Kada stanete usred voćnjaka u čačanskom kraju ovog septembra, prizor vara oko neupućenih. Grane se lome pod teretom ploda, vazduh je težak od mirisa zrele koštice, ali na licima vlasnika nema osmeha zadovoljstva. Septembar 2026. godine zapisan je kao paradoks punih kesa i praznih džepova naših voćara. Dok se sorte Stenlej i Čačanska rana beru u punom jeku, tišina u zadružnim domovima govori više od bilo koje zvanične statistike. Ovo nije samo priča o vremenskim neprilikama, već o sistemu koji ostavlja proizvođača na cedilu tačno na mestu gde bi trebalo da počne da zarađuje.
\n\nSuša koja menja pravila igre na terenu
\n\nIako stručnjaci procenjuju da bi ova godina mogla biti rekordna za šljivu, kao i za većinu voćnih vrsta u našoj zemlji. Klima je odlučila da diktira svoje uslove. Visoke temperature i suša nisu samo pomerile početak berbe, već su usporile sazrevanje i na pojedinim parcelama drastično uticale na veličinu i kvalitet ploda. Srbija raspolaže sa više od pedeset miliona stabala šljive, što je ogroman potencijal koji bi trebalo da bude naš adut na svetskom tržištu. Međutim, kada suša udari pred samu berbu, udeo šljive prve klase se smanjuje, a time pada i mogućnost za ostvarivanje bolje otkupne cene. Istorijski gledano, oslanjali smo se na količinu, ali nova klimatska realnost zahteva da se fokusiramo na kvalitet i preradu. Bez toga, svaki rekordan rod postaje teret umesto prihoda za domaćinstvo.
\n\nMatematika koja ne ide u korist proizvođača
\n\nNa terenu, matematika je nemilosrdna i ne trpi političke parole koje se čuju s televizora. U čačanskom kraju, jednom od najpoznatijih područja za proizvodnju ovog voća, proizvođači se suočavaju sa cenama koje jednostavno nemaju smisla u odnosu na uloženi rad. Trenutna otkupna cena šljive kreće se između 20 i 25 dinara po kilogramu, dok je nadnica radnika za berbu skočila na oko 6.000 dinara. Kada saberete troškove održavanja voćnjaka, prskanja i rezidbe, postaje jasno zašto su ljudi očajni i spremni da odustanu. Velika količina ploda ne znači nužno i dobru zaradu, posebno kada tržište diktira uslove pod kojima se gubi na svakom ubranom kilogramu.
\n\n\n\n\nOve godine jedini problem je otkup, odnosno niska otkupna cena, koja ne može da pokrije ni troškove branja, a kamoli održavanja voćnjaka, prskanja i rezidbe. Sada je otkupna cena šljive između 20 i 25 dinara po kilogramu, dok je nadnica radnika oko 6.000 dinara — Ljubomir Todorović, proizvođač
\n
Ovakva situacija tera ljude na radikalne poteze koje nisu planirali kada su sadili stabla pre decenije. Umesto da šljivu prodaju kao svežu robu i ostvare profit, mnogi su prinuđeni da je prerade u rakiju, jer je to jedini način da sačuvaju vrednost proizvoda. U Srbiji se oko 80 odsto proizvedene šljive preradi u rakiju, dok se ostatak suši, zamrzava ili prodaje svež na pijacama. Ovo pokazuje ogromnu zavisnost našeg voćarstva od jednog proizvoda, što je rizik koji dugoročno ne možemo da priuštimo kao država.
\n\n\n\n\nVeliki deo roda ćemo staviti u rakiju, pokupićemo rakiju. Nema račun da se plati. Mada, mogla bi ova kvalitetna šljiva i da se suši, dobra je i za sušenje — Ljubomir Todorović, proizvođač
\n
Strategija prerade kao izlaz iz začaranog kruga
\n\nStručnjaci smatraju da veća prerada može biti jedno od ključnih rešenja za plasman velikih količina roda, ali to zahteva strategiju, a ne stihiju. Institut za voćarstvo u Čačku već godinama upozorava na potrebu za diversifikacijom proizvoda od šljive kako bi se smanjio rizik. Sušena šljiva predstavlja proizvod sa većom dodatom vrednošću i dužim rokom trajanja, što bi moglo da stabilizuje prihode proizvođača u godinama kada je otkupna cena sveže robe niska. Potrebno je da se jedan deo proizvođača preorijentiše na sušenje, ali i da se mnogo više propagira potrošnja sveže i suve šljive na domaćem tržištu.
\n\n\n\n\nSušena šljiva može biti jedno dobro rešenje za izlazak iz ovakvog problema, ne ove, već i svih narednih godina, da se jedan deo proizvođača preorijentiše na sušenje šljive, da idemo u tom pravcu i da se mnogo više propagira i sama potrošnja sveže šljive, i sveže i suve šljive — Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku
\n
Pored prerade, neophodno je da se suočimo sa klimatskim promenama koje postaju glavni faktor rizika za svaku sezonu. Stručnjaci naglašavaju da bi podsticaji trebalo da obuhvate i mere za ublažavanje posledica ovih promena, jer suša pred berbu može da poništi trud uložen tokom cele godine. Država ne može da kontroliše kišu, ali može da pomogne u finansiranju sistema za navodnjavanje ili osiguranja koje bi pokrilo gubitke usled vremenskih nepogoda. Bez ovih mera, svaka naredna godina nosi isti strah od neizvesnosti koji koči svaku investiciju u voćnjake.
\n\nKao neko ko decenijama prati agrarnu politiku Srbije, moram da kažem da nas ovo zatiče previše često nespremne na realnost. Imamo pedeset miliona stabala, imamo kvalitetnu sortu, imamo ljude koji znaju da rade, ali nemamo sistem koji štiti onoga ko proizvodi hranu. Kada cena od 25 dinara ne pokriva ni berbu, to nije tržišna igra, to je urušavanje poverenja između države i sela. Poljoprivrednici nisu socijalni slučajevi kojima treba deliti pomoć na jesen, oni su privrednici koji treba da žive od svog rada tokom cele godine. Ako nastavimo da ignorišemo potrebu za modernom preradom i zaštitom od klime, ostaćemo zarobljeni u začaranom krugu jeftine sirovine i skupe rakije koju teško plasiramo.
\n\nOva berba 2026. godine treba da bude poslednje zvono za uzbunu pre nego što bude kasno za oporavak. Ili ćemo naučiti da vrednujemo šljivu kroz preradu i zaštitu, ili ćemo gledati kako se voćnjaci zapuštaju jer se isplati samo seći stabla. Narodu u ataru ne treba sažaljenje, treba im cena koja pokriva hleb i dostojanstven život.
\n\n\n\n
Izvor: Agro TV, 22. septembar 2026.
💬 0 komentara