Italijansko sunce spržilo salatu i paradajz — posledice već putuju ka srpskim tezgama

Kad u Lombardiji mesecima ne padne ni kap kiše, a temperatura svaki dan prebaci trideset pet stepeni, prvo stradaju oni usevi koji su oduvek voleli vlagu i hladnoću. Zelena salata i paradajz, dva stuba svakodnevne ishrane na Apeninskom poluostrvu, ovog su leta postale roba za imućne. Police supermarketa u Milanu, Rimu i Napulju sve su praznije, a ono što se na njima zatekne kupac plaća kao da stiže s Meseca. Brojke iz Italijanske privredne komore, koje je objavio list Sole24Ore, ne ostavljaju mesta optimizmu — puterka je na veliko poskupela skoro 80 odsto, čeri paradajz preko 60, volovsko srce se gotovo udvostručilo, a crveni radič bezmalo utrostručio.

Kad klima uzme komandu nad trpezom

Italija je navikla na vrela leta, ali ovogodišnji udar nije imao premca u novijoj istoriji. Toplotni talasi u julu i avgustu nisu samo smanjili prinose — oni su doslovno zaustavili cikluse uzgoja salate i paradajza, kako na otvorenom tako i pod plastenicima. Usevi koji prežive stižu do berbe u obliku koji ne zadovoljava stroge evropske tržišne standarde, pa završavaju na kompostu umesto na rafu. Italijanska unija za hranu zabeležila je pad dostupnosti do 40 odsto, dok je otpad zbog neispunjenih kvalitativnih normativa porastao za 20 odsto. Jednostavnije rečeno — svaki peti plod paradajza koji je trebalo da stigne do tanjira ove sezone završio je u đubrištu.

Iza ovih brojki stoji duži, zabrinjavajući trend koji nema veze sa ovim letom. Nacionalni institut za statistiku potvrđuje da je proizvodnja salate u Italiji strukturno pala za 10,5 odsto u periodu od 2019. do 2023. godine. Dakle, sunce je samo ubrzalo ono što je godinama neizbežno klizilo nizbrdo. I tu se priča ne završava — na redu su i druge kulture, jer voda je svuda ista, a vrućina ne bira šta će da sprži prvo.

Tihi rat za svaki plod na njivi

Dok se u Rimu građani snalaze kako znaju i umeju, na terenu se vodi tihi rat za svaki preostali plod. Italijansko udruženje poljoprivrednika Coldiretti upozorava da poljoprivredni dizel više nije samo gorivo za traktore i kombajne — on je pre svega gorivo za pumpe sistema za navodnjavanje, koji su postali apsolutno neophodni. Ko nema navodnjavanje, nema roda. Ko ga ima, plaća sve skuplji dizel i struju da bi uopšte ostao u igri.

Klimatske promene više nisu tema za naučne konferencije — one su svakodnevica na njivi. Proizvođač koji danas ne ulaže u navodnjavanje i zaštitu, za pet godina neće imati šta da proda. — Confagricoltura, Italijanska konfederacija poljoprivrede

Na sve to dolaze i nove, nepozvane napasti koje ne pitaju za dozvole. Azijska stenica, koja je godinama terala voćare i povrtare Mediterana, proširila je areal i sad nemilosrdno napada useve. Tu su i sve razornija nevremena sa gradom, koja u poslednjih nekoliko sezona uništavaju čitave plantaže za petnaestak minuta. Šargarepa, tikvica i crni luk još drže poziciju, ali niko ne može da garantuje dokle.

Lekcija koja putuje severno, sve do srpskih njiva

Italija je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika povrća u Evropi, pa se svaki njen tržišni manjak odmah preliva na susede. Kad Italijanima nestane salate, pojačava se uvoz iz Španije, Holandije i Francuske, a kad i tamo ponuda presahne — traže se alternativni dobavljači. Srbija ima sve preduslove za proizvodnju salate i paradajza u određenim regionima, posebno u Vojvodini i dolini Velike Morave. Imamo zemlju, imamo ljude, imamo i znanja — nemamo vodu u kanalu. A bez vode nema ni roda, ni priče, ni izvoza.

Ko nema bunar ili sistem kap po kap, taj više ne proizvodi povrće — on proizvodi gubitke. Suša ne pita za planove, ona pita za pumpe. — iz saopštenja Coldiretti

Srpski potrošač već oseća posledice globalnih poremećaja, samo toga često nije svestan. Paradajz na beogradskim pijacama ove sezone retko kad silazi ispod dve stotine dinara za kilogram, a zimska salata uvoznog porekla ume da košta koliko i dobar ručak za dvoje. Italijanski primer samo potvrđuje ono što domaći proizvođači već znaju u kafani, a što ministarstva još uporno ignorišu — klima se menja brže nego što se mi prilagođavamo. Dok se u Briselu pregovara o novim zelenim politikama, na njivi treba saditi, zalivati i braniti rod od sve agresivnijih štetočina. Ko shvati na vreme, profitiraće. Ko čeka — gledaće kako mu salata propada na polju, a cena na rafu divlja.

Ko ostane bez vode, ostaje i bez budućnosti

Italija nam šalje jasnu poruku, samo je treba čitati između redova. Vrućine više nisu sezonska neugodnost — one su nova normalnost, i to ne za jedno leto, već za naredne decenije. Ko to nije shvatio do sada, shvatiće onog trenutka kad mu sledeći račun u prodavnici stigne na sto. Srpski poljoprivrednik koji danas ima i zemlju i volje — pred istorijskom je šansom da napravi razliku na tržištu. Ali samo ako prestane da gleda u nebo i počne da kopa kanale, postavlja sisteme i traži saveznike među komšijama i udruženjima.

Pitanje nije da li će klimatski haos stići i do naših njiva. Pitanje je samo kada. A oni koji budu spremni sa zalivnim sistemom, bazenom i ugovorenim kupcem — tu razliku će naplatiti duplo. Ko pak ostane da čeka kišu i milost ministarstva, gledaće tužno kako mu sused Italijan diže cenu na rafu, a on sopstvenu rod baca u jarak.

Izvor: Agro TV, 28. septembar 2026.