto gde se rešava pitanje srpske poljoprivrede — bez foliranja

Kada sam prvi put čuo za Forum „Horizons of Innovation", pomislio sam da je još jedna u nizu konferencija gde će pametni ljudi držati predavanja o nečemu što niko živ ne primenjuje. Onda sam zavirio u brojke i shvatio da grešim. Treći po redu međunarodni forum te vrste otvara se 1. decembra 2026. godine u Banjoj Luci, a Srbija u tome ne stoji sa strane kao gledalac — stoji kao partner sa Institutom BioSense iz Novog Sada. Posle Osijeka i Novog Sada, regionalna turneja nastavlja ka zapadnom Balkanu, sa Podgoricom koja već čeka 2027. godinu. Registracija je besplatna, ali mesta ima koliko i dobrog semena u sušnoj godini.

Put koji je počeo bez pompe, a danas spaja 29 zemalja

Nije ova priča počela juče. Prethodna izdanja Foruma prošla su kroz Osijek i Novi Sad, okupivši ukupno 420 učesnika iz 29 zemalja uz više od 160 održanih sastanaka i preko 40 uključenih koorganizatora. To nije statistika koja se skupi na konferenciji gde ljudi sednu, popiju kafu i odu kući — to je brojka koja govori o mreži koja diše.

Centralna tema ovogodišnjeg izdanja nosi naslov „Evropa se menja — da li su inovacioni ekosistemi spremni", a moto glasi „Oblikujemo budućnost inovacija u Evropi: povezujemo ideje, stvaramo uticaj". Zvuči kao da je neko u Briselu smišljao naziv, ali suština je daleko konkretnija. Glavni organizator, novosadski MOZAIK Hub, godinama gura ideju da nauka mora sići sa fakultetskih hodnika i ući u radionice, njive i staje.

Na terenu se to prevodi jednostavno — ili ćemo konačno povezati institut sa seljakom, ili ćemo nastaviti da plaćemo skupo uvozno znanje koje nam je pred nosom. Za poljoprivrednike koji čitaju ove redove, to nije apstrakcija. To je razlika između prinosa koji zavisi od sreće i prinosa koji zavisi od podatka.

Šta konkretno nudi decembarski forum

Program koji je najavljen nije klasična konferencija u stilu „slušajte nas i klimaju glavom". Umesto dosadnih prezentacija, organizatori su zamišljeli moderisane razgovore, otvorene diskusije, predstavljanja ideja, praktične demonstracije i unapred zakazane bilateralne sastanke. Za nekoga ko je navikao na bela platna i lasere pokazivača, ovo zvuči revolucionarno. Za nekoga ko želi da sutra na njivi primeni nešto novo — zvuči kao jedina smislena forma.

Posebno mesto u programu zauzima veštačka inteligencija u praksi, demonstrirana kroz rešenja koja učesnici mogu neposredno da isprobaju i o kojima mogu da razgovaraju sa razvojacima. Uz to, Zeleni sto lidera okuplja predstavnike institucija iz regiona koji se bave zelenom tranzicijom — što je tema od koje naši poljoprivrednici beže kao đavo od tamjana, plašeći se novih obaveza bez jasne koristi.

\n

Najvažnija vrednost Foruma za učesnike jeste mogućnost da u jednom danu dođu do znanja, kontakata i prilika za saradnju do kojih se inače stiže mesecima. Ovde mogu da predstave svoje ideje i rešenja, provere ih sa stručnjacima, pronađu partnere za nove projekte i razgovaraju sa ljudima koji donose odluke ili traže konkretna znanja i tehnologije — dr Biljana Viduka, predsednica MOZAIK Huba i glavna organizatorka Foruma

\n

Pored BioSense-a iz Srbije, partneri foruma su i Univerzitet Neapolis Pafos sa Kipra, Interreg VI-A IPA program Hrvatska–Bosna i Hercegovina–Crna Gora, Udruženje srpskih istraživača, Asocijacija za unapređenje nauke i tehnologije iz BiH i crnogorski naučno-tehnološki hub epiSTEMe. Tu je i UNIDO SMIC, Evropska mreža preduzetništva (EEN) i Mreža evropskih centara za digitalne inovacije (EDIH), uz podršku fakulteta iz Banje Luke i novosadskog Digitalnog inovacionog haba ONEX. Ukupno je uključeno oko 30 koorganizatora iz regiona i Evropske unije.

Do sada je registrovano 115 učesnika iz 22 zemlje, a prijave traju do 17. novembra 2026. godine. Broj mesta je ograničen, a informacije su dostupne na zvaničnoj platformi za povezivanje. Besplatno je — ali samo za one koji se potrude da se prijave na vreme.

Za srpskog poljoprivrednika ovo je više od konferencije

Prisustvo Instituta BioSense kao partnera nije dekoracija. To je najveći regionalni centar za biosenzore i digitalnu poljoprivredu, smešten u Novom Sadu. Kada ta institucija stane iza regionalnog foruma, to znači da se biosenzori, precizna poljoprivreda i algoritmi za prognozu prinosa više ne drže u laboratorijama kao pokazni primerci za foto-aparat — oni idu na tržište.

Ovo je signal koji sam čekao godinama. Veštačka inteligencija u srpskom agraru više ne služi samo da studenti napišu diplomski rad. Danas se preko nje optimizuje svaki prolaz traktora, svaki gram đubriva, svaka litra vode za navodnjavanje. Seljak koji danas ne razume zašto mu dron snima njivu, za pet godina neće razumeti zašto mu komšija bere duplo više kukuruza sa istog zemljišta.

Ali hajde da budemo iskreni do kraja. Domaći poljoprivrednik je često oprezan prema novotarijama koje mu neko donese sa strane. Nije to zaostalost — to je zdrav razum čoveka koji zna da svaka greška plaća iz sopstvenog džepa. Zato je Zeleni sto lidera odličan format: predstavnici institucija sedaju za isti sto sa privredom i otvoreno razgovaraju o preprekama. Propisi koji se menjaju preko noći, nedostatak jasnih informacija, strah od nepoznatog — sve su to realni razlozi zašto inovacije na papiru ne stižu do oranice.

Tu na scenu stupa partnerski odnos sa Interreg VI-A IPA programom koji spaja Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Poenta je jasna — granice ne smeju biti kočnica za transfer znanja u regionu koji ima isti jezik, iste probleme i slične njive. Ako to ne iskoristimo, propustićemo još jedan voz koji ne staje često.

Inovacija koja ne donosi profit ili ne smanjuje troškove na njivi jeste samo trošak. Ovaj forum je prilika da se u jednom danu dobije znanje, kontakti i partnerstva koja bi se inače skupljala mesecima. Za srpskog poljoprivrednika koji razmišlja pet godina unapred, to je ulaznica koju vredi uzeti u ruke.

Banja Luka će 1. decembra biti mesto gde se proverava da li smo spremni za evropske tokove ili ćemo i dalje kaskati. Registracija je otvorena do 17. novembra, mesta ima malo, a potreba za znanjem je velika. Ko propusti ovaj voz, neka se ne žali što mu komšija bere kukuruz sa pola hektara manje zemlje, a ubire duplo.

Izvor: AgroSmart, 22. septembar 2026.