Traktor marke IMT stoji parkiran pred ulazom na njivu u ataru jednog sela kod Vrbasa. Vlasnik ga je očistio, proverio ulja i sada čeka — ne kišu, ne sunce, već cisternu. Ovo nije reportaža o meteorologiji. Ovo je priča o dizelu, o jesenjoj setvi koja kuca na vrata i o tankoj niti na kojoj visi stabilnost jednog tržišta koje hrani čitavu zemlju. Septembar se polako predaje oktobru, njive se pune traktorima, a u Briselu i Beogradu analitičari ponovo broje cisterne. Pitanje koje svakog poljoprivrednika u Srbiji ovih dana zanima više od cene pšenice i kukuruza — koliko će ga koštati dizel, i hoće li ga uopšte biti dovoljno za jesenju setvu i zimsko oranje. Odgovor, bar za sada, umiruje. Ali iza te umirujuće fasade krije se priča o jednoj rafineriji, jednoj zabrani izvoza i jednoj tankoj niti na kojoj visi stabilnost čitavog tržišta.
Evropa broji dane, a ministri razmenjuju nervozne poruke
Dok mi ovde pričamo o prinosima suncokreta i ceni soje, u evropskim prestonicama ministri energetike već nedeljama razmenjuju zabrinute poruke. Tridesetog septembra, na neformalnom sastanku u Dablinu, razmatrali su kako da zaštite građane od novog udara na cenama energije pred zimu. Situacija je, blago rečeno, nezgodna. Cena prirodnog gasa približava se najvišem nivou u poslednje četiri godine, evropska skladišta imaju neuobičajeno malo zaliha, a rat na Bliskom istoku drži Ormuzki moreuz zatvorenim na neodređeno vreme. Svaki od tih faktora pojedinačno bio bi dovoljan razlog za zabrinutost. Zajedno prave energetsku savršenu oluju, onu vrstu koja pogađa i one koji veruju da ih se energetska kriza ne tiče.
Na sve to dolazi i najava iz Vašingtona da bi Amerika mogla da ograniči izvoz dizela. Za Evropu, koja je zavisna od uvoza goriva, to bi bio udarac koji niko ne želi da primi pred zatvaranje sezone grejanja.
Pančevo drži konce, ali ne zauvek
U Srbiji je, međutim, slika drugačija. Dok evropski zvaničnici razbijaju glavu oko toga šta će biti ako Trampova administracija zabrani izvoz, domaći stručnjaci su umirujući. Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i poznavalac energetskih prilika, objasnio je za Biznis.rs zašto naše tržište za sada stoji stabilno. Njegova poruka je jasna, ali u njoj se krije više nego što površno oko može da primeti.
Dok god radi rafinerija u Pančevu, ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem dizel gorivom. Ako rafinerija radi i ako je na snazi zabrana izvoza dizela, trebalo bi da tržište bude stabilno. Naravno, može država da interveniše kao što je intervenisala sa rezervama. Ima dosta rezervi dizela, tako da verujem da bi to moglo da se održi bez nekih velikih problema — Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti
Dve reči u ovoj izjavi nose svu težinu — Pančevo i zabrana izvoza. Rafinerija u Pančevu je, voleli to neko ili ne, kičma našeg snabdevanja tečnim gorivom. Kad ona radi, kad su cevi pune, kad se dizel ne izvozi — nema razloga za paniku na pumpama. To je formula koja nas je štitila u prethodnim krizama i koja nas drži i sada. Ali Stanojević u nastavku razgovora upozorava na jednu stvar koju mnogi potrošači, uključujući poljoprivrednike, ne razumeju dovoljno dobro.
Dizel se odvojio od cene nafte. On ne prati cenu nafte i formira se slobodno na tržištu, ali ima jedan mali deo koji se uvozi i on će biti uvožen po nekoj visokoj ceni. Vi u odnosu na taj takozvani uvozni paritet formirate cenu, uvek — Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti
Prevedeno na jezik seljaka — čak i kad goriva ima dovoljno, njegova cena zavisi od onoga što se dešava na svetskom tržištu. Onaj mali deo koji se uvozi, makar bio minimalan, vuče ukupnu cenu naviše. Tu nema čuda ni iznenađenja, samo hladna tržišna matematika koja ne mari za nacionalne granice.
Brisel nema mnogo opcija, a zima se približava
Na drugoj strani kontinenta, panika je opipljiva. Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen pokušava da ublaži strahove, ali ministri nemaju mnogo konkretnih odgovora. Irski ministar energetike Dara O'Brajen veruje da zabrana američkog izvoza neće biti uvedena, mada je tokom posete Vašingtonu i Njujorku razgovarao sa američkim zvaničnicima o tome. Kris Rajt, njegov američki kolega, čuo je jasno protivljenje Evrope, ali niko ne može da garantuje šta će predsednik Donald Trump zaista odlučiti.
Rumunski državni sekretar za energetiku Kristijan Bušoj bio je još jasniji — pojedinačnoj državi bilo bi izuzetno teško da utiče na takvu odluku Vašingtona. Ako zabrana zaista stupi na snagu, Evropa nema mnogo opcija osim da oslobodi strateške zalihe, mera o kojoj se već razgovara u Briselu. Direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol potvrdio je da je ta agencija spremna da koordinira eventualno oslobađanje strateških rezervi nafte. Zvuči kao diplomatska vežba iz koje nema čistog izlaza, a verovatno i jeste.
Kratkoročna rešenja koja se pominju su smanjenje poreza na energiju, različiti oblici finansijske pomoći potrošačima i ono što evropski zvaničnici nerado izgovaraju naglas — pozivi građanima da smanje potrošnju goriva. Dugoročno, Evropa se drži priče o obnovljivim izvorima, jačanju elektroenergetske mreže i prelasku na električne automobile i toplotne pumpe. Jergensen ističe da se već beleži snažniji rast prodaje tih tehnologija, ali upozorava da same po sebi nisu dovoljne. Sve su to lepe priče za Brisel, ali seljaku u Sremu ili Banatu ne pomažu dok ne nađe dizel za traktor pre setve.
Šta to konkretno znači za njivu u Sremu i Banatu
Ovo nije priča o Briselu i Dablinu. Ovo je priča o traktoru koji čeka pred ulazom na njivu, o cisterni koja stiže na imanje u oktobru, o kalkulaciji koju svaki ratar pravi pre nego što krene u jesenju setvu. Za srpskog poljoprivrednika, dizel je krvotok. Bez njega nema oranja, nema žetve, nema transporta do otkupljivača, nema ni sušenja ni skladištenja. To je roba bez koje se poljoprivreda ne pomera niti jedan pedalj, bez obzira na to koliko je neko u gradu spreman da veruje u digitalnu transformaciju agrara.
I zato ovakve vesti treba čitati sa dve naočare. Prva — tržište je za sada stabilno, Pančevo radi, zalihe postoje, zabrana izvoza štiti domaće snabdevanje. Ta stabilnost, međutim, nije neuništiva. Ako Amerika zaista zabrani izvoz, ako Ormuzki moreuz ostane zatvoren još mesecima, ako gas nastavi da raste — talas koji krene iz Evrope stići će i do nas, možda ne sutra, ali stići će. To je priroda globalnog tržišta energenata, i tu nema nacionalne izolacije, nema čuda, nema prečica.
Ono što svaki proizvođač treba da zna jeste da dizel neće pasti samo zato što je nama dobro. Onaj uvozni paritet o kom govori Stanojević znači da čak i mala količina goriva uvezena po visokoj ceni diže ukupnu cenu na pumpi. To znači da čovek u Vojvodini plaća evropsku neizvesnost, makar ona bila hiljadama kilometara daleko. Tu dolazimo do šireg pitanja na koje ova zemlja još nema jasan odgovor. Srbija nema dovoljno sopstvenih rafinerijskih kapaciteta da bude potpuno nezavisna. Jedna rafinerija u Pančevu je mnogo, ali premalo za bilo kakav duži poremećaj na tržištu. Strateške rezerve postoje, država je to demonstrirala u prethodnim krizama, ali rezerve služe za kratkoročne udarce, ne za sezonske izazove koji traju mesecima. Seljak koji se sprema za jesenju setvu 2026. treba da prati ove priče ne kao udaljenu diplomatiju, već kao lični posao. Jer kad cene krenu, krenu brzo i bez najave.
Dok Brisel pregovara, kod nas se ore
Dok evropski ministri u Dablinu razmenjuju kompromise, a Trampova administracija razmatra zabrane, srpski poljoprivrednik ima jedan jedini posao — da obavi jesenju setvu, spremi mehanizaciju za zimu i ne zaboravi da stabilnost tržišta nije poklon već rezultat rada jedne fabrike i jedne zabrane izvoza. Kad god čujete da je dizel stabilan, setite se da ta stabilnost stoji na tankim nogama. I bolje je da proizvođač bude spreman, nego da se kasnije pita zašto nije pratio šta se dešava u svetu dok je orao njivu.
Izvor: Biznis.rs, 30. septembar 2026.
💬 0 komentara