Kad se šest najimućnijih država Evropske unije dogovori da ćuti o jednoj temi, to je vest. Kad iste te države dignu glas i zaprete blokadom, to je alarm. A upravo to se desilo sa poljoprivrednim budžetom za period od 2028. do 2034. godine. Nemačka, Holandija, Švedska, Danska, Austrija i Finska — šestorka koja u evropsku kasu godišnje sipa oko četrdeset odsto ukupnih prihoda — poslala je Briselu pismo u kojem otvoreno traži seču agrara i kohezionih fondova. Reč je o najozbiljnijoj pretnji budžetu Zajedničke poljoprivredne politike u poslednje dve decenije.
Kad bogati odluče da im je dosta hrane za Evropu
Nije ovo prvi put da se iz Brisela čuje priča o rezanju agrarnog budžeta. Ali jeste prvi put da šest najbogatijih članica istupa tako usklađeno i sa tako oštrom retorikom. Evropska komisija je na sto stavila predlog višegodišnjeg finansijskog okvira koji bi mogao dostići blizu dva biliona evra. Šestorka smatra da je to previše i da je nužna fundamentalna reforma celokupnog budžetskog sistema.
Razlozi su jasni kao beli dan — Rusija i rat u Ukrajini, Amerika koja se okreće sebi pod Trumpovom administracijom, Kina koja grabi tehnološki, migracije, bezbednost. Sve su to teme koje gutaju novac kao nikada do sada. A kad treba birati između traktora i tenkova, šest bogatih članica je jasno pokazalo šta im je na prvom mestu. Traže veća izdvajanja za odbranu i podršku inovativnim kompanijama, dok bi manje sredstava trebalo da ode na ono što je decenijama bilo jezgro evropskog projekta — poljoprivredu i ravnomerni regionalni razvoj.
Ako rashodi ne budu smanjeni za stotine milijardi evra, ove godine neće biti dogovora o budžetu — izvor iz diplomatskih krugova jedne od šest država potpisnica pisma, prenosi Financial Times
Šta tačno visi nad glavama evropskih poljoprivrednika
Poljoprivreda i kohezija su decenijama gutale lavovski deo evropskog budžeta. To su bile stavke koje su bile politički gotovo nedodirljive — neka vrsta svetinje koju niko nije smeo da dira. Te nedodirljivosti sada nema. Šestorka otvoreno traži da se te dve kategorije režu kako bi se novac prelio u odbrambene programe i industrijsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu.
Prema diplomatskim izvorima, reč je o zahtevu za smanjenjem ukupne potrošnje od čak stotine milijardi evra. To nije kozmetika, nije šminkanje brojki — to je temeljna promena kursa jedne unije koja je pola veka gradila svoju priču oko seljaka i ravnomernog razvoja. Za sada je sve na nivou pregovaračkih pozicija, ali signal koji se šalje iz Berlina, Haga, Stokholma, Kopenhagena, Beča i Helsinkija ne može se tumačiti drugačije nego kao najava ozbiljnog sukoba u Briselu.
Tradicionalne politike poput poljoprivrede i regionalnog razvoja više ne mogu da jedu isti deo kolača dok se istovremeno traži novac za odbranu i konkurentnost — stav koji zagovara šestorka, prema pisanju Financial Timesa
Srbija u senci velikog evropskog prepucavanja
Dok se bogate članice prepucavaju oko toga koliko će ko platiti u evropski budžet, Srbija sedi sa druge strane stola i gleda. Mi nismo članica Unije, ali koristimo pretpristupne fondove. IPARD program je već u toku, a novi ciklus bi trebalo da se otvori upravo u periodu koji je sada pod lupom. Svaka promena evropskog budžeta automatski se preliva i na kandidate za članstvo, jer se pretpristupna pomoć računa kao derivat onoga što same članice dogovore za sebe.
To znači da, ako EU zaista reže agrar, Srbiju čeka manje novca za ruralni razvoj, za modernizaciju farmi, za preradu, za sve ono što IPARD trenutno finansira. A to je novac koji je već sada nedovoljan i teško dostupan za mnoge proizvođače. Srpski stočari, voćari, ratari koji su kalkulisali sa evropskim fondovima kao budućim izvorom investicija moraće ozbiljno da preispitaju svoje planove.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se pregovori vode upravo o periodu 2028–2034, a to je vreme kada bi Srbija, ako ispuni sve uslove, mogla biti pred vratima punopravnog članstva. Rez u evropskom agrarnom budžetu znači i manje para u trenutku kad bismo ih najviše trebali. Ironija je gorka — kandidujemo se za klub u kojem se poljoprivreda polako gura na marginu.
Politički pritisak koji nema alternativu
Ono što ovu priču čini ozbiljnom nije samo visina cifre, već i ton razgovora. Ranije su se ovakvi zahtevi pakovali u diplomatsku eufemistiku, u ljubazne fraze o racionalizaciji i efikasnosti. Sada jezik postaje direktan, gotovo ultimativan. Šestorka preti blokadom, a blokada u EU znači da nema budžeta, a bez budžeta nema ni sedmogodišnjeg finansiranja poljoprivrede, ni kohezije, ni pretpristupne pomoći — ničega.
Ujedinjeno Kraljevstvo je upravo zbog sličnih tenzija napustilo Uniju. Razlika je u tome što Britanija nije bila neto uplatilac u meri u kojoj su to ovih šest zemalja. Kad vam šest najvećih uplatilaca preti da će preseći žicu, Briselu ne preostaje mnogo opcija osim da sedne za sto i pregovara. A u tim pregovorima poljoprivreda je, izgleda, prva na listi za žrtvovanje.
Pored poljoprivrede, na udaru je i podrška manje razvijenim regionima, što je za Srbiju dvostruko loša vest. Jer čak i ako uspešno završimo pristupne pregovore, čeka nas sistem u kojem su novčani fondovi za ravnomerni razvoj već oslabljeni pre nego što smo uopšte seli za pregovarački sto.
Šta seljak na terenu treba da zna iz ove priče
Za domaćeg poljoprivrednika koji čita ovo iz traktorske kabine ili sa merdevina, poruka je neprijatna ali jasna. Evropski novac za agrar neće rasti, već će se najverovatnije smanjivati. To znači da će pritisak konkurentnosti — jeftiniji uvoz iz Ukrajine, Južne Amerike, sve jači udar na cene — biti sve veći. A podrška selu, koja je u EU i dalje značajna, biće sve mršavija i uslovljenija zelenim agendama koje nama nisu ni blizu prioriteta.
Srbija mora da se pripremi za scenario u kojem IPARD nije neograničen izvor, već sve skromnija pomoć koja će se deliti na sve više zainteresovanih kandidata iz celog regiona. To znači jačanje domaće agrarne politike, veća izdvajanja iz budžeta Srbije za poljoprivredu, i pre svega — prestanak višedecenskog zanemarivanja sela koje traje toliko dugo da je već postalo normalno.
Kad bogata EU reže poljoprivredu, siromašnija Srbija mora još više da ulaže u svoju, jer tuđe pare više neće biti garantovane — ocena agrarnih analitičara u regionu
Na kraju ostaje gorka istina koju vredi ponoviti. Evropa se menja, prioriteti se menjaju, a poljoprivreda — ono što hrani naciju — polako klizi niz lestvicu važnosti u očima bogatih članica. Srbija tu ne može ništa da promeni u Briselu, ali može da odluči da li će zauvek čekati tuđe pare ili će konačno staviti svoju poljoprivredu na mesto koje zaslužuje. Vreme za tu odluku je upravo sada, jer ko ne reaguje dok se u Briselu dele pare, ostaje praznih ruku kad se kolač iseče.
Izvor: AgroSmart, 29. septembar 2026.
💬 0 komentara