Lavanda i smilje: Zlatni rudnik na njivi ili zamka za neoprezne poljoprivrednike?

Svi u agrarnom sektoru pričaju o lavandi i smilju kao o najbržem putu do bogatstva na njivi od svega pola hektara. Međutim, retko ko pominje koliko se gazdinstava ugasi i nestane pre nego što uopšte stigne do prvog ozbiljnijeg otkupa. Dok se na papiru prihodi ovog sektora penju vrtoglavo, stvarna slika na terenu pokazuje da je ovo posao isključivo za hrabre i strpljive, a ne za one koji traže laku zaradu bez dubokog znanja i pripreme.

Prirodni potencijal nasuprot surovoj realnosti proizvodnje

Naša zemlja poseduje sve što je priroda mogla da ponudi za gajenje lekovitog i začinskog bilja, od raznolikog reljefa do onog krševitog zemljišta gde kukuruz ne bi ni nikao. Upravo na tim parcelama, koje mnogi smatraju neisplativim za klasično ratarstvo, biljke poput smilja sintezuju najkvalitetnija etarska ulja zbog velikog broja sunčanih dana. Globalna farmaceutska i kozmetička industrija traže ove sirovine više nego ikad, što stvara privid da je plasman zagarantovan čim se seme baci u zemlju.

Međutim, iza te idilične slike krije se surova realnost koja zahteva ozbiljan kapital i još ozbiljnije znanje. Početnici često ne uračunaju da berba i plevljenje ovih kultura zahtevaju mnogo ljudskih ruku, a radne snage u selu sve manje. Takođe, trenutak berbe i način sušenja nisu stvar nagađanja već precizne nauke, jer pogrešan postupak može drastično da smanji procenat aktivnih materija i vrednost cele godine truda. Bez adekvatne mehanizacije i stručnog kadra, najava o lakom profitu postaje samo mit.

Finansijski bilans: Kada prihodi rastu, a profit nestaje

Podaci bonitetne kuće CompanyWall za period od tri godine unazad daju nam hladan tuš na sva optimistična očekivanja koja se mogu čuti na poljoprivrednim sajmovima. U Srbiji je registrovano devedeset četiri preduzetnika i firme koje se bave ovom delatnošću, ali šokantno je da je svega dvadesetak njih zaista aktivno i prikazuje prihode u svojim bilansima. Ostali postoje samo na papiru, verovatno kao pokušaj koji nije zaživeo ili kao rezervna opcija koja nikad nije iskorišćena.

Ukupni prihodi sektora su porasli za skoro pedeset odsto od dve hiljade dvadeset treće godine, što deluje impresivno na prvi pogled. Stižemo do cifre od četiri stotine pedeset devet miliona dinara u prošloj godini, ali rashodi su rasli praktično istim tempom zbog poskupljenja goriva, sirovina i rada. Zbog toga profitna margina ostaje tanka kao papir, pa rast obima proizvodnje ne znači automatski i veću zaradu za proizvođača. Neto dobit celog sektora u dve hiljade dvadeset petoj godini iznosila je svega milion i po dinara, što je drastičan pad u odnosu na sedam i po miliona iz prethodne godine.

\n

Mali proizvođači teško pokrivaju fiksne troškove opreme i ulaganja u zasade bez unapred ugovorenog otkupa — Analiza poslovanja sektora

\n

Ova konstatacija najbolje opisuje zašto je četrnaest firmi završilo 2025. godinu u gubitku, dok je samo dvanaest uspelo da ostane u plusu. Kada se ovoliki trud svede na ovako malu zaradu na nivou cele grane, jasno je zašto mnogi odustaju nakon prve loše sezone ili promene otkupne cene. Rizik je preveliki za one koji nemaju finansijski jastuk.

Tržišna koncentracija: Nekoliko igrača drži ključeve industrije

Koncentracija moći u ovom sektoru je izuzetno visoka, što govori da uspeh nije ravnomerno raspoređen među svim učesnicima. Tri vodeće firme, među kojima su Live Natural iz Niša, SPZ Natura Balcanica i Big Hunter, ostvaruju više od četiri petine ukupnih prihoda cele industrije. Samo kompanija Live Natural je u prošloj godini generisala sto devedeset četiri miliona dinara prihoda, što je više nego sve ostale manje firme zajedno.

Najveći skok zabeležila je SPZ Natura Balcanica koja je utrostručila prihode na sto sedamnaest miliona dinara, dok je Big Hunter ušao u pun kapacitet sa sedamdeset miliona prihoda. Ovi igrači se nalaze u regionima sa tradicijom poput Niškog, Aleksinačkog, Mačvanskog i Raškog okruga, gde postoji infrastruktura za otkup i preradu. Za malog proizvođača van ovih krugova, ulazak na tržište bez ugovora je gotovo siguran put ka gubitku od nekoliko miliona dinara. Država i udruženja moraju da rade na povezivanju malih proizvođača sa ovim velikim igračima kako bi se smanjio rizik od fluktuacije cena koji trenutno guši profit.

Zaključak urednika

Ovi podaci nam šalju jasnu poruku da lekovito bilje nije spas za svakog domaćina koji ima slobodan hektar zemlje. Potrebna je ozbiljna organizacija, pristup mehanizaciji za preradu, i što je najvažnije, garantovani otkup pre nego što zasadi počnu. Ne verujte slepo pričama o lakom bogatstvu iz prirode dok ne vidite potpisan ugovor o otkupu i ne izračunate troškove ručne berbe. Lekovito bilje jeste šansa za Srbiju, ali samo za one koji su spremni da rade pametnije, a ne samo napornije od komšije koji gaji kukuruz.

Izvor: Biznis.rs, 22. septembar 2026.