Septembar 2026. uveliko je počeo, a slika sa njiva svuda je ista — klip kukuruza koji je stigao jedva do polovine, ili ga uopšte nema. Avgust koji je upravo za nama, za dlaku je izmakla titula najsušnijeg meseca u istoriji meteoroloških merenja kod nas. Institut za meteorologiju u Beogradu objavio je analizu koja ne ostavlja mnogo prostora za utehu, ali ostavlja dovoljno za delovanje — ako neko hoće da ga čuje.
Kad nauka potvrdi ono što seljak odavno zna
Još 2022. godine isti institut je u studiji koja je pokrila period od 1950. do 2022. pokazao da su letnje suše u Srbiji danas dvostruko češće nego u drugoj polovini prošlog veka. Sad su stigli novi podaci, a slika je postala još jasnija — trend se ne samo nastavlja, nego se i pojačava.
Analiza obuhvata tri uzastopna leta — 2024, 2025. i 2026. — i sva tri su ekstremno sušna na gotovo celoj teritoriji Srbije. Jedini izuzetak u ovom nizu je 2023. godina, koja je bila bliža višegodišnjem proseku. Ali pre i posle nje, na mapi dominira crvena boja, boja suše.
Za analizu je korišćen SPEI indeks, standardizovani pokazatelj koji kombinuje padavine i evapotranspiraciju. Fokus je bio na period mart-avgust, jer upravo tada prolaze najosetljivije faze razvoja poljoprivrednih kultura. Letnji meseci, jul i avgust, pokazuju konzistentno kretanje ka sve suvljim uslovima — upravo onim koji su najpogubniji za kasne useve, posebno kukuruz.
Istorija koja se čita kao upozorenje
Pogled na meteorološku arhivu Srbije otkriva koliko se klima zaista promenila. U prvoj polovini dvadesetog veka crvena boja se na mapi suša pojavljuje tek sporadično. Pedesetih godina sušni period pogodio je gotovo pola Evrope, ali je i to bio izuzetak, a ne pravilo. Sve do devedesetih izdvajaju se samo još dva ekstremna događaja — 1963. i 1983. — i oba su bila ograničena uglavnom na Vojvodinu, nisu zahvatala celu zemlju.
Onda počinje obrt koji se više ne može ignorisati. Jake i ekstremne suše obeležile su 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017. i 2022. godinu. Tom nizu sada se zvanično pridružuju i 2024, 2025. i 2026. Razlika je očigledna i bez ikakve statističke obrade — nekadašnji sušni periodi bili su izuzeci, danas su pravilo.
Od 2021. nadalje, najtamnije plave boje — koja označava ekstremno vlažne uslove — gotovo da nema nigde u Srbiji. Umesto toga, dominira crvena — dr Vladimir Đurđević, Institut za meteorologiju u Beogradu
Ovo nije samo meteorološka opservacija. Ovo je signal da se sistematski menja ono što smo navikli da smatramo normalnim. Kada naučnik kaže da ekstremno vlažni periodi praktično nestaju sa mapa, to je ekvivalent onoga što seljak vidi kad mu njive propadaju — samo prevedeno na jezik brojki.
Kiše ima, ali ne tamo i ne kada treba
Jedna od najvažnijih stvari koje analiza pokazuje nije ukupna količina padavina, nego njihova raspodela. Prosečna godišnja količina kiše u Srbiji, gledana kao statistička celina, ostaje tu negde — bez dramatičnog pada ni porasta. Ali kada ta kiša padne, to se drastično promenilo.
Danas se dešava da se za kratko vreme izruči mnogo kiše, pa onda nastupi dugotrajan sušni period. Takva raspodela je zapravo gora od ravnomerno smanjenih padavina, jer biljke ne mogu da iskoriste vodu koja padne u pljuskovima. Ona brzo ode u oticaje i podzemne vode, umesto da se zadrži u zemljištu gde je usevima potrebna.
Poljoprivrednici ovo znaju iz prve ruke, bez ijedne analize. Posle jednog jakog pljuska zemlja je suva već za dan-dva, a usevi nastavljaju da pate kao da kiše nije ni bilo. Ovakva neravnomerna raspodela padavina posledica je dugoročnog zagrevanja, koje menja cirkulaciju atmosfere i ponašanje vazdušnih masa iznad našeg podneblja. Reč je o procesu koji se više ne može objasniti prirodnom varijabilnošću, ma koliko neko želeo da uteši sebe i svoje komšije.
Šta tri sušna leta znače za njivu i stočni fond
Ovo nije apstraktna meteorološka rasprava. Ovo je priča o rodu, ceni hrane i sudbini porodica koje žive od zemlje. Kukuruz, naša dominantna žitarica, upravo u julu i avgustu prolazi kroz faze nalivanja zrna — tačno kada su suše najintenzivnije. Kad kukuruz ostane bez vlage u tom kritičnom periodu, prinos može da padne i za pedeset procenata, čak i kad usev na prvi pogled deluje zdravo.
Manje od pet procenata obradivih površina u Srbiji ima sistemsko navodnjavanje. To znači da naše oranice gotovo u potpunosti zavise od kiše — a kiša je sve nepouzdanija. Dok zemlje EU decenijama grade irigacione sisteme, mi još raspravljamo o tome da li nam treba nacionalni program navodnjavanja. Podaci poput ovih trebalo bi da budu kraj te rasprave, ali iskustvo kaže da se kod nas rasprava ne završava argumentima, nego tek kad neko ostane bez roda.
Praktično, ovo znači da srpskog poljoprivrednika čeka teška odluka u narednim sezonama. Ko nastavi da seje iste kulture na isti način, taj preuzima rizik koji raste iz godine u godinu. Suncokret, soja, sirak — kulture koje bolje podnose sušu — više nisu opcija za entuzijaste, nego nužda za one koji žele da opstanu.
Prilagođavanje nije opcija za neku buduću vladu ili neku buduću generaciju — to je posao koji mora da počne sad, dok još imamo šta da prilagodimo
Setvena struktura mora da se menja, a to zahteva ozbiljnu podršku države kroz premije, osiguranje useva i pristup novim sortama prilagođenim sušnim uslovima. Ne smemo ni da zaboravimo stočarstvo, koje je direktno zavisno od krmnih kultura. Suša smanjuje ne samo zrno, nego i kabastu stočnu hranu, pa pritisak prelazi sa njiva na štale. Svaka nova sušna godina dodatno prazni sela i tera ljude sa zemlje, a to je demografski gubitak koji se više nikada ne može nadoknaditi.
Zaključak: brojke su jasne, vreme za odluke je sad
Tri sušna leta zaredom nisu anomalija — to je nova klimatska normalnost. Naučnici su to dokumentovali, brojke su jasne, a poljoprivrednici to svakodnevno osete na svojim njivama. Pitanje više nije da li nam se klima menja, nego koliko brzo ćemo se prilagoditi. Oni koji to shvate na vreme, imaće šta da uberu. Oni koji nastave po starom, neka ne čekaju da im treća sušna jesen bude i poslednja.
Izvor: Agromedia, 28. septembar 2026.
💬 0 komentara